Niš ima infrastrukturu, nema promociju rekreacije

Oko 40% stanovnika Evropske unije se bavi sportom bar jednom nedeljno, dok je u Srbiji to slučaj sa oko 10 % građana, pokazuju istraživanja. U Nišu dostupna rekreacija i infrastruktura, ali nedostaju promocija i više ulaganja u rekreativni sport, smatra Saša Pantelić, profesor Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja.

Stručnjaci navode da nedovoljna fizička aktivnost predstavlja faktor rizika za oboljevanje od gojaznosti, kardiovaskularnih oboljenja i malignih bolesti, a značajni zdravstveni efekti života, smatraju oni, mogu se postići bavljenjem nekim sportom 30 minuta tokom dana, barem tri puta nedeljno. Plivanje dobro za mišiće; foto: Philippe Lewicki, flickr.com

Oko 34% stanovnika Evropske unije izjavljuje da se nikada ne bavi fizičkim vežbanjem, dok se u Srbiji nikada ne bavi fizičkim vežbanjem čak 56 % populacije – stoji u rezultatima dva istraživanja.

Prosečno dnevno slobodno vreme, prema svetskim statistikama, iznosi između 2 i 4 sata. Za rekreativno vežbanje potrebno je izdvojiti jedan sat i razlog da se ne vežba zbog nedostatka slobodnog vremena, navode stručnjaci, u najvećem broju slučajeva nije u skladu sa činjeničnim stanjem.

Dušan Jovanović, koji 30 godina živi u Austriji, kaže da je odnos prema rekreativnom sportu u toj zemlji potpuno drugačiji nego u Srbiji.

Iako ljudi ovde imaju manje slobodnog vremena nego u Srbiji, termini za sportske aktivnosti se obavezno znaju. Ja, na primer, svake srede uveče sa drugovima igram košarku, sa suprugom imam zajednički termin u teretani, a ćerke idu u teretanu i plus džogiraju bar 2 puta nedeljno - i sve to uz posao - kaže Jovanović.

Podaci iz 2013. godine ukazuje da postoji trend smanjenja fizičkih aktivnosti odraslih i da stanovnici Srbije u proseku sede 5 sati dnevno.

Obaveze ne smeju da budu izgovor za malo vežbe; foto: arhiva JVSvaki drugi Srbin (50,2 %) prilikom odlaska do i povratka sa nekog mesta obično provodi najmanje 30 minuta, a svakodnevna vožnja bicikla u trajanju od najmanje 10 minuta je bila zastupljena kod 8,5% stanovnika južne i istočne Srbije.

Nedostatak marketinga i novca 

U skladu sa Strategijom razvoja sporta u Srbiji Grad Niš je usvojio Program razvoja sporta za period 2016-2017 u kom se posebno poglavlje odnosi na rekreativni sport. To bi moglo da pomogne radu Saveza za rekreativni sport Niša, kaže njegov predsednik Saša Pantelić, profesor na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja.

Rekreacija postoji u Nišu. Ona se organizuje i realizuje u klubovima koji su registrovani za ovakvu delatnost, kao i preko Saveza za rekreativni sport koji ima za cilj razvoj, afirmaciju i promociju rekreativnog sporta. Takođe, jedan od ciljeva je i povećanje broja učesnika u svim oblastima sportsko-rekreativnih aktivnosti i u svim socijalnim i uzrasnim kategorijama građana – kaže Pantelić.

Kao najveći problem rekreativnog vežbanja on ističe nedovoljnu promociju ovih aktivnosti.

Iako se situacija zadnjih godina popravlja, mišljenja sam da je marketinški potrebno više raditi na ovom problemu. Takođe, problem koji postoji odnosi se, kao i u drugim sportskim aktivnostima, i na finansiranje. Grad Niš odvaja određena sredstva za rekreaciju, ali kao i u celoj zemlji, i u gradu, ona su skromna i nedovoljna – smatra Pantelić.

Ima terena i hala u Nišu za rekreativce; foto: arhiva JVStupanjem na snagu novog Zakona o sportu rekreacija bi trebalo da bude dostupnija većem delu stanovništva.

Još se ne može govoriti o rekreaciji na nivou kakva bi trebalo da bude jer finansijska situacija ne dozvoljava velikom broju građana da se aktivno uključi. Primena Zakona će zavisiti od finansijskih mogućnosti lokalne samouprave. Jedno od mogućih rešenja je i pronalaženje partnera koji bi finansirali određene programe u oblasti rekreacije kao i pokušaj traženja sredstava preko određenih projekata – smatra Pantelić.

On ističe da bi tada trebalo obratiti pažnju na nivo obučenosti i sposobnosti pojedinaca, klubova i organizacija koji se bave rekreacijom. 

Dobra stvar je što u Nišu postoji, zaista mogu slobodno da kažem, odlična infrastruktura i da se sa te strane ne treba brinuti da li postoje objekti u kojima se mogu realizovati rekrativne aktivnosti – smatra Pantelić.

Da bi rešila problem fizičke neaktivnosti Evropska unije je odlučila da do 2020. godine pokrene novih 100 miliona Evropljana na redovnu fizičku aktivnost zbog očuvanja i unapređenja zdravlja stanovništva.