Niš - rodni grad 27 olimpijaca sa 18 medalja

Na dosadašnjim modernim Olimpijskim igrama, koje su se pre tri godine u Japanu održale 32. put, na različitim terenima učestvovali su 22 sportista i 5 sportiskinja koji su rođeni u Nišu, a nastupali su za Jugoslaviju, Srbiju, Francusku, Crnu Goru i Hrvatsku. Sportisti iz Niša su osvojili ukupno 18 medalja i zanimljivo je da su sve u kolektivnim sportovima. Najuspešniji su bili rukometaši Zoran Tuta Živković, Vesna Milošević i Nikola Karabatić, vaterpolisti Sava Ranđelović, fudbaler Dragan Stojković Piksi, a Niš je i na Igrama u Barseloni 1992. godine, pod zastavom Ujedinjenih nacija, imao dvoje sportsita - strelkinju Lidiju Mihajlović i kajakaša Milana Đorđevića.

U Parizu su počele 33. Olimpijske igre, a tokom istorije ovog najvažnijeg sportskog događaja na svetu sportisti i sportistkinje iz Niša imali su značajne uloge.

Iako je Jugoslavija prve sportiste na Olimpijske igre poslala 1912. godine, Niš je čekao još 40 godina da vidi svog predstavnika.

Olimpijske igre u Helsinkiju bile 1952. godine; foto: olympics.com Prvi put neki rođeni Nišlija je pod zastavom od pet krugova nastupio 1952. godine na 15. Olimpijskim igrama u Helsinkiju i odmah osvojio medalju, kada je vaterpolista Zdravko Pusko Ježić sa reprezentacijom Jugoslavije bio drugi. Ježić, koji se kasnije odselio u Ameriku gde je i umro 2005. godine, bio je među najmlađim članovima tima sa 20 godina.

Ovaj rođeni Nišlija je ponovio uspeh i učešće na Igrama četiri godine kasnije u Melburnu, a i tada je bio jedini rođeni Nišlijama na najvećem sportskom takmičenju na svetu.

Jugoslavija je tada u grupi savladala Sovjetski Savez (3:2), Australiju (9:1) i Rumuniju (3:2), ali je u finalnom turniru imala dve pobede - protiv Amerike (5:1) i Italije (2:1), remi sa Nemačkom (2:2) i poraz od Mađara (2:1) koji su osvojili zlatnu medalju.

Na sledećim Igrama, 1960. godine u Rimu, Niš je imao čak pet predstavnika, ali nijedan nije uspeo da se popne na postolje. Vaterpolista Zdravko Ježić je treće učešće na Igrama imao u Rimu kada je sa reprezentacijom ostao bez medalje i osvojio četvrto mesto.

U streljaštvu Niš je imao čak trojicu predstavnika - Iliju Ničića (pištolj slobodnog izbora, 27. mesto), Vladimira Grozdanovića (puška slobodnog izbora, trostav, 27. mesto) i Miroslava Stojanovića (MK puška ležeći, 51. mesto i MK puška trostav, 21. mesto).

Prvi bokser na Igrama iz Niša bio je Tomislav Kelava koji jer tada eliminisan u drugom krugu velter kategorije.

Usledila je pauza za rođene Nišlije, a potom 1968. godine na Igrama u Meksiko Sitiju jedini predstavnik grada na Nišavi bio je Vladimir Grozdanović koji je u trostavu malokalibarskom puškom bio 31.

Nišlija vodio Jugoslaviju do zlata u rukometu

foto: JV / Ljubica Jocić Do nove medalje na najvažnijem sportskom takmičenju Niš je čekao do 1972. godine i Olimpijskih igara u Minhenu. Bila je to ona najsjajnija i to u tada novom sportu - rukometu.

Na najviše pobedničko postolje popeli su se rukometaši Jugoslavije, a među onima koji su se upisali u večnost bio je i Zoran Tuta Živković, legendarni rukometaš i trener iz Niša.

Jugosloveni su na Igrama u Minhenu zabeležili svih 6 pobeda - prvo tri u preliminarnoj fazi, protiv Japana (20:14), Amerike (25:15) i Mađarske (18:16), potom još dve u glavnom žrebu nad Zapadnom Nemačkom (24:15) i Rumunijom (14:13).

U finalu naša selekcija je bila bolja od Čehoslovačke (21:16).

