Ivan Milenković: "Navijači su naš 12. igrač"

Fudbaler Radničkog Ivan Milenković u razgovoru za Južne vesti istakao je da je u timu jesenjeg prvaka odlična atmosfera, da će nastavak sezone biti mnogo teži, da se polako vraća brend Radničkog i da su im navijači najveća podrška.

I pored teških vremenskih uslova, fudbaleri Radničkog pripremaju se za nastavak sezone u Prvoj ligi gde brane prvu poziciju i šansu da od sledeće sezone Niš dobije superligaša. Radi se u Nišu, po salama i u teretani, a ekipa će 14. februara otići u Budvu gde će odigrati i 5 kontrolnih mečeva. Kako kaže i Ivan Milenković, zima ne smeta igračima jer im je stalo da što spremniji dočekaju početak prolećne trke.

- Pripreme dobro teku, bez obzira na sneg i hladno vreme. Treninzi su zanimljivi, iako su dosta naporni. Imamo sjajan stručni štab jer trener Aleksandar Kuzmanović, pomoćnik Pešić i kondicioni trener Mihajlo Kostić dobro rade. A mi se sa druge strane, maskimalno trudimo da sve ispoštujemo - istakao je Ivan Milenković.

foto: fkradnickinis.blog.rs

Milenković je dete Radničkog i prošao je sve mlađe selekcije u niškom timu. Fudbal je počeo da trenira 1994. godine u petlićima Radničkog, posle je prešao u pionire, zatim kadete, omladince, a za prvi tim je zaigrao sa 17 godina. Bio je omladinski reprezentativac Srbije i Crne Gore. Jedina dva kluba u kojima je nastupao, a da nije Real sa Nišave, bili su Mladi radnik i Jagodina. Imao je dosta ponuda i za inostranstvo, ali nikada nije otišao.

- Sećam se kada sam zaigrao u petlićima Radnićkog, toliko sam bio srećan. Jurio sam po kući, nisam deset dana mogao da spavam. Ljubio sam oca i srećan govorio: "Igram u Radničkom!". To je tada, a verujem i sada, bila važna stvar. Imao sam dosta ponuda kada sam bio mlađi, ali nisu se kockice poklopile. Sada, iz Radničkog bih otišao samo u inostranstvo, Ni u jednom klubu u Srbiji, osim Radničkom, ne bih igrao - iskren je Milenković.

Nije počeo sezonu kao starter, ali u trećem kolu protiv Bežanije našao je mesto u prvih 11. Tadašnji trener Zvonko Đorđević mu je pružio šansu i to se pokazalo kao pravi potez.

- Na početku sezone ambicije su bile sredina tabele, šesto mesto najviše. Iako smo svi verovali u sebe i znali da možemo mnogo, niko nije smeo naglas da priča o Superligi. Posle su se svi uverili u našu igru, dobru komunikaciju i atmosferu. Stizali su rezultati, rasle ambicije i posle je postavljen cilj ulazak u Superligu - dodao je Milenković.

Jesenji deo sezone završio je sa 5 golova u Prvoj ligi i 2 u Kup takmičenjima. Sa 7 golova najbolji je strelac tima, a kao najbolju svoju partiju ističe gradski derbi sa Sinđelićem.

foto: fkradnickinis.blog.rs

- To je bila odlična utakmica. Dao sam dva gola, ali ne bih uspeo bez saigrača. U Radničkom vlada pozitivna i drugarska atmosfera. Mi nismo samo saigrači, mi smo drugari i van terena. Moram sve da ih pomenem jer bez njih ne bih igrao ovako. Tu su Ivan i Bratislav Pejčić, Aleksandar Simov, Marko Mančić, Jovan i Aleksandar Jovanović, Petar Mitić, Bojan Dojkić, Miloš Petrović, Čeda Paunović, braća Stamenković i Bojan Stamenković, kao i golmani Zoran Vasković i Miloš Perić - sa osmehom kaže "osamnaestica" Radničkog.

