Karađorđev trg u Bujanovcu postaje Skenderbegov
Opštinski Savet za međunacionalne odnose odobrio promenu naziva Trga Karađorđa Petrovića u Skenderbegov trg, pa se čeka još odluka Ministarstva, prenose Bujanovačke vesti.
Cetralni trg u Bujanovcu je još korak bliži novom imenu. Nakon što su krajem juna odbornici u lokalnoj Skupštini odlučili da promene naziv, sada je tu odluku potvrdio i Savet za međunacionalne odnose.
Savet je zasedao na zahtev Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da se izjasni o odluci Skupštine Bujanovca koja je odlučila da Karađorđev trg ponese Skenderbegovo ime – kaže sagovornik Bujanovačkih upućen u opštinska dešavanja.
Savet, pojašnjavaju Bujanovačke, čine 3 predstavnika albanske zajednice, dok po 2 člana imaju Srbi i Romi. Prema saznanjima tog portala, promena naziva je usvojena preglasavanjem, sa 4:3.
Konačnu odluku trebalo bi da donese Ministarstvo za državnu upravu, za koje Bujanovačke navode da je zbog zadovoljenja pravne forme insistiralo da se o tome izjasni i opštinski Savet za međunacionalne odnose.
Mešanje istorije i politike
Mešanje istorije i politike?; foto: wikimedia.org/d_profferKada se juna bujanovačka Skupština izjašnjavala o predlogu za promenu naziva, lider Nacionalnog saveta Albanaca u Srbiji i predsednik lokalne Skupštine u Bujanovcu Jonuz Musliju je rekao da bi "Srbi trebalo da razumeju inicijativu za trg i spomenik Skenderbegu, jer je i u Kosovskoj Mitrovici postavljen spomenik Knezu Lazaru, a Albanci nemaju ništa protiv".
Međutim, niški istoričar Milan Ranđelović kaže da Skenderbeg nije bio ličnost kakvom ga vide Albanci, posebno oni okrenuti nacionalističkim idejama.
Kako precizira, Skenderbeg niti je širio islam, niti je, prema brojnim podacima, bio muslimanske veroispovesti.
Tadašnji Skenderbeg se nije istakao kao zagovornik Albanaca muslimana. Pre svega je bio jedan veliki, ugledni i poštovani balkanski feudalac i proslavio se borbom protiv osmanske ekspanzije na Balkanu. Ja bih rekao da je to jedno spinovanje istorijskih činjenica - kaže Ranđelović.
Dok je Skenderbeg bio živ, priča Ranđelović, Turci nisu mogli da pokore Balkan.
Najzaslužniji je za to što Turci nisu mogli da kolonizuju Albaniju. Dok je bio živ Turci nisu mogli da prođu. I Skenderbeg je pružao jak otpor i zato je nacionalni simbol u Albaniji, ali on nije bio takav Albanac kao što ga danas vide. Jednostavno nije zagovarao albansku nacionalnu svest - kaže Ranđelović.
Među istoričarima se čak vodi i debata o poreklu Skenderbega, čije je pravo ime bilo Đurađ Kastriot Skenderbeg.
Prema britanskom istoričaru Edvardu Gibonu, porodica Kastriot vodi poreklo od starog srpskog bratstva Branilovića (Branila) iz Zete. Đurađev otac Jovan zvao se princem Epira, a majka Vojislava vodi poreklo iz porodice Tribalda koji su došli iz oblasti današnje Makedonije.
Komentari
Poslednji komentari
ja
13:34 // 23. 9. 2016.
ej ,ljudi skoro je bio opsezan tekst u politici i jeste skender beg je Srbin,otac mu je sahranjen u Hilandaru.
dusan dojcinovic
20:03 // 22. 9. 2016.
Vrlo malo znamo o Skender begu, izvorno postovan u Albaniji, u vreme SFRJ.-Bolje da se neka ulica u Bujanovcu zove po velikanu glumista, Bekim Fehmiu, recimo, nego da nam prekrajaju ime junaka iz srpske istorije pr.trg Karadjordja Petrovica, mnogo je to!? Ne znam.
Oscar Pitagor
08:22 // 22. 9. 2016.
Свака част Албанцима. Нека бар неко поштује овог човека због његових дела.
http://www.info-ks.net/vijesti/regija/51980/skenderbeg-albanski-heroj-zaboravljeni-srpski-vitez
Milan Rakic
10:57 // 3. 10. 2016.
Svaka cast tebi Oskare sto se zalazes da se dela ovog Albanca Srpskog porekla ne zaborave. Ali se ovde radi o necem sasvim drugom: Da se ime jednog Velikog Srbina (time i svih Srba) zauvek izbrise sa ovih prostora. To se NE SME dozvoliti, zarad bas tih dela i zasluga o kojima pricamo.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.