Regionalizacija, decentralizacija i Koridor 10

 Svi su govorili za 2009. godinu da je krizna. Koliko je kriza pogodila lokalne samouprave i kakva je situacija u Pirotu?
Slobodno mogu da kažem da je 2009 godina bila loša za lokalne samouprave. Ranijih godina bilo je uobičajno da se budžet intenzivno puni u zadnjem kvartalu, što ovoga puta nije bio slučaj. Mi smo godinu završili sa 70 miliona dinara manje na opštinskom budžetu nego što smo očekivali, a tu je i 90 miliona koji su nam skinuli rebalansom. To je blizu 2 miliona evra manje. Na kraju smo jedva isplatili neke obaveze koje smo imali, ali i zadrzali koliko smo mogli nivo investicija da godina baš ne bude propala. Budžet za 2010. je na nivou prihoda za 2009. godinu, ali ja sada očekujem da se ti prihodi i u potpunosti ostvare.

Kako Vi vidite decentralizaciju Srbije? Novi ustav Srbije omogućio je da opštine sada i gazduju nad svojom imovinom. U kojoj meri je to i zakonski regulisano?
Mi ne vidimo još uvek nikakav značajni pomak u tom pogledu, jer je zakonski dosta toga nedefinisano. Vidimo pozitivne efekte administriranja poreza na imovinu. Lokalna poreska administracija radi mnogo bolje nego državna. Prihod u prošloj godini je bio veći za 60%. To govori u prilog decentralizacije. Međutim, ja mislim da smo se 2009. susreli sa najvećim talasom centralizacije u Srbiji u poslednjih desetak godina. Zbog toga i mislim da je krajnje vreme da se sa reči pređe na dela. Postoji brojni primeri u Srbiji gde gradovi pokazuju da su spremni da preuzmu odgovornost. To je i normalno jer u tom slučaju rade za sebe, za svoj budžet.

U poslednje vreme raspravlja se kom će okrugu pripasti Pirot, Niškom ili Zaječarskom. Da li je to uopšte bitno?
Mislim da nije previše bitno, ali treba reći da je Pirot istorijski mnogo više povezan sa Nišom kao centrom, nego sa gradovima na istoku Srbije. Mada, ako mene pitate, ja mislim da to treba da bude jedan region – jugo-istok Srbije, koji posle toga može lagano da preraste i u administrativni region. Taj region bi u svom sastavu imao i Dunav, nekoliko državnih granica kao i budući Koridor 10. U tom slučaju to bi bio jedan od najmoćnijih delova Srbije. Regionalizacija Srbije je početak decentralizacije, ali ne treba čekati jer mi već sada imamo dovoljno kapaciteta kroz gradove da prenosimo ovlašćenja. Mi smo sada, bukvalno, u situaciji da molimo ministarstva za određene ustupke, a ne da se borimo za razvoj regiona.

Koridor 10 je velika razvojna šansa čitavog ovog kraja. Međutim još uvek se ne zna da li će se kroz opštinu Pirot raditi brdska ili dolinska varijanta. SO Pirot je formirala i radno telo koje će pregovarati sa Vladom oko ove dve varijante. Dokle se stiglo sa pregovorima?
Razgovori su već počeli. Ja se nadam da će to ići u pravom smeru. To je, pre svega, državni projekat. Njegov značaj čak prevazilazi i državni interes, a kamo li lokalni. Međutim mi ćemo sa nadležnima voditi razgovore da maksimalno zaštitimo interese Pirota. Pokušaćemo da dođemo do trase koja se maksimalno uklapa u razvojne planove opštine Pirot. Pozitivni efekti Koridora 10 su očigledni. Već sada ih ljudi osećaju kroz eksproprijaciju zemljišta. Sutra će to biti dodatna radna snaga a kasnije, kada Koridor bude sagrađen, kroz radnike koji će biti zaposleni na naplatnim rampama, benzinskim pumpama, hotelima kao i na stanici koja će biti sagrađena za održavanje ovog kraka.

Šta je po Vama bolje, brdska ili dolinska varijanta?
Ovde, u Pirotu, svi pricaju o tome. I laici i inženjeri, i ko treba i ko ne treba. Zbog toga i insistiram da JP Koridor 10 održi javnu prezentaciju obe ove varijante u Pirotu kako bi se i građani upoznali sa stvarnim činjenicama, sa prednostima i manama obe varijante. Tek tada će moći da se raspravlja sa stvarnim činjenicama.

Očigledno je da će preko Koridora 10 u Pirot stići velika količina novca. Slična situacija je bila i kada su radnici Tigra dobili akcije. Međutim, nije bilo vidjivijih promena u gradu. Treba li lokalna samouprava da pomogne građanima pri ulaganju njihovog novca?
Procene su da će samo u 2010. od ekspropriacije zemljišta ući desetak miliona evra. Potom će biti još više para, ali ovo je samo od ekspropriacije. Ja pozivam ljude da ovoga puta, zaista, razmisle kako će potrošiti svoj novac. Najlakše je vratiti dugove, pomoći decu ili kupiti neki auto. Treba razmišljati i za budućnost. Vidite da svakog dana ljudi gube posao. Sa druge strane postoje mnoge razvojne šanse koje forsiraju i lokalna samouprava al i republika.

S` obzirom da se naš site bavi jugom Srbije, za kraj, kako Vi vidite saradnju lokalnih samouprava u ovom delu Srbije?
Za sada je to najčešće saradnja na pojedinačnim slučajevima, na nivou ličnog poznanstva ili ako nas poveže konkretan projekat. Jedan takav projekat je regionalna sanitarna deponija koju grade sve opštine Pirotskog okruga. Sa druge strane saradnja sa Nišom, Leskovcem ili Vranjem se odvija isključivo preko ličnih relacija. Mora se napraviti neki mehanizam da se saradnja odvija svakodnevno. Verovatno je jedan od tih mehanizama i Oblasno razvojna agencija Jug, kojoj smo mi kao opština Pirot i pristupili. U planu je i da se formira Savet predsednika opština, što je dobro. Uskoro bi trebalo da se piše i Strategija razvoja budućih okruga, na taj način ćemo definisati i problem ne samo opština, nego i čitavih regija. Još uvek smo mi na samom početku te saradnje i trenutno ima puno prostora da se ona poboljša.