Naisa obeležila godišnjicu od Čelendž kupa

Bila je to bajka sa srećnim krajem, koja umalo nije ostala čak i bez svog početka! Naisa je sinoć proslavila petogodišnjicu osvajanja Čelendž kupa, jedinog evropskog trofeja koji je osvojio neki niški sportski kolektiv, i jedinog, uz prošlogodišnju titulu vaterpolista Partizana, pristiglog u Srbiju od njenog osamostaljenja; a malo je falilo da te sezone uopšte ne igra na međunarodnoj sceni.

Niški klub je na žrebu osmine finala izvukao Vlaznimi iz Đakovice, samo tri meseca nakon što je Kikinda, na „preporuku“ Vlade republike Srbije i tadašnjeg ministra sporta Slobodana Vuksanovića, bila prinuđena da odbije mečeve sa istim protivnikom i bila kažnjena dvogodišnjom evropskom suspenzijom i žestokom novčanom globom. Bio je to politički osetljiv period, vreme intenzivnih pregovora o administarivno-pravnom statusu južne srpske pokrajine, mirisalo je na potez koji će Priština povući samo godinu dana kasnije, a nakon višenedeljne prepiske na relaciji Rukometni savez Srbije-Evropska rukometna federacija, samo dan nakon donošenja čuvenog Ahtisarijevog plana, diplomatski rat bio je i definitivno dobijen.

Za domaćina dvomeča određena je mađarska Tatabanja, a tamo ni traga od „specijalaca“ koji će ekipe sačekati na granici, sprovoditi do hotela i dvorana, dakle svega onoga zbog čega je pun autobus beogradskih novinara pohrlio na prvu utakmicu, tog 23. februara 2007. godine. Ona druga, odigrana samo dan kasnije, nije ih ni zanimala, a Naisa ih je dobila sa ukupno 61 golom razlike (42:14 i 46:13). Iako je put u Mađarsku imao bolnu predigru, u vidu poraza u Kruševcu, kojim se Naisa i definitivno oprostila od šampionskih snova za tu sezonu, a još je, zbog teže povrede, ostala bez Biljane Filipović, bila je to igra „mačke i miša“, a scene po završetku drugog duela, kada su se rukometašice obe ekipe utrkivale u zajedničkom fotografisanju, pokazale su da je sve to, ipak, samo sport.

Put do polufinala vodio je preko slovačke Banske Bistrice. Naisa je loše odigrala prvu utakmicu, 17. marta u Čairu, slavila sa 30:27, u poslednjih deset minuta ušla sa rezultatskim minusom, i da ne beše fenomenalne Irine Gončarove na golu (23 odbrane), ali i raspucane Ornele Rogan (11 golova), pitanje je da li bi se ikakav kapital uopšte nosio na revanš. A kao da je svako evropsko gostovanje moralo da ima neprijatnu uvertiru, pa je tako na poslednjem treningu u Bistrici prst polomila Anita Čampa, a kako se Biljana Filipović, ispostaviće se kasnije, junakinja ove priče, još nije bila oporavila, trener Jovanović našao se u nebranom grožđu, bez klasičnih šutera na poziciji levog beka. Ali, pokazalo se da su upravo bekovi prelomili revanš utakmicu. Trio Popović-Kaliničenko-Kresoja postigao je sve golove Nišlijki u prvih 30 minuta, a Gončarova je čak i prevazišla sopstveni učinak iz prvog meča, i sa svega 11 primljenih golova u prvih 40 minuta, put do još jedne pobede bio je trasiran-25:22.

Sa ovog putovanja ostala je prijatna uspomena iz velelepnog tržnog centra „Evropa“, čiji je vlasnik, kako se moglo saznati, naše gore list, ali i neprijatna sa povratka, kada je ekspedicija Naise doživela pravu toruturu na slovačkoj granici. U to vreme za Srbiju još nije važio bezvizni režim putovanja u Evropsku uniju, a iživljavanje carinika podsetilo je na negativne predrasude kojima smo, kao narod, dugo bili obeleženi...

Do finala preko Munisipala! To je bio epilog bečkog žreba. Svi su želeli zagrebačku Trešnjevku, Kluž je bio za izbegavanje, a zapala je srednja varijanta. Bez puno informacija o rivalu, Naisa je dočekala Rumunke 14. aprila i pobedila ih u Čairu sa 23:19. Trener Svetislav Jovanović „snimao“ je trening Munisipala veče pred utakmicu, i odlučio da koncentriše odbranu na korpulentnom pivotu gošći, Manueli Radulesku, što je bila dobitna kombinacija. Biljana Filipović imala je povratak u velikom stilu, a pamti se i stopostotan učinak iz šest izvedenih sedmeraca Nede Živadinović, od čega dva u poslednja dva minuta, čime je duplirana prednost pred revanš.

