USS ostao bez mandata u Crvenom krstu sa 3,5 % glasova, u NKD kažu zbog lažnog cenzusa

Zato što nisu dobili mandat na izborima u niškoj Opštini Crveni Krst sa osvojenih 3,5 % glasova, odbor Ujedinjene seljačke stranke u ovoj Opštini podneo je žalbu Upravnom sudu. Da je to zbog “lažnog cenzusa” koji je služio da "navuče ljude" da izađu na izbore, a da je u praksi za dobijanje mandata u lokalnim parlamentima sa malo odborničkih mesta bilo potrebno osvojiti više od 4 %, tumačenje je Mladena Jovanovića iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

Nakon što im je Opštinska izborna komisija u Opštini Crveni Krst odbila prigovor koji su uložili, jer nisu dobili nijedan mandat u lokalnoj Skupštini iako su osvojili 3,5 % glasova, iz Ujedinjene seljačke stranke koju vodi poznati Svrljižanin Milija Miletić, podneli su žalbu Upravnom sudu.

Objašnjavaju i šta je sve sporno u odluci da ne dobiju nijednog predstavnika, iako su prešli cenzus.

Ovo smatramo nedopustivim pre svega što u Zapisniku nema nikakva tabela kako se radi obračun, niti po kom zapisniku, programu i softveru. Uložili smo prigovor OIK u Crvenom Krstu, koji su ga odbili pozivajući se na član 40 i 41 Zakona o lokalnim izborima. Smatramo da OIK nije ta koja treba da tumači Zakon, već da ga primenjuje. Takođe, uz rešenje o odbijanju dobili smo i tabele kako su oni to radili, a sve one su odrađene posle datuma proglašenja izbornih listi, tj. 23. juna, dok je sednica bila 22. juna - kažu iz USS-a.

Da Zakon o lokalnim izborima ne garantuje mandate svakom ko pređe 3 %, već da samo ulazi u raspodelu mandata gde se primenjuje sistem količnika, objašnjava Mladen Jovanovića iz NKD.

Izborna kombinatorika i matematika su složeniji od samog prelaska cenzusa, ističe, a to se može uvideti kada se odradi sistem količnika po kome se određuje broj mandata.

Zakon o lokalnim izborima samo obezbeđuje da se ostvari pravo da se primeni sistem količnika na stranku koja pređe cenzus, ali se dodeljuje tačno onoliko mandata koliko ima u skupštini. Realan cenzus za dobijanje mandata na Crvenom Krstu je bio između 4 i 4,5 odsto. U ovom slučaju najvećih 21 količnika, koliko je i mandata u Skupštini GO Crveni Krst, raspodeljuje se strankama. Ako količnik neke stranke nije u tih 21, ona ne može da osvoji mandat makar imala 3 % - pojašnjavaju iz NKD-a.

Mišljenja pravnika koje su iz stranke konsultovali u Nišu, Beogradu, kao i u RIK-u su podeljena, kažu u USS, pri čemu jedni kažu da je ovakva odluka u redu, dok oni koji poznaju ustavno pravo kažu da to ne može tako.

Ovde ispada da je cenzus plivajući i da je negde bilo potrebno 3 %, negde 3,8 %, a negde 6 ili 7 odsto. Obratili smo se i RIK-u, koji nam zvanično nije odgovorio, ali su nas u telefonskom razgovoru uputili na Zavod za statistiku, koji za njih radi obradu, ali se tamo niko nije javio - kažu u USS.

Da ne može da se kaže da je reč o, kako su naveli u Ujedinjenoj seljačkoj stranci “plivajućem cenzusu”, već o lažnom koji je imao cilj da privuče ljude da glasaju na lokalu, smatra Jovanović.

Možemo da ga nazovemo lažnim cenzusom za jedan deo lokalnih izbora koji je služio samo da navuče ljude da izađu na izbore, a realno je bio potreban mnogo veći procenat da se uđe u parlement - Mladen Jovanović

Tumačenje NKD-a je da je cenzus po automatizmu smanjen i na lokalnom nivou po uzoru na republički kako “slučajno neko ne bi zabrljao u manjim opštinama i gradovima i na jednim izborima primenjivali 5, a na drugim 3 odsto”.

Realno u parlamentima sa manje od 40 odborničkih mesta to ništa ne znači. I dalje liste koje su ispod 4 ili 4,5 odsto nisu dobijale mandate jer nema dovoljno glasova da dobiju mandat - objašnjava Jovanović.

Pored Ujedinjene seljačke stranke, mandat nisu dobile ni Srpska radikalna stranka, kao ni pokret “Ne damo Niš”, Bojana Avramovića, iako su sve 3 prešle cenzus na izborima u Opštini Crveni Krst.