Proleće Radnički čeka sa 3 boda više od Donjeg Srema na liderskoj poziciji i dobrim šansama da sledeću sezonu zaigra u Superligi.

- Biće mnogo teže na proleće. Svi očekuju da lagano uđemo u Superligu, ali neće biti lako. Napredak iz Kruševca se dosta pojačao, imaju dobrog sponzora. Oni će nam, uz Donji Srem i Banat, biti glavni konkurenti - rekao je Milenković.

Svi će na proleće sa Radničkim igrati motivisani i sa većom željom da uzmu makar bod.

- Veliki je pritisak na nama igračima i na treneru. Ako nešto, ne daj Bože, krene nizbrdo, mi ćemo biti krivi. Svi očekuju igranje u Superligi naredne sezone - dodao je Ivan.

Tokom pripremnog perioda u Radnički su stigli Bojan Đorđević, Aleksandar Petrović i Zoran Pešić. Bojan je kraijeru počeo u Realu sa Nišave, dok se Aleksandar i Zoran navikavaju na Niš i Čair.

- Bojana već znamo, a Aleksandar i Zoran su profesionalci, rade dobro. Uklapaju se u tim, odlično smo ih prihvatili. Dobri su i ograči i ljudi - rekao je uvek nasmejani Milenković.

Pripreme su počele sredinom januara na stadionu Čair koji se uveliko rekonstruiše. Kao i svi u Nišu, i igrači jedva čekaju kada će opet istrčati na čairsku travu, ali sada pred mnogo više ljudi i na novom stadionu.

- Mnogo će nam značiti kada počnemo da igramo opet na Čairu. Zamislite to, pred 15 ili 20 hiljada ljudi. Svi će doći na prvi meč bar da vide stadion, a mi ćemo se potruditi da ih igromi kvalitetom zadržimo na stadionu i da opet Čair bude pun - pun je optimizma Ivan.

Da će jug biti ispunjen u to niko ne sumnja. Radnički je, kao retko koji klub u zemlji, imao uvek navijače na svojoj strani bez obzira koja je liga u pitanju. Meraklije su pratile klub na svakom meču i "nosili" niški tim.

- Merkalije nisu samo naš 12. igrač, oni su nam i 13. igrač. Naprave sjajnu atmosferu i to nam mnogo znači. Protivniku se tada "noge odseku". Dobijamo pohvale od rivalskih timova. Bez njih pola ovih rezultata ne bismo postigli. Oni su naš "vetar u leđa" - rekao je Milenković.

Uz klub su uvek bili navijači, a od prošle godine je i gradonačelnik Niša Miloš Simonović preuzeo poziciju predsednika skupštine.

- Bez gradonačelnika, iskreno, ne bi bilo ovoga. Obezbeđena nam je oprema i sve što nam treba. Stvarno je dosta pomogao klubu i nama igračima - rekao je Milenković.

U Nišu je, čini se, opet jedna od glavnih tema Radnički. Vraća se brend koji je ranijih godina na najbolji način predstavljao ovaj grad. Polako, ali sigurno Radnički je opet u modi.

- I kada sam ja bio klinac, bila je ta podela na Zvezdu i Partizan. Meni to nikada nije bilo jasno. Znamo svi da je Radnički veliko ime. Ne može Nišlija da navija za beogradski klub. Ne smemo da se odreknemo nečega svoga. Moja mala sestričina Maša svima priča da navija za Radnički i kada je pitaju zašto ne za Zvezdu ili Partizan, ona im kaže idite u Beograd, pa tamo navijajte za njih. Onaj slogan najbolje govori "Ako si Nišlija, budi Meraklija" - rekao je na kraju Ivan.

Nema boljeg poziva za ljubiteleje fudbala koji su malo zaboravili na Real sa Nišave, da od 10. marta dolaze redovno na utakmice. Imamo priliku da budemo svedoci povratka Radničkog u elitu, "rađanja" novog stadiona i gledanja vrhunskog fudbala baš ovde, u Nišu. Ne treba je propustiti jer će se o ovim danima niškog tima pričati godinama.