Saša Živić

Gost: Saša Živić, profesor na Medicinskom fakultetu u Nišu

Razgovor vodio: Vesna Milić

JV: Saša Živić, niški endokrinolog, pedijatar, profesor Medicinskog fakulteta, aktivan i u politici, nekadašnji član i funkcioner DS-a, prema njegovim rečima formalno član LDP-a, sada je u Novoj stranci Zorana Živkovića. Nekada je bio i simpatizer politike Aleksandra Vučića i SNS-a. Profesor Saša Živić sa nama u studiju, dobrodošli.

Hvala. Sa ovakvom najavom mogu da razumem gledaoce, samo kažu ovaj nije normalan. Naravno, ako je sve to tačno što ste rekli.

JV: Evo da čujemo, čemu tolika preletanja iz stranke u stranku? Da li je zbog toga što su vam se svideli programi?

Mislim da je to izraz prejak. Ja razumem, to se dosta dobro prima u jednoj sredini koja je kobajagi moralno čista, gde su svi ljudi potpuno politički i ideološki jasni, opredeljeni ali to ne postoji. Ja sam se trudio da uvek budem u jednoj stranci koja neguje jednu građansku provinijenciju, gde su se cenili pojedinci, ljudi i njihove ideje. Bio sam u DS-u sve do onog trenutka dok aktuelni predsednik, sadašnji, u jednom razgopvoru koji se odvijao i niškoj DS nije rekao da DS-u nisu potrebni pametni ljudi, da je dovoljan Boris Tadić, njegova lepota, da će on dobijati izbore na taj način a da su DS-u potrebni ljudi koji brzo trče, nose flajere, lepe plakate, nase banderole.

JV: Imaju li veze programi stranaka?

U tom trenutku se pitam šta ću ja u jednoj stranci. Prvo, ne trčim brzi, nisam baš siguran da mogu dobro da lepim plakate i onda sam ja, pošto sam čovek koji je tražio neke simbole, 6. maja 2006. Inače sam među prvih 8 članova DS-a u Nišu. Kada je postalo jansno da ja moram u koaliciju sa SPS-om, pošto sam tada bio šef odborničke grupe DS-a i podpredsednik Gradskog odbora, naravno odustao od te stranke. Jer se to potpuno kosilo sa mojim principima. I naravno, više iz revolta nego smisleno otišao u LDP. Naravno, onda se u LDP-u, na žalost, nisam uopšte pronašao, a mislim da se niko nije pronašao u LDP-u jer po mom skromnom sudu, ja se izvinjavam što dajem takve, neko će reći i prekrupne ocene, stranka je postala talac njenog lidera. Brojni sjajni ljudi koji su bili u toj stranci su na kraju izašli iz nje. Realno ne znam da li u Nišu postoji ili ne postoji.

JV: Što se NS-a tiče, izvinite što vas prekidam.

6 godina bavljenja LDP-om je bilo samo bavljenje opozicionim radom. I ako ste primetili, sve te 3 stranke NS, naravno sada, kao čini mi se jedina prava opoziciona stranka. To kažem delom zbog toga što je Zoran Živković moj lični prijatelj i ja obično kažem za tog čoveka da je to najbolji čovek koji vam je potreban kada vam je teško. Možda najgori kada vam je dobro, onda vam nije potreban. Ali ja tu cenim njegovo srce, koje je zaista jako veliko. I u onom trenutku kada je postalo jasno da LDP možda nešto i hoće u vlasti, ja sam hteo da se distanciram od toga i nap oziv mog prijatelja Zorana Živkovića prešao u NS. Ali hoću da vam kažem, to preletanje iz stranke u stranku, ne znam da li ste primetili ali sve su to opozicione stranke i da su sve bile potpuno van vlasti. Ja bih razumeo da sam ja prešao u bilo koju stranku na vlasti. Nikada nisam bio u stranci na vlasti. I sada to jedno opšte mesto, ja sam već jedom ovde priznao i nemam razloga da ne govorim istinu. Na kraju krajeva, moj omiljeni pisac Lav Tolstoj je rekao ko govori istinu ne mora da pamti, tako da ja ne moram da pamtim šta sam rekao. Stojim na stanovištu da je vladavina Borisa Tadića bila pogubna u svakom smislu, posebno u ekonomskom smislu. Ja sam zaista žudeo za tim. Nije to bio nikakav revolt, nije to bila politika nekakvog ostavljenog bivšeg funkcionera.

