Intervju: Nela Cvetković

VRANJE - Od 1.septembra prošle godine Vranje je trebalo da postane prvi grad u Srbiji koji će poneti epitet „grad bez plastičnih kesa“, međutim ova ideja koja je naišla naveliko odobravanje javnosti ne može da nađe svoje zakonske okvire.

Nela Cvetković, gradska većnica koja je inicijator ove ideje govori za Južne vesti o tome kako je došla na ideju da zabrani plastične kese i kako će se bez obzira na zakonske „začkoljice“ izboriti da ova ideja zaživi.

Kako ste došli na ideju da Vranje bude prvi grad u Srbiji gde će biti zabranjena upotreba plastičnih kesa?

- Ideja o zabrani upotrebe plastičnih kesa «rođena» je 2008. godine kada je takva odluka doneta u Los Anđelesu. Nakon toga intenzivno sam se edukovala na tu temu. Došla sam do ozbiljnih saznanja koja su me motivisala da na sednici gradskog veća pokrenem inicijativu. Inače, tada u Srbiji nije bilo ni jednog zakona koji reguliše proizvodnju i distribuciju plastičnih kesa, te je ova odluka bila dobar korak za rešenje ovog problema. Procenjuje se da svaki stanovnik Srbije iskoristi 150 plastičnih kesa tokom jedne godine. Plastične kese „tregeruše“, koje se masovno koriste u trgovinama i na pijacama, najopasnije su po okolinu jer se ne razgrađuju u prirodi, tj razgradnja traje od 400 do 1.000 godina, a njihova reciklaža je skupa i teško izvodljiva. Mesečna potrošnja ovih kesa u Srbiji je blizu 200 miliona komada, a za proizvodnju samo jedne kese emituje se oko 200 miligrama ugljen-dioksida.

Kada je odluka doneta i koji je postupak sproveden na nivou lokalne samoprave, kako bi ova odluka stupila na snagu i postala obavezujuća?

- Na sednici gradskog veća održanoj 18. avgusta 2008. godine pokrenuta je inicijativa za donošenje odluke, dve godine sam radila na anketiranju i edukaciji građana o štetnosti plastičnih kesa. Nacrt Odluke o zabrani upotrebe plastičnih kesa u trgovinskim radnjama grada Vranja bio je predstavljen većnicima na sednici u septembru 2010. godine. Takođe, pomenuti nacrt je upućen Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, Zavodu za zaštitu prirode Republike Srbije, Stalnoj konferenciji gradova i opština, Odboru za zaštitu životne sredine, NVO «Ambasadori životne sredine» i JKP «Komrad» Vranje. Pozitivan odgovor na odluku sam dobila jedino od JKP «Komrad».

Zašto 1. septembra prošle godine, prema Vašim najavama, ta odluka nije stupila na snagu?

- Ova odluka nije stupila na snagu septembra prošle godine zato što su kolege većnici tražili da je uputim nadležnom Ministarstvu na saglasnost i da je tek onda usvajamo i na skupštinskom zasedanju. Inače, ovakva praksa za druge odluke nije sprovođena.

Da li ste razgovarali sa vlasnicima trgovinskih radnji u gradu o ovoj ideji i kako su oni prihvatili ovu ideju?

- Razgovarala sam sa tridesetak vlasnika trgovinskih radnji u Vranju i oni su odlično prihvatili ovu ideju i neki od njih su nabavili biorazgradive kese još 2008. godine.

Kada ste se obratili Ministarstvu , kada ste dobili odgovor i šta on sadrži?

- Na pisarnicu tadašnjeg Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja lično sam odnela nacrt Odluke 22. septembra 2010. godine, i pokušala da preko meni poznatih ljudi koji tamo rade ubrzam odgovor, ali dobila sam ga nakon sedam meseci. Iz Ministarstva su odgovorili da lokalna samouprava ne može da donosi zabrane, već da one mogu biti propisane samo zakonom. Čula sam se sa Lukom Starčevićem koji je zadužen za ambalažni otpad u ministarstvu i koji je učestvovao u pisanju Zakona o ambalaži ambalažnom otpadu i rekao mi je da ovom odlukom kršimo Zakon, jer ćemo, navodno gušiti slobodnu trgovinu.

Da li raspolažete podacima koliko na tržištu košta jedna biorazgradiva kesa?

- Na tržistu se cena formira u zavisnosti od debljine kesa, biorazgradive kese koštaju od pola dinara pa sve do 10 dinara one najveće sa štampom, po meni zaista povoljno.

Kako ćete sprovesti ideju u delo a da zakonski okviri ne budu narušeni?

- Tokom juna ću u saradnji sa kancelarijom za mlade obavestiti sve trgovinske radnje da će ih lokalna samouprava osloboditi plaćanja ekološke takse ukoliko umesto plastičnih kesa koriste biorazgradive. Nadam se da će ova ideja pozitivno odjeknuti.

Šta bi za Vranje značilo da plastične kese budu zabranjene?

- Tokom čitavog životnog ciklusa plastične kese predstavljaju pretnju po sva tri medijuma životne sredine i ljudskog zdravlja. Evidentni su negativni uticaji na kvalitet vazduha i vode, dok je posebno ugroženo zemljište zbog veoma sporog biološkog procesa razgradnje plastičnih kesa nakon deponovanja. Obzirom da prvi u Srbiji imamo sanitarnu deponiju «Meteris» smanjivanjem količine kesa na deponiji produžavamo njen vek, manje kesa na drveću, Vranjskoj i Sobinskoj reci, pa i u Južnoj Moravi. Grad će nam biti čistiji i lepši.