Maja Miljković - Leskovčanka sa evropskom košarkaškom bronzom

Od košarke sa drugarima na terenu u kraju, početaka u leskovačkoj Dubočici, preko kapitena kadetske i juniorske reperezentacije i 7 evropskih košarkaških ekipa, pa sve do osvajanja bronze sa reprezentacijom Srbije na nedavno održanom Evropskom prvenstvu, opis je karijere Leskovčanke Maje Miljković.

Put do reprezentacije Srbije nije bio nimalo lak, priča Miljkovićeva za Južne vesti, ali je i te kako zahvalana što je dobila priliku da se priključi ekipi koja se krajem juna i početkom jula borila na šampionatu Starog kontinenta u Srbiji i Letoniji. Iako su naše košarkašice igrale na domaćem terenu, svaka utakmica je bila naporna i nepredvidiva.

Imali smo najtežu grupu, sve 4 ekipe su ušle u četvrtfinale. Nažalost, protiv Španije u polufinalu nismo ušle kako treba, što nas je koštalo zlata. Ipak, moram reći da smo zadovoljni ovim rezultatom jer smo pokazale da možemo da se vratimo u košarkaški vrh - kaže Miljkovićeva.

Košarkašice osvojile bronzu, foto: Bojana Antić Atmosfera na utakmicama u Zrenjaninu i Beogradu je bila odlična, kaže ona, podrška domaće publike im je mnogo značila, a devojke su sve vreme bodrile jedna drugu.

U polufinalu je Ana Dabović igrala pod blokadom zbog slomljene ruke, Jelena Bruks, kapiten ekipe, vratila se samo nekoliko meseci nakon porođaja, tako da to su stvari koje pokazaju koliko je svima nama bilo važno da igramo i branimo boje naše zemlje - kaže Miljkovićeva.

Nakon Evropskog prvenstva, košarkašice februara naredne godine očekuje kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre koje su naredne godine u Japanu, za koji su se izborile evropskom bronzom.

Ja zaista mislim da imamo šansu da odemo u Tokio, ali zasad je rano da o tome govorimo. Najvažnije je da svi budemo zdravi i da imamo dobar početak sezone - kaže ona.

Srećna trojka

Zbog angažmana u inostranstvu neko vreme je nije bilo na košarkaškoj mapi Srbije, pa se pozivom selektorke Maljković iznenadila. Igrom slučaja obnovile su kontakt, nakon čega je dobila i zvaničan poziv u reprezentaciju.

Imala sam povredu kolena i nisam znala kome da se obratim. Javila sam se Marini za savet i ona mi je dosta pomogla, uputila me i to je bio prvi kontakt posle određenog vremena - kaže Miljkovićeva.

Promenila 7 evropskih klubova, foto: Bojana Antić Marininim pozivom je bila iznenađena, ali i presrećna zato što je dobila šansu da postane jedna od “lavica”. Na Evropskom prvenstvu nosila je dres sa brojem 3, u koji se slilo mnogo simbolike i emocija.

Moj prvi broj je bio 10 i uvek volim da nosim taj broj, ali pošto me dugo nije bilo, on je bio zauzet. Kada su me pitali koji bih broj želela, ja nisam bila sigurna, ali sam došla na ideju da to bude broj 3 zbog toga što je to moje 3. seniorsko Evropsko prvenstvo, zato što mi je to 3. put da zvanično radim sa Marinom, a na kraju i Dražen Petrović je nosio broj 3 i sve se završilo trojkom jer smo osvojile teće mesto - kaže ona.

Dodaje i da se nada da je osvajanje medalje, ali i prenos utakmica doprineo da devojčice i dečaci zavole ovaj sport.

Leskovačku košarku, zbog silnih obaveza, ne stiže da prati, ali kaže da zna da u Aktavis akademiji rade profesionalno i vredno, a klub je iznedrio dve reprezentativke - Mariju Stojiljković i Mariju Stojanović.