A onda, nove peripetije, ovog puta sa rumunskim carinicima. Čelendž kup je takmičenje u kome ne učestvuju skandinavske ekipe, te godine nije bilo ni nemačkih predstavnika, pa je Naisa na sva putovanja odlazila autobusom, a u takvoj situaciji neophodan vam je „mali milion“ papira. Čuveni vozač, čika Srba, dva puta je prepešačio od srpske do rumunske granice, što je, uz obilazak čitave Rumunije sve do krajnjeg severo-istoka ove zemlje i granice sa Moldavijom, činilo neverovatnih 19 sati puta do krajnjeg odredišta, mesta Roman, u kome je ekspedicija niškog kluba naišla na vrlo srdačan prijem, u duhu pravoslavnih običaja, sa hlebom i solju.

Roman je malo mesto koje živi za rukomet, što je pokazala i prepuna sala, doduše kapaciteta od jedva 400 mesta, još nekoliko sati pre početka revanša. Oni koji nisu bili tog nedeljnog prepodneva u sali, nisu prisustvovali postizanju jednog od najvećih uspeha u istoriji niškog sporta, ali su bili pošteđeni uzbuđenja koja dovode u predinfarktno stanje. Početkom drugog poluvremena domaćin je imao šest golova prednosti, potom se Naisa primakla na samo gol minusa, da bi plus šest za Munisipal bilo ponovo u 56. minutu (24:18). Ipak, Naisa do kraja ne prima gol, postiže dva, preko Jelene Popović (osmostrukog strelca) i Jovane Bartošić, i bukvalno zahvaljujući jednom golu više postignutom u gostima, prolazi u finale!

Poslednja kontra Rumunki bačena u aut, označila je početak nezapamćenog delirijuma na parketu dvorane „Polivalenca“, ovekovečenog u TV reportaži kolege Zorana Petkovića, u kojem su rukometašice Naise padale jedna preko druge, a među njima i direktorka Vesna Milošević-Petrović, izjavivši tada da su trenuci sreće prevazilazili i one kada je, kao najbolji golman planete, sa reprezentacijom Jugoslavije igrala finale Olimpijskih igara. Obavezan banket posle utakmice, prekinula je kompletna navijačka grupa rumunske ekipe. Njih par stotina zaputilo se od hale do hotela i skandiranjem čas jednoj, čas drugoj ekipi, poželela je Naisi sreću u finalu, iako je tamo čekala još jedna rumunska ekipa-Kluž!

A o koliko je jakom rivalu reč, dovoljno govori podatak da je trener Svetislav Jovanović prekinuo, na polovini, gledanje diska sa utakmicom polufinala, u kojoj je Kluž pregazio Trešnjevku u Zagrebu, videvši skamenjena lica svojih rukometašica. Kao da ih je to raspoloženje držalo i na samoj utakmici, ekipa nije ličila na sebe i bila je prosto zamrznuta na „minus devet“ u dvorani „Horia Demijan“-32:23! Nišlijke su u 26. minutu imale dva gola prednosti, na poluvreme otišle sa pogotkom minusa, ali su u nastavku doživele pravu rezultatsku katastrofu. Što zbog „flasterisanja“ Jelene Popović, što zbog dva isključenja Ire Kaliničenko tendencioznim odlukama bugarske braće Kostov, što zbog briljantnog šuterskog dana Mihaele Senoćiko (12 golova), smatralo se da je osvajač pehara poznat i pre revanša!

Nada, ipak, umire poslednja. Čair je tog 20. maja ispisao jedno od najvećih čuda u istoriji srpskog sporta, a svakako najveći preokret u analima finalnih utakmica rukometnih evro-kupova. Trener gošći preslikao je taktiku sa prvog meča, ali Beli je „znao za jadac“ i upravo je Jelena Popović sa sedam golova u prvom poluvremenu utabala put do vođstva od 17:11 pri odlasku na veliki odmor. Sve je teklo kao po najidealnije napisanom scenariju, do pada u igri došlo je baš kada je trebalo (22:18 u 45. minutu), a onda su Nišlijke zaigrale kao u transu, nošene podrškom oko pet hiljada navijača.

Kapiten Nada Mićić postigla je gol za plus devet na ulasku u poslednji minut, potom Rumunke smanjuju iz sedmerca i Naisi je ostalo 15 sekundi za poslednji napad-velemajstorska asistencija najveće igračke legende u istoriji kluba Irine Kaliničenko i pogodak Biljane Filipović na sedam sekundi pre kraja meča. Da se pamti i prepričava! I u polzufinalu, i u finalu, Naisa je rumunske rivale eliminisala na veći broj golova postignutih u gostima! 

Prilično je setno prisećati se ovih uspeha baš u danima kada je Naisa, prvi put u poslednjoj deceniji, ostala bez plasmana u Evropu. Klub je na novom početku, sa devojkama iz sopstvene škole rukometa, i možda je sve ovo samo pepeo vatre koja se u njima tek rasplamsava...