Razgraničenje sa Kosovom - za Albance “ostvarenje sna”, za Srbe nemirni snovi

Rešenje kosovskog pitanja, sada i zvanično, Srbija vidi u razgraničenju. Ovo je bez jasnih granica i objašnjenja potvrdio ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i najavio da će to ponuditi u pregovorima sa Prištinom. Sagovornici Južnih vesti iz Preševske doline kažu da bi to značilo da će Preševo, Bujanovac i Medveđa pripasti Kosovu i da je to za Albance "prava stvar", dok Srbi ne očekuju da će doprineti miru među narodima.

O mogućnosti da se dugi pregovori sa Kosovom okončaju baš na ovakav način ranije je, bez jasnog objašnjenja šta ono u praksi znači, govorio predsednik Aleksandar Vučić. Razgraničenje zvaničan stav Beograda; foto: Nikola Lazić

Sada je to i zvaničan stav Beograda, ali niko nije precizirao šta razgraničenje tačno podrazumeva, ni gde se nalazi “zamišljena granica", ali ni ono najvažnije - šta to znači za građane koji žive na severu Kosova i jugu Srbije.

Vlasnik televizije Spektri Nedžad Beljuli živi i radi u Bujanovcu i smatra da je razgraničenje “prava stvar i za Srbe i za Albance”, kao i da to znači da će Bujanovac, Preševo i Medveđa pripasti Kosovu, a opštine sa severa poput Zubinog potoka, Leposavića i Zvečana - Srbiji.

Treba da znamo gde su nam granice, prvo da se razgraničimo i onda da budemo dobri susedi, da sarađujemo, da se poštujemo. A ne moramo da se volimo i nikad se nećemo voleti, ali moramo da sarađujemo - smatra Beljuli.

Pojašnjava da je trenutna situacija takva da Kosovo ima problem sa Srbima koji ne žele da se integrišu i koji ne priznaju državu kao svoju, te su neki vid “kancera za Kosovo”, a da su i Albanci koji žive u Srbiji “problematični”, jer teritoriju na kojoj žive ne prihvataju kao svoju.

Zato bi razgraničenje “smirilo strasti”, ističe, ali i olakšalo život građanima koji žive u ovim opštinama. I dalje se ne zna gde je linija razgraničenja koju Beograd nudi; foto: Nikola Lazić

Ovakav scenario, ocenjuje Beljuli, odgovarao bi većini građana i život bi sigurno bio bolji Albancima kojih je 95 % u Preševu, a većinsko su stanovništvo i u Bujanovcu, dodaje, dok bi jedino nezadovoljan ostao albanski narod na severu Kosova i Srbi na jugu.

Smatra da su u tome složni i Beograd i Priština, jer i jedni i drugi zapravo govore o pomenutoj “razmeni teritorija” - predsednik Srbije to zove “razgraničenje”, a predsednik Kosova Hašim Tači “korekcija granica”. U takvoj "uvijenoj" formi oba zvaničnika govore, dodaje, zato što se boje svog biračkog tela i reakcije građana.

“Razgraničenje nije garancija mirnog sna”

Novinar iz Bujanovca Nikola Lazić često izveštava o tome šta će građanima značiti razgraničenje i ocenjuje da to što je ministar Dačić danas ozvaničio - meštanima “nije garancija mirnog sna”. Sagovornici smatraju da razgraničenje neće doprineti miru među građanima; foto: Nikola Lazić

Predsednik Vučić je nedavno u Levosoju, selu pored Bujanovca, uznemirenim meštanima koji su ga pitali "Šta će biti sa nama?", poručio da mirno spavaju, a čini mi se da razgraničenje, ukoliko bi linija podrazumevala i Bujanovac, nije garancija mirnog sna - priča Lazić.

Lazić kaže i da se boji Dačićeve rečenice da još nije utvrđena linija razgraničenja, jer to znači neozbiljnost o ovako krupnom pitanju. Ipak, veruje da je ta “linija” već utvrđena u Beogradu, Prištini i Briselu.

Podseća i da kada je o razgraničenju počelo da se govori - javile su se dve opcije: prva da Bujanovac i Preševo zajedno pripadnu Kosovu, u zamenu za deo teritorije severno od Ibra. Druga je bila da se Kosovu pripoji Preševo, u kome je 90 % građana albanskog porekla, kao i delovi Bujanovca koji su naseljeni etničkim Albancima, dodaje, a u obe varijante bi Koridor 10 ostao Srbiji.

Nijedna opcija, ističe, ne bi doprinela miru među građanima. SzS smatra da razgraničenje nije po Ustavu Srbije; foto: Nikola Lazić

Koja god opcija bude zvanično u igri, mislim da neće doprineti miru u Bujanovcu, gde prvenstveno mislim na lokalne Srbe koji u samom gradu čine većinsko stanovništvo. O ovoj temi razgovarao sam sa mnogima od njih kojima je zajedničko to što ni po koju cenu ne bi ostali ukoliko bi grad bio pripojen Kosovu, već bi prodali imanje i odselili se. Sa druge strane, lokalni Albanci u ogromnoj većini ne kriju da bi im se pripajanjem Kosovu ostvarili životni snovi - ističe Lazić.

Novinar Driton Salihu iz Preševa nema jasan stav o tome kako bi građani živeli ako dođe do razgraničenja, ali ističe da je "promena granica moguća samo ako se cela Preševska dolina pripoji Kosovu". To bi doprinelo smirivanju odnosa, dodaje, a dijalog bi morao da se nastavi kako bi se problemi Albanaca na jugu Srbije i Srba na severu Kosova konačno rešili.

Preševo, Bujanovac i Medveđa, referendumom iz 1. i 2. marta 1992. su se izjasnili da su za pripajanje Kosovu. Što se tiče života, zbog nedostatka sigurnosti, u Preševu se meštani na neki način plaše da investiraju u svoju kuću, čekajući šta će biti sutra. Tako Preševo i okolina godinama ostaju u bedi, siromaštvu i bez investicija i novog zapošljavanja. Kad nemaš siguran posao, onda nemaš ni zdravu budućnost. Ni na Kosovu nisu bolja zapošljavanja, ali ipak bi se ljudi osećali sigurnije - smatra Salihu.

SzS: Vučić pogazio zakletvu - razgraničenje je protivustavno

Predsedavajući SzS i predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić ističe da se time što je razgraničenje zvaničan predlog sada i zvanično "krši Ustav Srbije i zakletva kojom je Aleksandar Vučić preuzeo funkciju predsednika".

Mesecima unazad smo upozoravali da se ovako nešto sprema, kao i da je ’razgraničenje’ smokvin list za priznanje takozvane Republike Kosovo, koje će problematizovati jug centralne Srbije i kojim ćemo se trajno odreći svih naših prava i interesa na Kosovu i Metohiji - naveo je Jeremić.

SzS pita kako priznanje takozvane države Kosovo može biti državna politika, ali i kako može biti zvanično nešto o čemu nije javno raspravljano i o čemu Skupština Srbije nije ni obabeveštena, niti je o tome odlučivala.

Ova opoziciona politička organizacija se, kažu, zalaže za kompromisna rešenja, koja moraju biti u skladu sa Ustavom i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a pre statusa, dodaju, treba rešiti sva imovinska i pitanja ljudskih prava na Kosovu i Metohiji.