Južnjaci osvojili Triglav i “odsanjali planinarski san”

Prepuni utisaka vratili su se niški i pirotski planinari sa trodnevne akcije osvajanja najvišeg vrha bivše Jugoslavije. Ekspediciju je osmoro planinara opisalo kao odsanjan san mnogih planinara, ”rođenih u onoj velikoj, davno bivšoj Jugoslaviji, posebno jugonostalgičara”.

Prvog dana krenuli su od Pokljuke, a cilj za taj dan bio je stići do planinarskog doma na Kredarici. Nije ovaj deo puta bio lak, zbog čega su planinari, kako kažu, morali da prave česte pauze, pa su do prenoćišta stigli dosta kasnije u odnosu na ono što su planirali.

Put nas je vodio kroz prekrasne predele sa vidicima koji su nam se nudili, dok su nam teški ranci odvlačili pažnju sa lepote predela. Od prevoja Konjsko sedlo išao je finalni uspon na Kredaricu. Nakon kraće pauze smo krenuli hrabro, ali uspon nas je primoravao na češće pauze, tako da smo u domu bili tek oko 19 sati - kažu planinari.

Iskusniji planinari pomogli onima sa manje iskustva da se popnu uz stene; foto: Tatjana LjubomirovićNa konačni uspon krenuli su rano ujutru i tu su se neki od članova, kako objašnjava jedna od planinarki Tatjana Ljubomirović, po prvi put susreli sa klinovima, sajlama i drugom opremom, koja se koristi kod zahtevnijih uspona.

Susret sa najvišim vrhom bivše nam domovine, bio je više nego dirljiv. Lica prijatelja, članova grupe, govorila su više nego što mogu rečima da opišem. To je za mnoge bio san koji su konačno odsanjali. Lično, nakon dva neuspešna pokušaja, pre nekih tridesetak godina i meni se ispunila želja da se popnem na vrh na koji do sada nikada nisam - priča Ljubomirović.

Tek u povratku su imali kada da se malo opuste i raduju što su se svi popeli na Triglav. Vreme ih nije poslužilo, jer je u nekoliko navrata padala kiša, ali je to nadomestilo oduševljenje izazvao susretima sa divokozom i dva kozoroga.

Grupa je kao omamljena stajala i promatrala prizor, koji možda nikad više neće imati prilike da vidi. Nakon slikanja alpskih lepotana, nastavili smo stazom pored jako lepog i vodom bogatog jezera, uz povremene zvižduke alpskog mrmota, koji je obaveštavao članove svoje zajednice da je čovek u blizini - ispričala je planinarka.

Brojne životinje susreli su planinari tokom trodnevne avanture; foto: Tatjana LjubomirovićPoslednji dan im je, kako kažu, poslužio za relaksaciju i uživanje, te uživanje u nesvakidašnjim prizorima i divljoj lepoti, po kojoj su ovi krajevi i te kako poznati. Stazom su se spustili ka domu na planini Jezero, koji je ostavio poseban utisak na njih, pa su se zadržali duže od planiranog, kako bi “što je moguće veći deo prirode poneli sa sobom”.

Na prelepom brdovitom pašnjaku nalazilo se nekoliko pastirskih kućica. U podnožju prelepo jezero na koje sleće ždral, malo više njega krave i telad lepi kao sa reklame, a malo iznad jezera prekrasni dom od kamena i drveta, sav u cveću, sa stolovima i klupama od masivnog drveta. Prizor za svaku razglednicu - opisuje Ljubomirović.

Za kraj su se okupali u nadaleko čuvenom Bohinjskom jezeru, razlgledali Bledsko i ostale lepote. Kažu i da će se sledeće godine sigurno vratiti, kako bi osvojili Jalovec.

Klub Vidlič iz Pirota predstavljala je Jasmina Vidanović, niški Železničar Jadranka Ilić i Dragan Radivojević, dok je najbrojniji bio Suva planina iz koga su krenuli Vojkan Komadinić, Bratislav Stanojević, Djordje Djerdjinov, Tatjana Ljubomirović i Nenad Minčić, koji je bio i vodič grupe.