98 godina borbe, uspeha, padova i tradicije niškog Radničkog

Pre skoro jednog veka, tačnije pre 98 godina, na današnji dan osnovan je Fudbalski klub Radnički, nekada polufinalista Kupa UEFA, vicešampion Srbije i jesenji prvak Jugoslavije, sada klub koji se bori za opstanak u najjačem takmičenju. Čedo tada opozicione Komunističke partije kroz svoje decenije postojanja preživelo je menjanje imena, zabranu i prestanak rada, ratove, uspehe u domaćem prvenstvu i Evropi, ali i ispadanje u treći rang.

Prvi grb Radničkog

Nekadašnja Iskra, Mladi radnik i Proleter, sada Fudbalski klub Radnički osnovan je 24. aprila 1923. godine, a prve godine rada bile su teške, piše Đorđe Stamenković u knjizi "FK Radnički Niš 1923-1973”.

Doneta je odluka da zvanična boja sportskih dresova bude crvena. Pošto nije bilo sredstava da se kupe dresovi, majke su bele košulje bojile crvenom bojom - piše Stamenković.

Prvi predsednik kluba bio je Miloš Marković, a ime Proleter je brzo promenjeno.

Ime Proleter promenjeno je dakle pod pritiskom policije. Da bi se pak policija obmanula a režim dozvolio postojanje radničkog kluba, otpočele su akcije na promeni imena kluba u "Radnički" što je i učinjeno 1923. godine - piše Stamenković.

Prvih 50 godina Radničkog opisano u knjizi Đorđa Stamenkovića; foto: Ljubica Jocić

Prve utakmice u zvaničnom prvenstvu Radnički je odigrao u sezoni 1925/1926. u Moravskoj fudbalskoj župi. Do tada je igrao prijateljske i kvalifikacione mečeve u okviru beogradskog Loptačkog podsaveza. Prema istorijskim podacima, ekipa Radničkog je na početku trenirala u malom dvorištu Radničkog doma, a kasnije na starom vašarištu, blizu sadašnje Mašinske industrije.

Uvođenjem šestojanuarske diktature 1929. godine, Radnički je zabranjen.

Suočen sa zabranom, Radnički ne odustaje. U narednim godinama, klub će nastaviti sa delovanjem u okviru fuzije i pod imenom Građanski, ali će nakon sedam godina, 1936. godine vratiti ime Radnički i nastaviti sa radom, ovoga puta u Trupalu. Borba za zvaničnu afirmaciju trajala je do oktobra 1938. godine kada klub uspeva da se vrati u Jugoslovenski nogometni savez - piše na sajtu Radničkog.

Prvi veliku uspeh - plasman u Prvu saveznu ligu

Prvi veliku uspeh - plasman u Prvu saveznu ligu 1962. godine

Tokom Drugog svetskog rata Radnički je prestao sa fudbalskim delovanjem, ali su se rukovodstvo i igrači priključili partizanskom pokretu. Posle rata, Radnički je ponovo bio na fudbalskim terenima, a onda je 1962. napravio prvi veliki uspeh - ušao u Prvu Saveznu ligu.

Sarajevski Železničar (1:1) prvi je tim koji je 19. avgusta 1962. godine gostovao u Nišu u Prvoj saveznoj ligi.

Na prvoj utakmici u Nišu bilo je 9.000 gledalaca. Radnički je igrao nepovezano. Pripreme su bile isforsirane, naporne, tako da su Nišlije igrale zamoreno i konfuzno - piše Đorđe Stamenković u knjizi.

Ime "Real sa Nišave“, kao simbol snage niškog prvoligaša, pojavilo se prvi put na transparentu 14. aprila 1963. godine na utakmici Radnički – OFK Beograd.

Ovo laskavo poređenje sa Real Madridom, započeto među 13 studenata, a kasnije i opšteprihvaćeno, najbolje pokazuje koliko je niška publika volela svoj klub, ali i cenila postignute rezultate - piše na sajtu kluba.

Evropski Radnički

Polusezonu 1973/74 Radnički je završio jesenjom titulom, a dve godine kasnije u vitrine kluba stigao je i prvi međunarodni trofej - Balkanski kup.

Fudbalski klub Radnički 1982. godine u polufinalu Kupa UEFA

Usledile su zlatne godine niškog Radničkog - juna 1980. godine je kao trećeplasirana ekipa u nacionalnom prvenstvu stekao pravo učešća u Kupu UEFA, u kome je igrao još dva puta.

Najsjajnija godina bila je 1982. - Evropa je tada znala "kude je taj Niš", a na "Čairu" se igralo polufinale Kupa UEFA.

U svom drugom učešću u Kupu UEFA u sezoni 1981/82, pamtiće se velike utakmice "Reala sa Nišave“ sa Napolijem, Grashopersom, Fejnordom, Dandi junajtedom. Velika podrška i euforija koja je tih godina pratila Radnički u sezonama evropskih kupova kulminirala je 7. i 21. aprila 1982. godine kada je ekipa zaustavljena u polufinalnom dvomeču Kupa UEFA od strane nemačkog Hamburga - podsećaju na sajtu.

Usledila je teška decenija i za državu i za klub, a 1994. godina biće upamćena i kroz polufinale Kupa Jugoslavije. Nišlije su pobedile Crvenu zvezdu na "Čairu" 2:0, ali izgubile na "Marakani" sa 4:0.

Godina 2000. donela je tragediju za Radnički, Niš, ali i fudbal - od udara groma za vreme treninga poginuo je jedan od najtalentovanijih niških fudbalera svih vremena Ivan Krstić Beli.

Usledile su godine loših rezultata, dva ispadanja u treću ligu, ali posle 9 godina u nižim ligama Radnički se 2012. vratio u elitu i tu ostao i danas.

Omladinska škola Radničkog osnovana je 1963. godine, a beležila je mnogo uspeha, od osvajanja prvog mesta 1966. godine na međunarodnom turniru u Parizu, do osvajanja titule prvaka države na prvenstvu Jugoslavije 1991. godine.

Iz vremena kada je publika smela na stadione; foto: Vanja Keser

Navijači ekipe sa "Čaira" su "meraklije", a grupa je osnovana 1989. godine, tri dana pred prvenstvenu utakmicu između Radničkog i Crvene zvezde.

I pre ovog je bilo organizovanog navijanja na "Čairu". Prvo veliko i organizovano navijanje desilo se 1962. kada je Radnički izborio svoj prvi ulazak u prvu ligu, protiv Vardara, kada je nekoliko hiljada navijača iz Niša otišlo u Skoplje da podržava svoj klub.

Tokom istorije, kroz selekcije Radničkog prošla su mnoga velika fudbalska imena, među kojima su i Dragan Pantelić, Miodrag Knežević, Ljubiša Rajković, Ilija Dimoski, Milovan Obradović, Zoran Bojić, Aca Panajotović, Miroslav Vojinović, Dragan Holcer, Jovan Anđelković, Stevan Ostojić, Dejan Petković Rambo, zatim selektor Srbije Dragan Stojković Piksi, kao i mnogi drugi.