Pored Živkovića, na Igrama u Minhenu bio je i niški atletičar Milan Spasojević koji je nastupio u kvalifikacijama u troskoku.

Prva Nišlijka tek na 22. Olimpijskim igrama

foto: pritvatna arhiva Vesna Petrović Prva sportistkinja iz Niša na Olimpijskim igrama bila je rukometni golman Vesna Milošević koja je 1980. godine u Moskvi sa reprezentacijom Jugoslavije osvojila srebrnu medalju. Miloševićeva je jedini sportista iz Niša koja je sa Igara donela neku medalju, a da je u to vreme bila članica nekog kluba iz Niša. Ona je pre par godina pričala sa novinarkom Južnih vesti, a Olimpijske igre joj bude najlepše emocije.

Znam da je to otrcana fraza, treba živeti za Olimpijadu i doživeti je. Samo onaj sportista koji je otišao na Olimpijske igre zna šta to znači. Skup najboljih sportista sveta na jednom mestu je doživljaj za pamćenje. Još ako postigneš sportski uspeh, zbog čega si i otišao tamo, kolektivni i pojedinačni, onda je to stvarno vrh - kaže Miloševićeva.

Najveći utisak na ovu trofejnu sportiskinju, tada članicu niškog DIN-a, bilo je olimpijsko selo.

Kada se spomene Olimpijada, onda je to olimpijsko selo. Bio je to mali grad u Moskvi gde smo imali sve, bioskope, dvorane, pozorišta, restorane. Na svakom koraku smo sretali sportiste koje smo mogli do tada samo na televiziji da vidimo. Neverovatan doživaj - dodaje Miloševićeva.

Na tom turniru, pored Jugoslavije, učestvovalo je još 5 reprezentacija i nakon igranja svakog sa svakim, naša zemlja je pobedama nad Mađarskom (19:10), Čehoslovačkom (25:15) i Narodnom Republikom Kongom (39:9), remijem sa Istočnom Nemačkom (15:15) i porazom od SSSR-a (18:9). Vesna Milošević se seća svakog detalja turnira, a ističe da joj je remi sa Istočnom Nemačkom bio utakmica života.

Vodili smo 15:14 i četiri sekunde pre kraja primila sam gol za izjednačenje iz deveterca. Nije bio toliko precizan šut, lopta mi okrznula ruku i ušla u gol. Očekivala sam drugi ugao i mislim da mi je tada jedini put neki igrač promenio ugao. Kada sam pala, srušila mi se hala, pa me je pokojni Drago Jovović na rukama izneo do svlačionice. Sećam se svakog detalja iako je bilo pre skoro 40 godina. Sovjetski savez je zaista bio jaka ekipa. Izgubili smo 16:9, nismo imali šanse, bez obzira što smo igrali odlično - kaže Miloševićeva.

Članice Sovjetskog Saveza sa maksimalnih pet pobeda odnele su zlatne medalje, a naše rukometašice su se zadovoljile drugim mestom i srebrom.

Drugi put na Olimpijskim igrama našao se i atletičar Milan Spasojević koji je malo popravio plasman u odnosu na osam godine ranije pošto je u troskoku zauzeo 10. mesto.

Iz Los Anđelesa dve medalje - rukometna i fudbalska

Na najuspešnijim Igrama za sportiste stare Jugoslavije koje su 1984. godine održane u Los Anđelesu naši sportisti osvojili su 18 medalja, a među onima koji su imali zlato na svojim grudima je i član stručnog štaba Zoran Tuta Živković kome je to bila druga titula na Igrama.

Legendarna generacija koju je predvodio Branislav Pokrajac osvojila je prvo mesto u grupi sa četiri pobede (Rumunija, Švajcarska, Japan i Alžir) i remijem sa Islandom. Usledilo je finale protiv Zapadne Nemačke koje su dobili Jugosloveni sa 18:17.

Dva puta bio član olimpijske reprezentacije i ima jednu bronzu; foto: Fudbalski savez Srbije Još jedna legenda niškog sporta bila je na ovim Igrama, a bio je to Dragan Stojković Piksi koji je sa fudbalskom repreznetacijom osvojio bronzanu medalju.

Jugoslavija je lako prošla grupu pošto je slavila nad Kamerunom (2:1), Kanadom (1:0) i Irakom (4:2).