JV: Neko vreme ste verovali u Aleksandra Vučića i njegovu politiku, šta se promenilo?

To sam hteo da vam kažem. U jednoj situaciji gde je Srbija bila potpuno devastirana u jednom spinu Borisa Tadića i njegovih beogradskih prijatelja, Nebojše Krstića i tako dalje. Potpuno je bilo jasno da je Srbija na stranputici. Ja sam video u novim ljudima, pre svega u energiji koju je imao Aleksandar Vučić i činjenici da je prvi posle Zorana Đinđića imao plebicitnu podršku u narodu. To moramo da priznamo. On i dalje uživa jendu veliku podršku u narodu. Po meni je sada potuno naopaka.

JV: Zbog čega su ga intelektualci i opozicionari podržali?

Koga?

JV: Aleksandra Vučića. Rekli ste da ima podršku naroda.

Ja ne mogu da pričam u njihovo ime, ja mogu da pričam u svoje ime. U onom trenutku kada sam prepoznao, a ja sam misleći čovek, bez obzira šta drugi ljudi govore. I mnogo volim Srbiju. To uvek kažem. Je ne pristajem da Aleksandar Vučić voli Srbiju više od mene, ko je Aleksandar Vučić, pa ne postoji tapija na rodoljublje, ja naravno da najviše volim Srbiju, najviše volim Niš. I uve se trudim da dam neki svoj maksimalni doprinos. I ovo što radim je neki pokušaj da dam javni doprinos onome što ja dugujem svom gradu. Mislim, lako je davati komentare, anonimne, na forumima. Dajte prijatelji izađite i kažite javno šta mislite. Ja sam javno rekao, znao sam da je to jeres, da podržavam svaku politiku koja ima za nameru da sruši Borisa Tadića. Jer su posledice njegove politike pogubne. Pa vidite sada stranka Borisa Tadića se raspada. Oni u čoporima prelaze u te fantomske stranke, kakva je ova aleksandar Vulin i tako dalje. Ceo odbor u Rači, koji je bio najbolji odbor Borisa Tadića je prešao u SNS. Ceo odbor…

JV: Da li može nešto da se promeni unutar stranke a ne da se menja stranka?

Pa vidite. Ja sam to pokušavao u DS-u, to sam pokušao od osnivanja do 2006. godine. Ne znam vi ste mladi da li se sećate, ja sam probavao sve sa svojim prijateljima, organizovali smo, sada neću konkretno o tome, opoziv Smiljka Kostića kao izraz jednog građanskog protesta. U to vreme mi se činilo protiv jednog autoritativnog vladara, došlo je vreme da se i gospodinu Kostiću izvinim, pošto vidim da autoritarnost jeste imanentna ovim ljudima. Jedino što nije oprošteno, odnosno, što se ne prašta ljudima u Nišu to je da misle. Jer taj način razmišljanja, to etiketiranje, da li vi zaista mislite? Pitajte građane, da li je DS danas ista ona DS koja je bila 90. i 2000. Ja tvrdim da nije. Ja sam počeo da prikupljam peticiju da gospodin Šutanovac i ostali vrate to ime. Svaka njima čast, nek se oni bave politikom ali da je to DS ja to ne priznajem. Sada mi tražimo od pojedinca da se, što bi rekao Josip Broz, kao pijani drže jedne, kobajagi, stranke. Jer to naravno u doba Borisa Tadića nije bila stranka. Ja sada neću da vam govorim adnominem ali sam ja imao, ne znam da li smem, ajde da vam kažem. Ja sam imao upozorenje od Borisa Tadića, indirektno, da ja moram da prestanem da prijateljujem sa gospodinom Zoranom Živkovićem da bih nastavio da budem u DS. Ako mi neko ne veruje ja mogu uz kafu da mu dokumentujem i da dovedem ljude i šta ja da tražim u toj stranci, da se odričem prijatelja sa kojima sam odrastao, sa kojima sam išao u gimnaziju, koji su meni mnogo učinili, to nije dolazilo u obzir.

