GIK u Nišu iskoristio tehničke greške da odbaci većinu prigovora opozicije

Od ukupno 36 prigovora koje su podneli predstavnici opozicije na izbore u Nišu, 6 njih je delimično usvojeno, dok su ostali odbačeni, od toga većina jer su „nerazumljivi“. Naime, u prigovorima je došlo do tehničkih grešaka gde se ne podudaraju brojevi biračkih mesta, što su, kaže pravnica liste „Biramo Niš“ Ana Eraković, odmah ispravili i podneli novi podnesak Gradskoj izbornoj komisiji, ali ih ona nije razmatrala.

Posle nekoliko dana oglasila se predsednica niške Gradske izborne komisije Danijela Milićević saopštenjem u kojem navodi da je usvojena nova odluka o preliminarnim rezultatima, a da je to urađeno nakon „vršenja uvida u izborni materijal i donošenja rešenja o ispravljanju zapisnika po prigovorima“.

Svim predstavnicima izbornih listi koja su podnela zahteve za uvid u izborni materijal, GIK Niš je omogućio uvid i tom prilikom je otvoreno i pregledano oko 160 džakova, odnosno izbornog materijala kao sto su birački spiskovi, glasački listići i drugo – navodi Milićević.

Kaže i da im je podneto ukupno 36 prigovora, kao i 8 žalbi o kojima će odlučivati Viši sud u Nišu.

I dok su neki prigovori odbijeni kao neosnovani, nepotpuni i nedozvoljeni, najviše je onih kod koji su odbijeni kao nerazumljivi. Naime, u prigovorima je dolazilo do grešaka – da na početku stoji broj jednog biračkog mesta, a na kraju drugog biračog mesta. I zbog tih grešaka, oni su odbijeni.

Članica pravnog tima koalicije „Biramo Niš“ Ana Eraković kaže da jeste došlo do grešaka, ali da su ih oni uočili na vreme i podneli podnesak sa ispravljenim podacima u zakonskom roku, ali da iz GIK-a to nisu uzeli u obzir.

Čim smo ih uočili podneli smo podnesak, ali to uopšte nisu ni razmatrali. Ima tih tehničkih grešaka, ali sve je ispravljeno. U roku smo podneli podneske sa ispravkom, gde se pojašnjava da je reč o tehničkoj grešci – objašnjava Eraković.

Kaže da su upravo na rešenja GIK-a o odbijanju ovih prigovora podneli žalbe Višem sudu, koji sada ima rok od 72 sata da donese odluku.

Član na koji se pozivaju

Član na koji se iz GIK-a pozivaju u većini tih rešenja i na osnovu kojeg ih odbijaju kao nerazumljive jeste član 81. Zakona o lokalnim izborima.

Prigovor mora da bude razumljiv i da sadrži sve ono što je potrebno da bi po njemu moglo da se postupi, a naročito:

1) označenje da se prigovor podnosi izbornoj komisiji;

2) ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta, broj telefona i adresu za prijem elektronske pošte podnosioca prigovora ako je podnosilac prigovora fizičko lice;

3) naziv i sedište podnosioca prigovora i ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta, broj telefona i adresu za prijem elektronske pošte lica koje je ovlašćeno da zastupa podnosioca prigovora ako je podnosilac prigovora pravno lice;

4) naziv proglašene izborne liste, naziv podnosioca proglašene izborne liste i ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta, broj telefona i adresu za prijem elektronske pošte lica koje je ovlašćeno da zastupa podnosioca proglašene izborne liste ako prigovor podnosi podnosilac proglašene izborne liste;

5) potpis podnosioca prigovora;

6) predmet prigovora, a naročito tačan naziv odluke uz označenje donosioca, datuma donošenja i broja pod kojim je zavedena odluka ako se prigovorom osporava odluka, odnosno tačan opis radnje uz naznačenje ko je i kada tu radnju preduzeo ako se prigovorom osporava radnja u izbornom postupku;

7) činjenice na kojima se zasniva prigovor;

8) dokaze.

Ako je prigovor nerazumljiv ili nepotpun, izborna komisija donosi rešenje kojim ga odbacuje.

Iz GIK-a tvrde da nije bilo grešaka

Čak i rešenjima kojima odbijaju prigovore jer su nerazumljivi, iz Gradske izborne komisije na kraju zaključuju da je na biračkim mestima koja se navode sve bilo kako treba, odnosno da nije bilo nepravilnosti.

Gradska izborna komisija ističe da su zapisnici o radu biračkih odbora sa biračkog mesta broj 50 u Gradskoj opštini Medijana i biračkog mesta broj 52 u Gradskoj opštini Medijana uredni, potpisani od strane predsednika i članova biračkih odbora, da u njima nema unetih primedbi na rezultat glasanja, kao i da su podaci glasanja sa ovih biračkih mesta logičko-računski ispravni – stoji u obrazloženju.

Ipak, sada je na potezu Viši sud koji će odlučivati po žalbama.

Do tada, obe strane čvrste su u svojim stavovima – opozicija tvrdi da je došlo do izborne krađe i da su zapisnici prepravljani kako bi lista oko naprednjaka dobila još jedan mandat, dok iz SNS-a tvrde da je sve bilo “čisto” i da je njihova pobeda veličanstvena.

Podsetimo, u samoj izbornoj noći i opozicija i lista oko SNS su proglasili pobede. Ipak, ujutru su rezultati CESID-a i opozicije bili takvi da opozicija zajedno ima 31 mandat, naprednjaci 29 i Ruska stranka 1, da bi GIK nakon toga izašao da prvim preliminarnim rezultatima kojima je dodat još jedan mandat listi oko SNS.

Sve o post-izbornoj krizi možete čitati na tagu izbori 2024.