Niška Medicina rada izdaje lekarska uverenja za nošenje oružja

Ministarstvo zdravlja izdalo je licencu i dozvolu niškom Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika da proverava zdravstvenu sposobnost fizičkih lica za držanje i nošenje oružja i izdaje im uverenja.

Do sada je, kako kažu u Zavodu, izdato više od 300 uverenja, a Multidisciplinarni zdravstveni tim Zavoda obavlja ove preglede u skadu sa Pravilnikom i na najsavremenijim aparatima radi otkrivanja svih bolesti i stanja koja mogu predstavljati smetnju za držanje i nošenje vatrenog oružja.

Uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za držanje i nošenje oružja izdaje se sa rokom važenja od pet godina.

Pravilnik obavezuje izabranog lekara  da u slučaju  promene zdravstvenog stanja fizičkog lica koje poseduje dozvolu za držanje i nošenje oružja, odmah po saznanju o promeni zdravstvenog stanja tog fizičkog lica na propisanom obrascu obavesti najbližu organizacionu jedinicu Ministarstva unutrašnjih poslova.

9. marta 2016. godine usvojen Pravilnik o utvrđivanju zdravstvene sposobnosti fizičkih lica za držanje i nošenje oružja, koji je kreiran na osnovu Zakona o oružiju i municiji koji je usvojen 2015. godine.

Ovim Pravilnikom propisuju se bliži uslovi koje mora da ispunjava zdravstvena ustanova za obavljanje lekarskih pregleda za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti fizičkih lica za držanje i nošenje oružja i bliži uslovi koje, u pogledu zdravstvene sposobnosti za držanje i nošenje oružja, moraju da ispunjavaju fizička lica koja drže i nose oružje.

Srbija treća u Evropi po broju oružja po kućama

Procenjuje se da trenutno u Srbiji ima 1,2 milion registrovanih dugih i kratkih cevi. U tu brojku nije uračunato oružje koje pripada Vojsci i policiji. Ukoliko se to uporedi sa brojem stanovnika, dolazi se do podatka da je Srbija u samom vrhu svetske lestvice, na petom mestu po broju legalno naoružanih građana, odnosno trećem u Evropi.

Uz to, treba dodati i procenu da u ilegalnom posedu građana ima i do 900.000 pušaka i pištolja, što bi značilo da gotovo svaki drugi stanovnik ima neko oružje. Ogroman broj oružja kod građana, što legalnog što ilegalnog, smatra se posledicom nedavnih ratova po prostoru bivše Jugoslavije, ali i povećanim trendom kriminalnih akcija i sve učestalijim shvatanjem da svako može da nosi ili nabavi pištolj ili drugo vatreno oružje.

Nakon što je država sprovela akciju legalizacije nelegalnog oružja, povećan je broj onih koji jesu legalizovali puške i pištolje koje godinama imaju, ali je ostalo otvoreno pitanje da li su oni zaista podobni da ga poseduju.

U poslednjih pet godina zabeleženo više tragičnih incidenata u kojima je korišćeno oružje. Praksa je pokazala da su mnoga ubistva u porodičnim tragedijama izvršena upravo oružjem za čije je posedovanje nasilnik imao redovnu dozvolu. Prema podacima policije i Tužilaštva, najveći broj počinjenih ubistava učinjen je upravo legalnim oružjem, za čije držanje su vlasnici imali dozvolu.

Osim toga, učestala samoubistva takođe su iz oružja za koje je vlasnik imao redovnu dozvolu.

Nov zakon, nova pravila

Zbog toga je donet Zakon o oružju i municiji koji je usvojen 2015. godine i počeo da se primenjuje 5. marta 2016. godine. Zakon uređuje nabavljanje, držanje, nošenje, kolekcionarstvo, popravljanje, prepravljanje, promet, posredništvo i prevoz oružja i municije.

U skladu sa ovim Zakonom oružje se deli u četiri kategorije:

1. kategorija A – minsko-eksplozivna sredstva, automatsko kratko i dugo vatreno oružje, oružje skriveno u drugim predmetima i vatreno oružje sa prigušivačem pucnja;

2. kategorija B – svako vatreno oružje (kratko, dugo, poluautomatsko, repetirajuće, jednometno, dvometno, sa olučenim i glatkim cevima) osim onog iz kategorije A i C i konvertibilno oružje;

3. kategorija C – onesposobljeno vatreno oružje, staro oružje i njegove moderne kopije koje ne koriste metak sa centralnim ili ivičnim paljenjem, vazdušno oružje čija kinetička energija je 10,5J ili veća ili čija je brzina projektila 200m/s  ili veća i kalibra većeg od 4,5mm i oružje s tetivom ili oprugom čija je sila zatezanja tetive veća od 450N;

4. kategorija D – hladno oružje, gasni sprejevi, uređaji za izazivanje elektrošokova, vazdušno oružje čija kinetička energija je manja od 10,5J ili je brzina projektila manja od 200m/s i kalibra 4,5 mm ili manjeg,  kao i oružje sa tetivom ili oprugom čija je sila zatezanja tetive do 450N.

Ciljevi Zakona su da omogući efikasnu kontrolu posedovanja i prometa oružja, a drugi je da legalnim i savesnim vlasnicima oružja omogući da ga nesmetano poseduju i koriste u Zakonom dozovljene svrhe - lova, sporta, kolekcionarstva i samoodbrane.

Pored onih uslova za posedovanje oružja koji su postojali ranije, kao što su neosuđivanost za određena krivična dela, prekršajna nekažnjavanost za određene prekršaje, poslovna spospobnost, obuka u rukovanju oružjem, sada se uvode dva nova uslova - zdravstvenu sposobnost i opravdan razlog za nabavku oružja.

Takođe, bitna novina koju ovaj Zakon predviđa je i izdavanje oružanog lista, kao biometrijskog dokumenta.

Izmena Zakona značila bi da sud trajno oduzima dozvolu onima koji su oružjem počinili neki zločin, ali i onima koji prete ili bilo koga zatrašuju upravo oružjem koje poseduju.

U mnogim slučajevima bi to dovelo do toga da, umesto privremenog oduzimanja oružja onom ko je samo pretio ili zastrašivao, ono bude trajno oduzeto, jer ne postoji garancija da on istim tim pištoljem ili puškom jednom zaista neće počiniti zločin, odnosno preći sa pretnji na delo. Mnogo je bolje nekom oduzeti oružje na vreme nego čekati da on njime počini zločin, kada je kasno za bilo kakvu meru.

Zakonom je predviđeno pooštravanje kontrole izdatih dozvola, jer ne znači da je neko ko je dobio dozvolu za oružje - dobio trajno i bez ikakvih uslova. Naime, onaj ko dobije dozvolu za oružje moraće svakih pet godina da dokazuje zdravstvenu sposobnost za njeno produženje. Po izdavanju dozvole, MUP ima obavezu da obavesti izabranog lekara da njegov pacijent ima dozvolu za oružje, a lekar ima obavezu da prijavi policiji ukoliko dođe do promene zdravstvenog stanja pacijenta, ili ako postoje takve sumnje, koje bi mogle uticati na rukovanje oružjem.