JV: Ranije ste pominjali da ste smenjeni zbog nekih upozorenja sa vrha, prošle godine, sa mesta zamenika Kliničkog centra.

To je sasvim nova priča. vidite, ja sam smenjivan, nije to jedina smena, vidite, da se razumemo.

JV: Da li ste tada smenjeni ili ste dali ostavku?

Ja sam bio u zabludi, ja sam dao ostavku ali sam pre toga bio smenjen, jer su elektronski mediji išli ispred moje ostavke. ali ja tu ništa ne zameram aktuelnom direktoru i stvarno mislim, on je probao nešto nemoguće od jednog čoveka koji je potpuno jurodivi, koji ne da svoje mišljenje ni po koju cenu, da upregne u nešto što se zove razmišljanje aktuelne politike, ako to uopšte postoji. Ja i dalje smatram da ovo nije politika, zaista, to je moja velika zamerka. U onom trenutku kada je postalo jasno da ti novi ljudi, to je apsolutno bilo noname politika. Ja nisam podržavao Vučića niti sam ikada glasao za njega. Priznajem ja sam glasao za Tomislava Nikolića, ja sam to javno rekao, jer samo mislio od dva zla to je manje zlo. I da će da provetri tu stvar i da će da dođu neki novi pametni ljudi. I u tom smislu moj glas je bio više glas protiv, nego glas za. Bilo je potrebno, ja se izvinjavam, ja nisam pametan kao većina Nišlija koji su sve to iz svojih mekih čaršava videli, prognozirali i znali. Ja sam se uvek borio, ja tao moje javno mišljenje rekao. Ja se toga ne stidim.

JV: Vi ste u vašoj poslednjoj kolumni rekli da su ministri u sadašnjoj vladi nevidljivi pored premijera.

To je potpuno jasno, već drugi čovek u vladi ne znači ništa. Ja sam juče gledao kako se naš premijer sprda sa Ivicom Dačićem, zamenikom premijera. Pa mi govori kobajagi kao neki šmeker da on ne želi da potpisuje nikakve papire jer se boji da mu ne postavi ostavku. Taj način komunikacije između najbližih saradnika, način komunikacije gde se gradonačelniku jednog značajnog grada obraćate više puta sa bre, gde javno vičete na njega. To obraćanje celog tog establišmenta, ja sam napisao kolumnu i kao da svima raste neki kvaran zub. Stalno su ljuti, ja ne razumem u čemu je, zbog čega ovaj narod mora da ima jednog ljutitog vođu. Koji je potpuno, vidite, naravno da ne postoji politika, postoji jedan čovek, koji je sebi prigrabio zaista puno vlasti. Ja to lično doživljavam da mora da se završi kao Boris Tadić i kao Slobodan Milošević. Jer vidite, vlast može da traje, po meni, isključivo ukoliko gradi institucije sistema. U onom trenutku kada vi preuzmate ingerenciju i policije i sudstva i univerziteta onda ste vi na vrlo klimavim nogama. I sada je pitanje dokle će ovo da traje. Ja dajem neki najbolji deo sebe, bez ikakavih razloga, ja sam potpuno situiran čovek. Mislim, da me pita neko što sam došao ovde kod vas da ja pričam ove stvari to deluje potpuno šašavo. Ali opet vam govorim ja imam neke svoje principe koje možda nisu najpametniji, koji možda nisu najbolji ali su moji. I ja branim nešto našta imam pravno kao egencijalista a to je da svaki čovek mora da ima subjektivno mišljenje. I da vam ja kažem, život se sastoji u donošenju subjektivnih odluka. Ko to ne može on nije učesnik u politici, to je rekao još Platon.

