"Kuršumlija treba da bude posebno sagledana"

Status prvog ranga prioriteta u razvojnoj politici Srbije Kuršumliji, inače devastiranom području ne daje značajne rezultate, kaže njen predsednik Rodoljob Vidić, ističući da ona treba da bude "posebno sagledana".

Kaže da zna i da je teška situacija i u celoj Srbiji, ali da država ipak može da pomogne.

Mislim da Kuršumlija ipak treba da se sagleda na neki poseban način, pogotovo što smo mi na krajnjem jugu, imamo tu administrativnu liniju sa Kosovom od 105 km, i što je Kuršumlija jedna od najvećih opština u Srbiji sa 950 kvadratnih kilometara koja se proteže od Leposavića do Medveđe - kaže Vidić.

Dodaje da je ekonomska situacija u Kuršumliji generalno loša i da je većina firmi i preduzeća propala. 

Imali smo oko 6.000 zaposlenih, sada samo 2.500, a od toga skoro 1.000 radi u javnom sektoru. Imamo 3.500 na tržištu rada i blizu 5.000 penzionera. Situacija nije nimalo povoljna, stopa nezaposlenosti je preko 30 odsto i očekujemo da nas Vlada ipak ne zaboravi i da u kontaktima sa investitorima nekog dovedu i u Kuršumliju - kaže Vidić.

Zato je prethodnih godina za programe samozapošljavanja bilo izdvajano po 20 miliona dinara od čega je onima koji su otvarali samostalne radnje za to bilo davano po 160.000 dinara, a preduzetnicima za zapošljavanje novih radnika 300.000 dinara po radnom mestu.

Međutim, praksa je pokazala da to ne daje uvek dobre rezultate.

Bilo je malo i zloupotreba, da ljudi otvore neku radnju i da samom sebi uplaćuju doprinose, a ne rade, što nije realno zapošljavanje. Takođe smo imali slučajeve kod novih radnih mesta da, recimo, frizer prijavi svoju suprugu kao da je zaposlio i onda uplaćuje te doprinose par godina.  Ali to nije nama cilj, cilj je da stvarno uposlimo ljude - kaže Vidić.

Nada se da će zloupotrebe ubuduće biti sprečene jačim kontrolama, a jedan od značajnih problema ove opštine je i iseljavanje uglavnom visokoobrazovanog stanovništva i niska stopa nataliteta, što se, ističe Vidić, blago poboljšava.

Da bi se protiv ovoga izborila Opština je osmislila mere: nezaposlene majke godinu dana po rođenju deteta primaju 20.000 diinara mesečno, po rođenju trećeg deteta istu naknadu primaju 18 meseci, a svi srednjoškolci i studenti koji žive u porodicama sa primanjima nižim od republičkog proseka primaju stipendije.

Kakvo je sada stanje u selima u kojima je zbog velikih padavina vanredna situacija trajala 10 dana, jesu li nadležni posle prošlogodišnjih poplava preventivno reagovali, da li je opravdano da predsednik jedne od najsiromašnijih opština u zemlji iz budžeta izdvoji skoro 26.000 evra za "mazdu 6" neka su od pitanja čije odgovore možete čuti u emisiji "15 minuta".