Lojalnost i upornost Nišlija preporučili fudbalere sa juga treneru iz Amerike

U ekipi sa Univerziteta Kamberlends, koja je jedna od jačih u koledž ligi Sjedinjenih Američkih Država, trener Kris Lifevr ima i trojicu fudbalera iz Niša. Oni su na ovog trenera ostavili toliko jak utisak, pre svega predanim radom i lojalnošću, da se zaputi čak u naše krajeve, da bi našao nove prvotimce.  

Do sada je gledao protski i niški Radnički, Sinđelić, Car Konstantin, a posebno mu je zapao za oko Marko Žikić iz Sinđelića. Filip Milivojević, Aleksa Blagojević i Blagoje Toković trojica su fudbalera koja su igrala u Radničkom, a već par godina su pod trenerskom palicom Lifevra.

Oni nisu samo talentovani igrači, već su i veoma lojalni. Naporno i predano uče i treniraju i to što imam toliko poverenja u njih nateralo me je da dođem ovde, to je deo kulture u Srbiji. Stereotip koji važi za igrače iz Srbije je da su ekstremno čvrsti, malo ludi i ne štede se nikada. Ova trojica samo nisu ludi, ali su svi fenomenalni ljudi, a to je ključ svega – hvali južnjake trener.

Za fudbal Lifevr kaže da je sport koji beleži najbrži razvoj i rast popularnosti u SAD. Ipak, nije popularan kao košarka ili američki fudbal, pa su timovima koji teže većim uspesima neophodni stranci. Oni im nude stipendiju za četvorogodišnje školovanje na Univerzitetu, koje pokriva sve troškove, što je mnogim mladim fudbalerima kod nas primamljivo.

Rekao bih da je fudbal trenutno i treći najpopularniji sport, da je zauzeo mesto bejzbolu i hokeju. Imamo mnogo igrača, mnogo klubova, ali nam je profesionalna liga još mlada, pa i razvoj mladih fudbalera nije na visokom niovou. Zato, kada su ti potrebni igrači, ideš u drugu zemlju da ih tražiš, zato sam ovde – objašnjava Lifevr.

Svi ljudi iz menadžmenta i stručnog štaba klubova koje je gledao bili su ponosni i srećni što je izabrao da baš kod njih dođe. Kako kaže, svako se potrudio da mu posveti što više vremena, jer su bili svesni kakva se prilika pruža njihovim igračima.

Ljudi su dosta vremena provodili sa mnom i to je ono što meni izuzetno prija, i to je zapravo razlog zašto sam ovde. Pokušavam da ostvarim kontakt sa ljudima, kako bismo ostvarili vezu, posebno sa Nišlijama, i pružili ovim mladim igračima priliku. Svakog dana dešava se nešto novo i zaista mi je prijatno ovde – priča Amerikanac.  

Kao dobre stvari treniranja pri Univerzitetu u SAD, on ubraja i putovanja širom zemlje, dobijanje odličnog obrazovanja, ali i mogućnost iskoraka ka profesionalnom fudbalu. To pogotovo važi za letnju ligu, koja je organizovana poput NBA drafta, gde skauti dolaze i biraju najbolje fudbalere za profesionalne lige.

On smatra i da je fudbal u Srbiji na visokom niovu. Naravno, ne kao u Nemačkoj ili Španiji, ali da svaka evropska zemlja, koliko god mala bila, ima veoma razvijen fudbal. Ono čime potkrepljuje ovaj stav je to što i manji klubovi imaju trenere koji su nekada bili profesionalni fudbaleri, što nikako nije situacija u Sjedinjenim državama.