JV: Dotakli smo temu smena malopre. Da li možete da komentarišete smenu direktorke Očne klinike?

Ja to zaista niti imam informaciju. Ja sam se sada povukao, ja sam kobajagi javna ličnost zbog toga što dosta pišem. Inače ja nisam, čak ni u NS-u ništa aktivan. Nisam ni u kakvim odborima, nemam nikakvu plaćenu funkciju, moje informacije su trenutno vrlo periferne. Ja mislim da je profesorka Zlatanović, koje je zaista veoma ugledna profesorka nešto stala na žulj ministru Lončaru. Ja nemam neku drugo objašnjenje. Prvo, ona nije tu od juče. Naravno, tu se nalaze svakojaka objašnjenja. Da Ministar zdravlja kaže direktoru Kliničkog centra, ljutito, naravno, kako svi oni govore, da će smeni za 3 dana zbog toga što postoje liste čekanja duže od mesec dana u Kliničkom centru. da vam kažem, to je moj hleb, to je moj život, ja to svaki dan radim. U 90% bolnica u Srbiji se čeka više od mesec dana. I sada umesto Ministar da se zapita i da kaže čekaj zbog čega u resoru o kome ja brinem, u zdravstvu, u najvećem broju bolnica ne može pacijent da dođe mesec dana na red. Odmah da vam kažem, zato što nema dovoljno stručnjaka. to čovek ne mora da bude Ajštajn da shvati. Naravno da se ne primaju mladi ljudi, mislim sve je to fantomsko, kakvo crno zapošljavanje. On kaže da je u Kliničkom centru u Nišu 200 medicinskih radnika. Možda sam ja starno neporatno oboleo ako ja znam jednog doktora koji je zaposlen, bog me ubio. Gde su tih 200 ja stvarno ne znam. I naravno da nema lekara i naravno da se lekari bave i drugim stvarima, da vam kažem. Ne može direktor Kardiologije koji se svaki dan zrači i spašava živote građanima Niša time što stavlja pejsmejkere da bude na izvolte svakom čoveku kome je skočio pritisak. To nije zdravstvena zaštita. to je jedan komunizam u zdravstvenoj zaštiti. Svima nam je dostupno, molim vas dođite za jedan dan. On je čovek i sam ozbiljno bolestan i dan danas oblači olovne kecelje da spašava ljudima glavu a oni ga teraju da rdi u specijalističkoj ambulanti svaki dan da ne bi bilo liste čekanja. to je stvarno neoprostivo.

JV: Niš dobija novi Klinički centar, makar prema najavama ministra Lončara, do kraja ove godine.

Odlično. To je fenomenalna stvar. Da li mogu da budem malo neskroman? Ugovor sa Evropskom bankom za rekonstrukciju i razvoj novog Kliničkog centra sam potpisao ja. Pošto sam ja u svom životu bio svašta, između ostalog i direktor Kliničkog centra. Tadašnji ministar zdravlja tomica Milosavljević me je smenio 2 dana posle mog potpisivanja. Jer me je prvo molio da budem sa tim ljudima i da tu napravimo jednu dobru i konstruktivnu priču, naravno to se uradilo. Nije ni bitno, prošle su godine. Ali ću da kažem, to je sjajna stvar.

JV: Ima li Niš kadrove koji će raditi u Kliničkom centru?