Košarkaški počeci na dečjem terenu

Svoje prve košarkaške korake napravila je na terenu u kraju gde živi. Osnovne korake, driblanje lopte, šut, a kasnije i finte pokazao joj je drug. Veliki uticaj na njene početke imala je muška reprezentacija koja je tih godina osvajala medalje.

Odrasla sam gledajuću mušku reprezentaciju kako osvaja medalje na svetskim i evropskim prvenstvima i Olimpijskim igrama. Na dečjem terenu me je primetio Momir Tasić, koji sada vodi mušku reprezenatciju Rusije, i na njegovu inicijativu počela sam da treniram u Dubočici - priča ova Leskovčanka.

Košarku je počela da trenira sa 10 godina u leskovačkoj Dubočici, gde je igrala do 2005. godine.

Kapiten kadetske i juniorske reprezentacije Srbije

Već sa 12 godina Miljkovićeva je dobila poziv pionirske reprezentacije Srbije. Kako kaže, 2005. godina bila je najuspešnija, a igrala je sa generacijom koja je bila 2 godine starija od nje.

U roku od mesec dana mi smo postali vicešampioni sveta u Tunisu. Imali smo 10 dana pauze i sa generacijom 1987. igrali smo Evropsko prvenstvo u Budimpešti i tu smo osvojili zlato. To je bila moja prva zlatna medalja - priseća se Miljkovićeva.

Upravo se 2005. godine prvi put susrela sa današnjom selektorkom Marinom Maljković, koja je tada bila pomoćni trener reprezentacije.

Marina je tada vodila ekipu Ušća, koji su bili naši ljuti rivali. Ipak, sve vreme je svima pružala podršku i naše 2 ekipe su ušle u Prvu ligu - kaže ona.

Nakon prvenstva, Miljkovićeva je prešla u Ušće, u kome je pod vođstvom Marine Maljković trenirala 2 godine.

12 godina profesionalne košarke van granica Srbije

Nakon srpskih klubova, Miljkovićeva je dobila priliku da igra za španski klub Selta Vigo, gde je, kako kaže, imala priliku da igra sa legendarnom Razijom Mujanović.

Razija je 3 puta proglašavana igračicom Evrope i ona mi je mnogo pomogla u toj prvoj godini van Srbije - kaže Miljkovićeva.

Nakon Španije prešla je u mađarsku ekipu Uniqa Sopron. Sezona nije bila uspešna, jer je imala problem sa povredom, kaže, ali je glavna prednost nastupa u zelenim dresu bilo evroligaško iskustvo.

Slede kvalifikacije za Olimpijske igre, foto: Bojana Antić Karijeru je nastavila u francuskom Buržu, šestom najtrofejnijem klubu u Evroligi.

U Buržu je bilo uspešno, postali smo prvaci Francuske, igrali smo Evroligu, ušli smo među 8 najboljih ekipa Evrope - prepričava Miljkovićeva.

Nakon toga prešla je u francuski Tarb, a zatim u rumunsko Trgovište. Nakon Rumunije, otišla je u Rusiju, gde se priključila timu Jenisej iz Krasnojarska.

Dve godine sam provela u Jeniseju. Tada je trener muške ekipe bio Stevan Karadžić, a od naših su u timu bili Kikanović, Sava Lešić, Kosta Perović i lepo smo se družili, bili smo podrška jedni drugima - kaže ona.

Posle Rusije, preselila se u Belgiju gde je najpre igrala za Bren, a potom i za Kastors. Poslednje 2 godine provela je u turskoj ekipi Kajzeri basket.

Gde god je dalje put odvede, jedno je sigurno - Maja Miljković ne zaboravlja rodni Leskovac kom je donela mnogo radosti i medalja, a svakako će i njeni sugrađani biti uz nju na putu za Olimpijske igre gde Srbija brani bronzanu medalju osvojenu na Igrama u Rio de Žaneiru pre tri godine.