Demokrate biraju, javnost ne razume: Ko je u pravu?

Unutarstranački izbori ili Vučićevo otimanje stranke – polemika je koju sukobljene strane u DS-u vode u javnosti, a javnost šta se dešava sa nekada velikom strankom koja je prepoznata kao nosilac demokratskih promena početkom ovog veka, ko je kriv, a ko u pravu, ne može da razume.

Polomljena glasačka kutija, pocepani listići, skidanje table i zamena brave na sedištu stranke u Nušićevoj ulici, oni koji dešavanja posmatraju sa strane razumeli su da se sve ovo juče desilo na izborima u DS-u, ali ne i zašto.

Dok je za deo članova DS-a novi predsednik stranke glumac Branislav Lečić, drugi deo, na čelu sa dosadašnjim predsednikom Zoranom Lutovcem, kaže da se nikakvi izbori nisu održavali u stranci, već da je reč o pokušaju otimanja stranke od strane grupe bivših i sadašnjih funkcionera.

Dok članstvo podržava jednog ili drugog, u javnosti se svaki razgovor o dešavanjima najčešće počinje sa „ne razumem“.

Može li ova DS Ljovisna da se završi,
mnogo je blamažno posmatrati.

— Biljana Lukić (@BiljanaLuki) September 27, 2020

Dešavanja u DS-u nejasna su i za one koji prilike prate i poznaju, pa i za novinarku nedeljnika Vreme, Jovanu Gligorijević, koja kaže da veruje obema stranama kada kažu da hoće da spasu stranku, ali da je najveći dobitnik ovakvog stanja u stranci, Aleksandar Vučić.

Stranka je potpuno osiromašena, finansijski uništena, a na svakim izborima beleži sve gore i gore rezultate, na lokalu retko gde postoje. Suštinsko pitanje je šta je od Demokratske stranke ostalo, oko čega se ove 2 strane otimaju. Ovo je sukob među prijateljima koji je izmakao kontroli. Ostali su bez svoje suštine, politike – kaže novinarka.

Smatra da osim imena, od DS-a nije ostalo gotovo ništa i da ovi događaji ne priliče Demokratskoj stranci.

Meni je sve to što se događa mesecima užasno razočaravajuće s obzirom na to koliko je ta stranka bila bitna, istorijski bitna za Srbiju i promene kroz koje je prošle, i u pozitivnom i negativnom smislu. Stranka koja je uspevala da opstane uprkos ranijim podelama po kojim je poznata. Sada dolazimo da od 2012. godine imamo DS sa blokiranim računom i bez para, iseljena iz sedišta u Krunskoj, a vlasnicima ostavljaju velike dugove – kaže Gligorijevićeva.

Stanje u stranci oslikava i stanje u lokalnim odborima u zemlji, kao i na jugu Srbije, a Piroćanac Tomislav Panajotović koji je u 2 mandata bio poslanik Demokratske stranke u Skupštini Srbije ne govori o uzrocima, već o budućnosti za koju očekuje da bude bolja po DS.

Ono što se stranci dešavalo proteklih godina nije dobro za demokratiju u Srbiji i politički život. Nadam se da će se DS vratiti početnim principima i da će opet biti ono što je nekada bila. Posle toliko vremena i položaja od 2012. godine, što zbog sopstvene krivice, što zbog napada nove vlasti, sada ima šansu da se vrati u politički život. Nama ostaje da verujemo da je ovo začetak jedne nove Demokratske stranke, da će postepeno doći do mesta koje je imala, postepeno, uz pametnu politiku – kaže demokrata.

Da se stanje u Srbiji preslikava i na Demokratsku stranku, smatra Nišlija Goran Ćirić, doskorašnji šef poslaničkog kluba DS-a u prethodnom sazivu Skupštine Srbije. Dodaje da je demokratsku stranku zahvatilo nešto što je poslednjih godinu dana zahvatilo i državu – stalno sejanje sukoba.

Zadatak će biti da okuplja ljude oko ideja i politika i oko suštinskih stvari. Potreban je iskorak ka građanima i dobijanje poverenja. To opozicija nije trenutno sposobna da uradi – kaže Ćirić.

Šta se juče desilo u Demokratskoj stranci?

Jučerašnja dešavanja u stranci predstavljaju ono za šta se DS godinama zalaže – demokratiju, smatra Panajatović, inače ćlan stranke gotovo od osnivanja.

Kao član Glavnog odbora DS-a, kaže, podržava održavanje unutarstranačkih izbora.

Sada je izbore organizovao deo starih, iskusnih, vernih članova, to je iznuđen potez, a trebao bi da dovede do toga da se stranka vrati izbornim principima i da se uključi u politički život, na način na koji je to učinjeno 1990-ih. Stranka mora da sačuva dostojanstvo i da se razvije u stranku kakva je bila u vreme Zorana Đinđića – kaže Panajotović.

Da je reč o direktnim izborima, na šta imaju pravo po Statutu stranke koji definiše održavanje unutarstranačkih izbora nakon održavanja parlamentarnih, smatra i Ćirić. Kaže da je stranka dobila novog predsednika, Branislava Lečića i da predstoji formiranje drugih organa stranke.

Na jednom biračkom mestu će se ponoviti postupak, ali to neće promeniti rezultate. Ovo jesu preliminarni rezultati, a na izbornoj skupštini 4. oktobra će se oni verifikovati i izabrati drugi organi stranke. Ideja je okupljati ljude, zadobijati poverenje građana. Novoizabrani predsednik Lečić je već pružio ruku pomirenja drugoj strani – kaže Čirić.

Podsetimo, deo Demokratske stranke koji je organizovao izbore za predsednika te partije, objavio je sinoć da je za novog predsednika stranke izabran Branislav Lečić, kao i još pet potpredsednika.