Izborne liste se i dalje "kriju"

Osim Leskovca nijedna opština sa juga Srbije nije na Internetu objavila spiskove kandidata sa do sada predatim izbornim listama.

Na sajtu Grada Leskovca mogu se pronaći podaci o svim do sada potvrđenim izbornim listama i kandidatima na njima. Nažalost, to nije slučaj u ostalim gradovima ili opštinama.

U kabinetu gradonačelnika Niša juče je Južnim vestima potvrđeno da je sa Gradskom izbornom komisijom postignut dogovor da se to objavi. Ipak, iako iz GIK tvrde da su podatke o 3 do sada predate liste poslali u Gradsku kuću, na sajtu Grada toga i dalje nema.

Podatke o tome ko se sve nalazi na izbornim listama nema ni na sajtovima gradskih opština, a nije lako do njih doći ni u samim izbornim komisijama.

Primera radi u niškoj opštini Palilula novinaru Južnih vesti nije dozvoljen uvid u proglašene liste uz pojašnjenje da je "istekao rok od 48, koliko je dozvoljen uvid". Ubrzo posle zahteva novinara da se za takavu tvrdnju pronađe zakonski osnov, stav je, uz izvinjenje, promenjen.

- Nismo se dobro razumeli. Rok od 48 sati se odnosi na neka prava podnosioca lista da izvrše naknadne izmene, a građani svakako mogu da vide sve spiskove. Evo, dođite do nas i videćete - poručeno je iz OIK.

Ovi spiskovi, i to samo u nekim lokalnim samoupravama, u najboljem slučaju okačeni su na oglasnu tablu u zgradi opštine. To znači da će ogroman građana tek na biračkom mestu, gde je inače obaveza da kompletni spiskovi budu objavljeni, saznati za koga će zaista glasati.

Programski direktor CeSID Đorđe Vuković kaže da je objavljivanje svih izbornih lista na Internetu "jedino logično rešenje".

- To jedino ima smisla. Zato što je mnogo jeftinije i mnogo lakše za bilo koga da proveri na Internet stranici nego da ide od opštine do opštine. Ali, prosto kod nas nema te kulture, nema te logike. To je pitanje jedne neozbiljne države koja tako funkcioniše - kaže Vuković.

Kompletne izborne liste do sada je na svom sajtu objavljivala Republička izborna komisija. Međutim, ni RIK ne objavljuje sve potrebne podatke, kao što je članstvo kandidata u određenoj političkoj partiji. Ovo je veoma bitno kod koalicionih lista, gde u kasnijoj fazi bitno utiče na redosled kojim kandidati ulaze u parlament.

Po Zakonu o izboru narodnih poslanika kandidati u parlamente, uz nekoliko izuzetaka, ulaze po redosledu na izbornoj listi.