Na dva stanara stiže i 6 listića, Nišlije pitaju šta je sa biračkim spiskom

Na adrese mnogih južnjaka stigli su pozivi za glasanje za predstojeće izbore i za one koji tu ne stanuju, pa građani kažu da se sada ne osećaju bezbedno ni u svom domu i da tako gube privatnost. Iz organizacije CRTA navode da birački spisak mora da bude pouzdan, stalan i redovno ažuriran i da ovakvi primeri pokazuju neuređenost podataka, a iz Ministarstva upućuju građane da im takve slučajeve prijave.

"Tri dana pitam ko će da usisa u kući, da sam znala da još neko živi ovde, pa ja bih iskoristila tu pomoć" - kaže Nišlijka Ivana Marković nakon što su joj na adresu stigla još četiri poziva za glasanje, za ljude koje i ne poznaje.

Iako joj je najpre bila smešna cela situacija, kaže da je kasnije osetila jezu.

Prvi utisak je bio iznenađenje, drugi utisak je bio smeh, desilo se i meni, a treći utisak, kad sam već ušla s tim listićima u stan - jeza. Ispostavlja se da je neko direktno iz policije prijavio, nema sumnje da je neko iz policije to uradio, jer se tamo radi prijava i promena adrese. Onda sam bila ljuta i počela da razmišljam na način da ako neko ko je prijavljen na mojoj adresi, nevezano za izbore, može bez mog znanja da taj neko napravi neko krivično delo, duguje na primer 1.000 evra i da dođe meni izvršitelj i popiše lične stvari - navodi Markovićeva.

Pored toga što se građani ne osećaju sigurno u svom gradu, navodi da dodatni birački listići omogućavaju da se ne osećaju sigurno ni u svom domu. Neuređenost podataka u biračkom spisku glavni problem, kažu iz CRTE; foto: Matija Gačić

To nije vezano samo za izbore, to je stvar privatnosti na koje svaki građanin ima pravo. Mi smo počeli da gubimo privatnost zarad politike. Idem u policiju, tražiču da vidim ko je prijavio te ljude, sigurno da je neko iz policije, tražiću njihovu odgovornost i tražiću da se ti ljudi izbace iz mog stana i fiktivno i realno - kaže Nišlijka.

Međutim, ona nije usamljeni slučaj, pa su i drugi građani dobijali i više poziva sa različitim podacima. Iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) ističu da su ovi primeri pokazatelj neuređenosti podataka u biračkom spisku.

Uprkos različitim podacima na pozivima za glasanje, osoba neće moći da glasa dva puta, upravo zbog procedure glasanja na biračkom mestu, tj. upotrebi spreja. Birački spisak mora biti pouzdan, stalan i redovno ažuriran. Takođe, birači moraju imati mogućnost da se registruju i da isprave netačne podatke u biračkom spisku - navode iz CRTE.

Iz CRTE su objavili uputstvo kako da građani provere da li je još neko prijavljen na njihovoj adresi.

CRTA: Niz nepravilnosti oko biračkih spiskova

Neusaglašeni podaci o pojedinim biračima, slučajevi da su preminule osobe i dalje upisane u birački spisak, kao i pogrešne adrese/prebivališta birača ističu iz CRTE kao najčešće nepravilnosti oko biračkih spiskova.

U odnosu na izbore 3. aprila važno je da birači provere svoje podatke u biračkom spisku uvidom u elektronsku bazu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Netačan podatak mogu ispraviti tako što će podneti MDULS-u zahtev za upis ili promenu u biračkom spisku (putem pošte, uz zahtev u slobodnoj formi i očitanu ličnu kartu) ili lično - savetuju iz CRTE.

Iz Ministarstva pozivaju građane da nepravilnosti prijave MUP-u; foto: T. R./JV Da ne bi bilo nepravilnosti kažu da je potrebno da se napravi nekoliko koraka, što su predlagali i pre ovih izbora. Neki od njih su nastavak transparentnog ažuriranja biračkog spiska, obuka za službenike koji ažuriraju spisak, kao i nadzor nad radom lica koja rukuju biračkim spiskom.

Podsetimo, na osnovu navoda CRTE da na adrese građana stižu pozivi za glasanje nepoznatim osobama, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je pozvalo građane da to prijave policiji.