Istraživanje pokazalo: “Meraklije” manje agresivne od ostalih navijača

Iako je nasilje sveprisutno u srpskom sportu, kako je pokazalo istraživanje, “meraklije” su značajno manje agresivne od “kolega” iz drugih gradova. Ispitivanje je rađeno nad više od sto navijača Radničkog, a u sklopu projekta Ujedinjeni u prevenciji nasilja u sportu, organizuju se i radionice sa osnovcima i srednjoškolcima, te akcije sa “meraklijama” i fudbalerima.

Više od polovine “meraklija” nikada se nije potuklo, a samo 9 % se tuče često, pokazuje istraživanje. Agresija je najviše izražena prema pripadnicima drugih navijačkih grupa, a većini u sukobima na stadionu više smeta paljenje zastave ili oduzimanje navijačkih obeležja Radničkog, nego fizičke povrede.

Prosečan “meraklija”, bar kada je reč o onima koji su popunili upitnik, koji je analizirala sociolog Dušica Jovanović, veoma rano postaje navijač. Uglavnom nije zadovoljan svojom finansijskom situacijom, a njihove povlastice se, za razliku od drugih grupa, svode samo na besplatne ulaznice za mečeve na “Čairu”.

Mi nemamo potrebe da uvodimo represivne mere, jer naša sredina to ne zahteva. Naša sredina je zdrava i prevencija uz represiju je nešto što bi nama dalo rezultate koje očekujemo. Zaštita dece i mladih nam je cilj, koji želimo da postignemo radioničarskim radom, u koji bismo uključivali i poznate sportiste, zatim povećanje broja sportskih manifestacija u školama – ispričala je Jovanović.

Trenutno se radi i na reportaži o tome kakvo je stanje navijanja u Nišu od kada postoji klub, kaže učesnik projekta iz Media centra Anđela Stojanović, kao i na video-porukama poznatih niških fudbalera i navijača koji su dugo na tribinama.

Pokušaćemo da pošaljemo poruku da svi mi zajedno treba da radimo na prevenciji nasilja na tribinama, da negujemo sportsku etiku i kulturu navijanja, jer mislim da nakon ovih istraživanja stvarno treba da budemo ponosni na “meraklije” i na sve ono što oni mogu i što ćemo raditi sa njima u nastavku – rekla je Stojanović.

U pripremi akcije, takmičenja, humanitarna utakmica

Da je “Čair” zdrava sredina, zaključio je i jedan od učesnika programa Nenad Stojanović, koji je zadužen upravo za rad sa “meraklijama”. Ipak, on smatra da je rad na sprečavanju nasilja na utakmicama neophodan, uprkos tome što navijači humanitarnim akcijama, poput davanja krvi, sakupljanja pomoći i sađenja sadnica, već pokazuju ljudskost.

Bio mi je veliki izazov da konačno, posle 24 godine, koliko sam na tribini, pokažem ono što zaista jeste – da su “meraklije” dobri ljudi. Posle ovog istraživanja ne znam šta da kažem. Ja sam mislio da ću da branim ovde te ljude, da su oni dobri, da rade dobre stvari. Ja ću da pokušam da izvučem ono što je najbolje u njima i da nešto uradimo u lokalnoj zajednici – priča Stojanović.

(/slika3)Tako, on najavljuje pomoć u proslavi jubileja 30 godina postojanja “meraklija” i 95 godina postojanja kluba, nastavak humanitarnih akcija, takmičenje za najlepši grafit i poruku, majice i šalovi sa porukama protiv nasilja, koreografije usmerene ka lokal patriotizmu, a ne mržnji prema drugima.

Posebno interesantne mogle bi da budu humanitarne utakmice između navijača i fudbalera Radničkog, a Stojanović zaključuje da ih čeka još mnogo rada, ali i da čvrsto veruje da “nešto može da se promeni”.

Što se tiče prevencije nasilja, u sklopu projekta Ujedinjeni u prevenciji nasilja u sportu, Ivan Topalović radi sa osnovcima i srednjoškolcima, koji bi mogli da budu navijači. “Nasilje je postalo normalno” je ono što stalno čuje od njih, a zabrinjava ga, ali upravo u tome i vidi rešenje – da kao društvo prekinemo lanac nasilja.