Gradski forum o EU i NATO: Da se vodimo interesima, ne emocijama

Srbija ima najveću ekonomsku saradnju sa zemljama članicama Evropske unije i NATO pakta, a sa Rusijom samo 5%, navode učesnici Gradskog foruma niškog Media centra o evroatlantskim integracijama. Zato se zalažu da se Srbija vodi maksimumom benefita, a minimumom emocija po ovom pitanju, dodajući da je vojna neutralnost kratkoročno primamljiva ideja, ali ne i dugoročno.

Proces evropskih integracija u Srbiji traje od petooktobarskih promena 2000. godine, a evroatlantske su zaustavljene odlukom Skupštine Srbije o vojnoj neutralnosti još 2007. Ipak, Srbija je član NATO programa Partnerstvo za mir od 2006, a održava i vojne vežbe i bliske političke odnose sa NATO zemljama.

Potpredsednik Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Ljajića i nekadašnji potpredsednik Liberalno demokratske partije, profesor niškog Pravnog Nebojša Ranđelović upozorava da je geopolitički položaj Srbije takav da se nalazi u EU - NATO okruženju, pa prkosi pravilima logike da je jedna država bude izvan tih procesa.

NATO je poput matice. Mi možemo da budemo deo matice, ili da budemo u ozbiljnom problemu. Da li može jedna država u multipolarnom svetu da bude izvan ovog procesa? Postavlja se pitanje da li apsolutna vojna neutralnost uopšte postoji, kao i da li možemo da se poredimo sa razvijenim zemljama koje su ekonomski jake i mogu da budu vojno neutralne - rekao je Ranđelović.

Stav građana Srbije o ulasku u NATO prema svim dosadašnjim anketama je većinski negativan, ali Ranđelović navodi da je javno mnjenje heterogeno i da sa njim treba “raditi”.

Javno mnjenje se oblikuje. Dužnost ozbiljnih državnika je da javnosti prezentuju sve aspekte, i da ukažu na ono što je neminovnost. Hajde da maknemo emocije, i da vidimo šta možemo da uradimo da izvučemo maksimum benefita - naavodi Ranđelović.

Da ekonomski aspekt igra važnu ulogu u nameri evroatlantskih integracija kaže profesor niškog Ekonomskog fakulteta Boban Stojanović navodeći da se 66% srpske robne razmene obavlja sa zemljama EU i NATO, a samo 5% sa Ruskom federacijom.

Ukoliko pitate građane da li su za ulazak u EU i NATO oni su uglavnom protiv toga, ali sa druge strane rado bi poslali svoju decu u EU na studije ili otišli da rade tamo. Među građanima vlada opšta konfuzija - kaže Stojanović.

Dodaje i da je nemoguće razviti uspešan sistem kroz izolaciju, a o “skupoći NATO” kaže da je tačno da se izdvaja deo BDP-a za članstvo, ali nije mnogo veći od izdvajanja za naoružanje.

Ranđelović je zaključio da je interes da građani bolje žive, jer ako žive loše onda je politika “periferna stvar”.