Ruska stranka protiv ulice Dragiši Cvetkoviću u Nišu

To što nekadašnji predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije Dragiša Cvetković, rodom iz Niške Banje, ima ulicu u Nišu je “opšta sramota”, tvrdi predsednik Ruske stranke u Nišu Miroslav Milosavljević, sa objašnjenjem da je Cvetković uveo fašističke zakone Adolfa Hitlera protiv Jevreja i Roma. Ipak, istoričar Nebojša Ozimić kaže da je Cvetković zaslužio ulicu zbog svega što je uradio za Niš, da je učestvovao u donošenju anti-jevrejskih zakona, ali i da je pomagao Jevrejima.

Funkciju premijera Jugoslavije Dragiša Cvetković obavljao je od 1939. godine do 27. marta 1941, kada je srušen posle demonstracija i vojnog udara, nakon što je potpisao Trojni pakt sa nacističkom Nemačkom. Bio je i gradonačelnik Niša.

Ipak, najmanji problem je za Milosavljevića potpisivanje Pakta, već “1000 puta gore stvari”.

Jer je 1939. godine ta njegova Vlada uvela fašističke zakone protiv Jevreja i Cigana - naveo je Milosavljević.

Ovaj odbornik buni se i zašto je knjiga o Cvetkoviću dobila nagradu "11. Januar", a naglašava da ulica Cvetkovića šteti dolasku izraelskih investitora, kao i da bi svi trebalo da pitaju izraelsku ambasadu i njihove rabine šta je Dragiša Cvetković.

Našao je i paralelu između Šabana Bajramovića i Dragiše Cvetkovića.

Dvadeset godina ekonomskog propadanja grada imali smo priliku da neki ljudi istovremeno blate Nišlije kako ne vole dovoljno Šabana Bajramovića na rasnoj osnovi, a istovremeno nam velikanom proglašavaju čoveka koji je doneo rasne zakone Adolfa Hitlera baš protiv Roma - rekao je Milosavljević.

Dragiša Cvetković je 1945. proglašen narodnim neprijateljem. Okružni sud u Nišu rehabilitovao ga je 2009, a od 2007. godine bivša ulica narodnog heroja Božidara Adžije nosi njegovo ime.

---

Da li je Dragiša Cvetković zaslužio ulicu u Nišu?

Za vreme dok je Dragiša Cvetković bio gradonačelnik Niša i ministar, kako navodi istoričar Nebojša Ozimić, zahvaljujući njemu Niš je dobio pijaću vodu, kaldrmisane ulice, otvoren je sanatorijum u Knez selu, Ortopedska bolnica, podignuta je zgrada Skupštine u današnjoj Ulici Nikole Pašića, Narodno pozorište, zgrada Gimnazije “9. Maj” i spomenici Oslobodiocima Niša i kralju Aleksandru.

Ozimić potvrđuje da su postojali "numerus clausus" - propisi koji su ograničavali prava Jevreja, doneti 5. oktobra 1940. od strane Kraljevskog saveta.

To je jedan nepopularan zakon koji Kraljevina Jugoslavija donosi u vreme kada sve zemlje oko nas, već pripadaju Trojnom paktu. Dakle pritisci se već vrše. Kraljevski savet donosi odluku, ne Dragiša Cvetković, kao što je Kraljevski savet doneo odluku da se pristupi potpisivanju onoga što mi danas znamo kao Trojni pakt, a on je kao predsednik Vlade zadužen za potpisivanje - objašnjava Ozimić.

Iako je Cvetković bio član Saveta, istoričar Ozimić navodi da nije samostalno donosio odluke, pa ni tu o anti-jevrejskom zakonu, ali da je učestvovao u tome.

Ipak, Ozimić objašnjava da je svoj stav o tim propisima donetim pod pritiskom Cvetković pokazao time što je odmah po donošenju zakona došao u Niš i sazvao sastanak sa Jevrejima, sugerišući im rešenja za njihov položaj.

Kao najveći dokaz da Cvetković nije bio anti-semita, Ozimić navodi da je za vreme rata nekadašnji premijer Jugoslavije u svojoj kući u Niškoj Banji krio jevrejsku porodicu Danon, o čemu su članovi te porodice kasnije svedočili i u Izraelu.

Iz svega Ozimić zaključuje da je Dragiša Cvetković zaslužio ulicu u Nišu.