Radnici javnih preduzeća se žale na SNS zbog sigurnih glasova, pravnici ih upućuju na policiju

Da svaki inkasant mora da nađe 10 do 15 onih koji će da glasaju za SNS i da sa tim spiskovima šefovi verovatno idu kod direktora, priča radnik “Puteva Srbije”, koji ističe da pritisci na radnike postaju sve veći. Poverenik niškog SNS Zvezdan Milovanović, međutim, negira da stranka ovako prikuplja podršku, dok pravnici onima koji se suoče sa pritiskom ili su ucenjeni da skupljaju takozvane sigurne glasove poručuju - obratite se policiji.

Zaposleni u Putevima Srbije koji se javio redakciji, a koji je na anonimnosti insistirao jer misli da bi sigurno ostao bez posla, kaže da bi morao da pljune na sebe kada bi pristao da radi ono što šefovi traže od njega, ali da je poslednjih mesec dana "pritisak postaje nepodnošljiv".

Svaki inkasant da nađe 10 do 15 čoveka koji će da glasaju za SNS, da daju podršku. Sa tim spiskovima verovatno idu kod našeg direktora i tu svoje stolice ustoličuju. I kažu nam kao trebalo bi svi da sakupe to, jer posle ako ti nešto treba nemoj da očekuješ. Ili rekao je šef da ćeš biti prebačen u Preševo. Nemaš ti zvaničan dokument za torturu, ali znaju se posledice. Može da ti šalje kontrole i da te istera zbog gluposti - priča jedan radnik.

On kaže da postoje 2 šefa koja su glavna za agitovanje među radnicima, ali da oni ne popunjavaju nikakve paprire već im imena i podatke ljudi koji postaju “kapilarni glasovi” saopštavaju usmeno ili im zapišu na belom A4 papiru.

Milovanović kaže da SNS ne prikuplja "kapilarne glasove"; foto: JV/A.S.Međutim, poverenik niškog odbora SNS Zvezdan Milovanović kaže da nije upoznat da se zaposleni u javnim preduzećima na ovaj način pritiskaju, niti se njemu neko žalio.

Nemam te informacije. Ja nisam čovek iz javnih preduzeća i nikada u životu nisam radio u javnom preduzeću - rekao je Milovanović.

Na pitanje da li SNS kampanju sprovodi prikupljajući “kapilarne glasove” i na ovaj način, Milovanović je bio kratak:

Ne.

Međutim, savesni članovi niškog SNS novinarima su dostavili dokument za koji tvrde da im je podeljen u stranci kako bi evidentiralali podršku i sigurne glasove za predstojeće izbore.

Ime i prezime, broj telefona i adresa - tako u osnovi izgleda tabela sa naslovom “Kapilarni glasovi”, a ima i nekoliko napomena.

Svi kapilarni glasovi se proveravaju pre unošenja u sistem, NE UNOSITE glasove koje niste lično kontaktirali. Nosilac liste kod sebe ostavlja iskopirani primerak i upisane osobe izvodi na glasanje. Ne upisivati članove stranke - piše na papiru.

Dimitrijević: Prikupljanje “kapilarnih glasova” dozvoljeno, ali ne u javnim institucijama

Diplomirani pravnik Pavle Dimitrijević iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), koji je radio monitornig nekoliko izbornih ciklusa, kaže da je prikupljanje "kapilarnih glasova" legitiman proces evidentiranja podrške određenoj političkoj opciji.

Pavle Dimitrijević kaže "kapilarni glasovi" ne smeju da se prikupljaju u javnim institucijama; foto: JVMeđutim, zabranjeno je, kako kaže, to raditi u javnim institucijama i za to koristiti javne resurse.

Ukoliko se, međutim, popisivanje simpatizera obavlja na radnom mestu, u javnim institucijama, to zakonom nije dozvoljeno. Ponašanje svih koji rade u državnoj službi - državnih službenika reguliše Zakon o državnim službenicima koji kaže da “državni službenik ne sme da na radu izražava i zastupa svoja politička uverenja” (čl.5 Zakona o državnim službenicima). Vršenje pritisaka na zaposlene u javnim preduzećima da glasaju ili ne glasaju za nekoga je zabranjeno i Zakonom o javnim preduzećima - kaže Dimitrijević.

Za sve koji trpe pritisak prava adresa je, kaže Dimitrijević, policija, a mogu da prijave i mobing ukoliko sve to dugo traje.

Pritisak na birače, dodaje Dimitrijević, sagledan je i Krivičnim zakonom.

Treba imati u vidu i da je pritisak, odnosno “sila ili pretnja” da se glasa za ili protiv određenog kandidata na izborima krivično delo kažnjivo zatvorom od tri meseca do tri godine (čl.155 st.2 Krivičnog zakonika), te je policija svakako adresa za prijavu ovakvih slučajeva - kaže Dimitrijević.

Posledice mogu da snose i direktori javnih preduzeća. Oni, kako kaže Dimitrijević, mogu biti i smenjeni zbog pritiska na zaposlene, što je predviđeno nedavnim izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima.

On može, pojašnjava ovaj pravnik, biti smenjen zbog pritiska na zaposlene, ali i ako je propustio da spreči ovakve pritiske.