Vlada sa 25 ministarstava, da li će biti mesta među ministrima i za južnjake?

Četiri ministarstva više od prethodne imaće nova Vlada Srbije u jeku nove ekonomske krize i globalnih dešavanja nakon ruske invazije na Ukrajinu, a da finansiranje neće biti problem kaže aktuelni, a prema najavama i budući ministar finansija Siniša Mali. Dok se zna broj ministarstava, za sada se o novim ministrima samo nagađa pa se i dalje ne zna da li će u trećem premijerskom mandatu Ane Brnabić, a šestom Srpske napredne stranke, biti mesta za nekog sa juga Srbije.

Više od 6 meseci nakon izbora i 2 nedelje od krajnjeg roka za formiranje Vlade, jedino što se zna je tačan broj budućih ministarstava i nova-stara premijerka.

1. novembar je rok za formiranje Vlade koje je nekoliko puta odlagano, a u Skupštini se trenutno raspravlja o izmenama Zakona o ministarstvima, prema kojem će nova Vlada Ane Brnabić imati 4 ministarstva više nego prethodna - ukupno 25.

Novi sastav srpske Vlade će biti jedan od dva najbrojnija od 2000. godine - Vlada Mirka Cvetkovća iz 2008. godine imala je 24 ministarstva pa je, uz jednog ministra bez portfelja, jednog potpredsednika bez resora i samog premijera, brojala 27 članova.

Tu ne ulazi prelazna Vlada iz 2000. godine koja je imala 36 ministara i koministara, ali ni konačan broj predstojeće Vlade takođe nije poznat, jer se i dalje ne zna koliko će biti potpredsednika i ministara bez portfelja.

Ipak, da nije veliki broj novih ministarstava smatra ministar finansija Siniša Mali, koji gotovo sigurno ostaje na čelu istog resora, iako se spekulisalo da može biti i budući premijer.

Uglavnom su to preraspodele postojećih ministarstava i tu je reč o minimalnim izdvajanjima. Pitanje finansiranja nije problem, to ćemo sprovesti kroz rebalans budžeta. Važno je da Vlada bude efikasna i odgovori na sve ove izazove - kaže Mali.

Što je kriza veća, veći je i broj članova Vlade

Dašić smatra da nije ni bitno ko je ministar i koliko ministarstava ima; foto: JV arhiva Nova-stara mandatarka Ana Brnabić rekla je ranije da će se njen kabinet suočiti sa situacijom koja "nije viđena od Drugog svetskog rata", energetskom krizom, inflacijom, borbom za hranu i svetskim sukobom pa se i broj ministarstava iz prošlosti poklapa - što je veća kriza, veći je i broj članova kabineta.

Da je nebitno koliki je broj ministarstava smatra Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

To je još jedno podsmevanje glasačima, cela priča o previše glomaznoj Vladi je pokrivalica za previše interesa koji moraju da se zadovolje i u naizgled homogenoj skupini zvanoj SNS. Ima previše gladnih koje je potrebno nahraniti. Nama je država skupa, neefikasna i problematična, nije bitno da li imamo 5 ili 55 ministarstva. Apsolutno je svejedno - kaže Dašić.

U odnosu na prethodni period, novina su Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine i Ministarstvo za javna ulaganja. Dosadašnje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja biće razdvojeno - zasebno će se formirati Ministarstvo prosvete i Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, a razdvojiće se i dosadašnje Ministarstvo omladine i sporta na nova ministarstva - Ministarstvo turizma i omladine i Ministarstvo sporta.

U novoj Vladi će se razdvojiti i dosadašnje Ministarstvo kulture i informisanja pa će se formirati Ministarstvo kulture i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.

Da li ima mesta za južnake?

Od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine i prve Vlade na čijem čelu je bio Ivica Dačić iz Socijalističke partije Srbije, među ministrima je bio mali broj južnjaka.

Nišlija Lazar Krstić bio je ministar finansija nakon rekonstrukcije Dačićeve Vlade u avgustu 2013. godine i na tom mestu se zadržao tek oko godinu dana. Svoje mesto našao je i u prvoj Vladi Aleksandra Vučića, a ostavku je podneo avgusta 2014. godine - upravo nakon sukoba sa Vučićem.

U poslednjoj Vladi ministar bez portfelja zadužen za razvoj nedovoljno razvijenih opština bio je socijalista Novica Tončev. Da li Tončev ostaje ministar?; foto: Vanja Keser/ JV

Dašić smatra da nije poenta u tome ko će biti ministar, već da li su oni nakon imenovanja u poziciji da nešto rade.

Danas si u Vladi samo da potpišeš ono što ti se kaže, nije bitno da li si Beograđanin, Nišlija ili iz Crne Trave. Svi su oni tamo da dobiju u pisanom obliku šta treba da urade, ostaće iluzija da imamo Vladu, ali u suštini ostaće lutkarska predstava koja funkcioniše desetak godina. Već viđeno, mi možemo da se nadamo da će to biti neka parlamentarna demokratija, ali je činjenica da je to šou jednog čoveka, kome Vlada služi kao izgovor za sporovođenje nekih odluka - kaže Dašić.

Sada se u javnosti ne pominju imena sa juga zemlje, stidljivo se govorilo da mesta možda ima za dugogodišnjeg gradonačelnika Pirota Vladana Vasića, ali su te priče brzo utihnule. Niški naprednjaci se ne pominju kao mogući ministri? foto: arhiva JV

Izvesno je da će SNS ponovo sarađivati sa SPS-om, pa će mesta možda opet biti za Novicu Tončeva, koji je u međuvremenu ostao bez funkcije u Fudbalskom savezu Regiona istočne Srbije.

Ono o čemu se uopšte ne govori su kandidati iz niškog odbora SNS-a, poznatom po sukobima, trvenjima i netrpeljivost, ali i čestim "izlivima ljubavi" prema stranačkom vođi i predsedniku zemlje.

Uoči konačnog sastava prošle Vlade među kandidatima za ministre bili su i Nišlije Jelena Žarić Kovačević i Zvezdan Milovanović, ali su na kraju ipak ostali bez mesta u drugoj po redu Vladi Ane Brnabić.

To je neuzvraćena ljubav, jedna od onih tužnih. Nišu se ne veruje zbog unutrašnjih sukoba i drugih dešavanja. Lokalni naprednjaci su i u Nišu marginalni - kaže Dašić.

Poslednjih godina, osim Tončeva, ministra i iz drugih krajeva na jugu nije bilo.

Centralizacija je dovela do toga da i ako postoji neki prepoznatljiv lokalni političar, njegov značaj nestaje kada se prođe naplatna rampa Vrčin. Ostaje interes malog kruga oko Predsedništva. Tu su najverniji - smatra direktor NKD-a.

Iako nije poznat sastav Vlade, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije nagovestio njen rok trajanja - do 2024. godine, kada se održavaju redovni lokalni izbori.