Nova stranka: Ispitati ulogu Siniše Malog u privatizaciji "Zdravlja”
Leskovački odbor Nove stranke zatražio je da se ispita uloga sadašnjeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog u „sumnjivoj“ privatizaciji fabrike lekova “Zdravlje” koja je 2003. godine prodata islandskom “Farmakomu” za svega 3,5 miliona evra.
Mali, čije se ime ovih dana u pojedinim medijima vezuje za više afera, bio je tada direktor Centra za tendersko-aukcijsku privatizaciju, kao i predsednik komisije za pregovore oko prodaje leskovačkog “Zdravlja”.
Podsećamo da je tada 70 % akcija Akcionarskog društva “Zdravlje” prodato za tričavih 3,5 miliona evra, mada je realna vrednost kompanije koja je u godini pre toga ostvarila profit od 3,1 milion evra bila skoro 10 puta veća - navodi se u saopštenju Nove stranke.
Ova stranka tvrdi da je u pismu broj 07/01 potpisanom od strane Siniše Malog "utvrđena ukupna vrednost kapitala "Zdravlja” na dan 30. jun. 2002. godine u iznosu od 2.716.609.000 dinara”.
U Novoj stranci kažu da to znači da je u tom trenutku "Zdravlje Leskovac” vredelo nešto više od 45 miliona evra.
Fabrika je 2003. godine prodata za 3,5 miliona evra; foto: arhiva JV
Već nakon nekoliko dana Agencija za privatizaciju uputila je generalnom direktoru "Zdravlja” faks poruku sa potpisom Siniše Malog kojom traži "da se hitno obustave sve pravne radnje koje su preduzete u skladu sa Odlukom Skupštine "Zdravlja”, a koja se tiče upisa u sudski registar i da se kao ukupna vrednost kapitala ove farmaceutske fabrike upiše iznos od 564.332.000 dinara iz 1999. ili tadašnjih 4 miliona evra, bez obzira na inflaciju koja je uvećala vrednost kapitala za 5 puta - tvrde iz Nove stranke.
Ova stranka zahteva da se preispita imovinsko stanje učesnika u privatizaciji "Zdravlja” pre i posle privatizacije i da se, ako se utvrdi da postoji osnova za krivičnu odgovornost, "u skladu sa tim preduzmu radnje kako bi se odgovorni kaznili za ovakvo delovanje protiv Leskovca i države".
Očigledno je da je sve ovo samo nanelo štetu i Leskovcu i Srbiji, omogućilo ogromnu korist kupcu "Zdravlja” i omogućilo da preko 1.700 radnika ostane bez posla - zaključuje se u saopštenju.
“Zdravlje” trenutno zapošljava 392 radnika, a u modernizaciju proizvodnje je do sada investirano 45 miliona evra. Pre privatizacije u ovoj fabrici lekova radilo je preko 2.000 ljudi.
Komentari
Poslednji komentari
dr Jakov Zlatar
09:40 // 29. 10. 2015.
Niški DIN radi odlično.To je primer uspešne privatizacije.
Borko
11:35 // 29. 10. 2015.
Koliko radnika radi danas u DIN-u? Koliko je učestvovao DIN u punjenju Budžeta RS a koliko Budžeta grada Niša pre privatizacije a koliko danas? Hvala na odgovoru.
Zoran
18:06 // 29. 10. 2015.
Od 2200 na 220 radnika? Za sebe odlicno rade samo sto od toga mnogo manje vajde ima i drzava i gradjani, vajde je otisla onom ko je potpisao da se pocne sa rasprodajom narodne muke. Dobro znamo ko je zapoceo i sproveo pljackasku privatizaciju, znas li ti Jakove?
Hari
20:14 // 29. 10. 2015.
Znam delimican odgovor na tvoje pitanje - DIN je u vreme sankcija punio 20% budzeta Srbije. Ponovicu, jedna petina budzeta Srbije je dolazila iz Nisa!! Zanimljivo, zar ne...
Petar
22:56 // 28. 10. 2015.
Nije mi (stvarno) jasno, šta ima da takvo pitanje "poteže" bilo koja stranka.. Posle totalnog uništavanja srpske privrede, taj posao bi u ozbiljnoj zemlji (a uradile bi to i pre i sprečile mnogo što - šta), institucije (ako ih Srbija uopšte ima koje štite interese zemlje (od istražnih službi do sudova). Ali, ne mrdnuše prstom već nam, jedino po novinama u serijama, opisuju "kako to je bilo".Jadno!
TEHNOLOG DUVANA DIN
22:26 // 28. 10. 2015.
"Zdravlje" zadesila sudbina "DIN"
Zoran
03:25 // 29. 10. 2015.
Pre bih rekao da je to bila nasa situacija uz bogatog vinogradara i perspektivnog slikarskog modela.
i Naisus
07:45 // 29. 10. 2015.
i ostale niške hotele
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.