Ja vas da pitam, pošto ste, hoću da u vama probudim novinarski nerv. Pogledajte, ta će zgrada biti sigurno do kraja godine gotova. I uopšte ne sumnjam u obećanje premijera Vučića da će Vlada, jer je to u ugovoru, da će Vlada da parcipira u opremnju novog Kliničkog centra. Daće silne te pare i biće nove opreme. Na kraju krajeva preći će 90% starog Kliničkog centra u novi. Ja javno dajem, ako me pitate što sam došao da vam kažem ovo. Zamislite cela hirurgija, ona ogromna zgrada u Zetskoj ulici će preći u novi Klinički centar. I sada je pitanje šta sa zgradom hirurgije sada? Da li se to neko pita? Ja sam podneo inicijativu, pošto imam jednu stručnu funkciju, ja sam predsednik Stručnog saveta Kliničkog centra, da se od zgrade hirurgije napravi sekundarna bolnica. Vama koji niste u zdravstvu to možda nije jasno ali mi imamo jednu posebno šizofrenu situaciju. Mi imamo primarno zdravstvo, koje je po meni odlično i imamo tercijalno zdravstvo, koje bi trebalo da bude ekspertsko. A ono što je u sredini, nivo gradske bolnice, to nikada u Nišu nije postojalo. Moj je predlog bio, koji sam ja obrazložio i dao napismeno direktoru Kliničkog centra, zamolio da se ta inicijativa uputi i akuelnom Gradonačelniku, Ministru zdravlja posto je sekundarni nivo zdravstvene zaštite na nivou grada. tu već postoji sve. Postojaće kreveti i većina aparata i hiruška sala… Neće biti ljudi. Moj je prelog bio da se pod hitno napravi plan, koji će naravno nešto koštati. Da se zaposli najboljih stotinak, dvestotinak mladih lekara. Mislim da ih na niškom birou zapošljavanja ima oko 400 ili 500. Da se uloži nešto novaca i da se napravi sekundarni nivo, odnosno da se napravi Gradska bolnica Niš. Samo to da se desi, za vakta aktuelnog Gradonačelnika, ja mislim da će njegovo ime biti zapisano tamo gde pišu imena Todora Milovanovića, ako znate ko je bio. Todor Milovanović, Pavle Jeftić, bivši gradonačelnici Niša koji su davali svoju imovinu da se napravi novi Klinički centar.

JV: Ima dovoljno kadrova na birou rada? Da li su oni dovoljno obučeni za taj posao?

Teško se pravi, ne možete vi da napravite hirurga za godinu dana. Ne možete pedijatra, ne možete, to je sada minut do dvanaest. Možda je i sada prekasno. Otići će tamo ljudi, ko će da ostane u starom Kliničkom centru. Ja nisam rekao nešto što je nelogično.

JV: Za koje vreme bi mogli da imamo jedan uređeni sistem u Nišu, zdravstveni?

Bojim se da ga nećemo imati sigurno dugo. Jer ne postoji želja da se uredi sistem. Sistem koji se bavi domom Zdravlja, kao principijalnim problemom niškog zdravstva. Gde čak ministar kaže direktoru Doma zdravlja da maltene od svojih para, ja ne znam onaj jadni direktor da li je stvarno vadio svoje pare ili nalazio donatore. Vidim da se grade toaleti po Domu zdravlja. Čekajte, to nije Dom zdravlja direktora Jerkana, to je državni dom zdravlja. Ako država hoće bolje toalete, neka uloži pare u to. To se zove investicioni odžavanje. Kada su me smenjivali, ja sam tada govorio, država u investiciono održavanje nije uložila ni dinar. Pa naravno da se raspadaju zgrade i toaleti. nije to valjda kriv direktor. Neće vljda moja direktorka klinike ili direktor Radovanović da menja cevi po Kliničkom centru. To deluje potpuno neprimereno. Dok se mi bavimo perifernim problemima, listama čekanja, to je jedna demagogija, da se razumemo. Dok se mi bavimo toaletima, osnovni zakon, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o zdravstvenom osiguranju, to je nepromenjeno, to je iz perioda Slobodana Miloševića, maltene. Ta sva priča i ja sam lagao narod, dok sam bio 5. oktobar, pa sada ćemo nivoe zdravstvene zaštite, pa konkurentska osiguravajuća društva. Ovo je potpuno sve naopako. Vi me pitate kada će biti bolje. Ja se nadam i samo ovo da vam kažem, ja sam stvarno lekar koji puno radi. Ovaj zdravstveni sistem opstaje isključivo na planu entuzijazmu pojedinca. nema drugog razloga zašto nam je zdravstvo.

JV: Gospodine Živiću hvala vam puno na gostovanju u 15 minuta.

Molim.

JV: Gledali ste emisiju 15 minuta ja sam Vesna Milić.