U četvrtfinalu naša selekcija je bila bolja od Zapadne Nemačke (5:2), a potom izgubila u produžecima od budućeg šampiona Francuske (4:2). Posle 90 minuta bilo je 2:2, a Jugoslavija je uspela da stigne zaostatak od 2:0.

U borbi za treće mesto naša selekcija je savladala Italiju sa 2:1. Jugoslavija je na olimpijskom turniru imala najbolji napad sa 16 datih golova.

Niš je na ovim Igrama predstavljao i bokser Slobodan Pavlović Cobi koji je u konkurenciji 40 boksera u lakoj kategoriji eliminisan u drugom krugu. U prvom kolu je pobedio Meksikanca Lusijana Solisa (3:2), ali ga je potom zaustavio Čun Čil Sung iz Južne Koreje (4:1) koji je na ovom turniru osvojio bronzanu medalju.

Poslednje jugoslovenske Igre

Poslednji puta kada je na Olimpijskim igrama nastupila Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija bila je 1988. godina kada je Seul okupio najbolje sportiste sveta.

Niš je tada “poslao” trojicu predstavnika - dvojicu vaterpolista i jednog fudbalera. Kao rođene Nišlije Aleksandar Šoštar i Goran Rađenović osvojili su treću olimpijsku zlatnu medalju za vaterpolo reprezentaciju.

Grupnu fazu Jugosloveni završili su sa četiri pobede nad Mađarskom (10:9), Grčkom (17:7), Španijom (10:8) i Kinom (17:7) i porazom od Sjedinjenih Američkih Država (7:6).

U polufinalu turnira naša selekcija je bila bolja od Zapadne Nemačke rezultatom 14:10, a u finalu se osvetila Amerikancima za poraz u prvom delu i slavila sa 9:7.

Svoje učešće na Igrama ponovio je i niška fudbalska legenda Dragan Stojković Piksi, tada fudbaler Radničkog, ali je ovog puta ostao bez postolja jer je Jugoslavija eliminisana u grupi.

Sportisti bez zemlje

Milan Đorđević bio je na Igrama u Barseloni 1992. godine; foto: Kajakaški savez Srbije Godina 1992. ostaće upamćena po mnogo čemu, a posebno će je sigurno pamtiti strelkinja Lidija Mihajlović i kajakaš Milan Đorđević.

Igre u Barseloni bile su 25. u modernoj istoriji olimpizma, a sportistima iz Jugoslavije, zemlje koja je bila sastavljena od Srbije i Crne Gore, bilo je zabranjeno da se takmiče pod zastavom svoje države zbog sankcija Ujedinjenih nacija.

Bilo je neizvesno, bili smo bez opreme, bez oznaka, bez države. Puno tenzije, pritisaka što zbog političkog, što sportskog. Dugo nisam mogla da se oporavim od tih Igara. Bilo je traumatično, puno tuđih očekivanja - kaže Lidija Mihajlović.

Mihajlovićeva i Đorđević su se sa još 56 sportista takmičili pod zastavom Međunarodnog olimpijskog komiteta i bili nezavisni učesnici.

Lidija Mihajlović je učestvovala u dve discipline - u vazdušnoj puški 10 m bila je 17. sa 389 krugova, a na 50 metara u trostavu zauzela je 33. mesto.

Na trci kajaka u slalomu Milan Đorđević zauzeo je 39. mesto.

Sidnej i Rio od zlata, Aleksandar Raković tri puta na Igrama

Aleksandar Raković i njegov otac koji mu dodaje vodu na Igrama u Sidneju; foto: FB printscreen Na 26. Olimpijskim igrama u Atlanti Niš je imao dvojicu predstavnika - vaterpolistu Aleksandra Šoštara kome su ovo bile druge igre i koji je sa reprezentacijom tada bio šesti, kao i atletičara Aleksandra Rakovića kome je ovo bilo prvo od tri učešća na najvažnijem sportskom događaju.

Raković je učestvovao na trci u brzom hodanju na 50 km i zauzeo je visoko 11. mesto.

Žao mi je što nisam bio i u Barseloni jer sam imao B normu, ali to su bili i moji počeci. Drago mi je što su moje prve i druge Igre bile van Evrope i imao sam priliku da obiđem Ameriku i Australiju, gde sam bio dva meseca pre početka Olimpijskih igara kod naših doseljenika i imao sam priliku da doživim atmosferu. Bio sam malo i u Olimpijskom selu, ali mi je dosta značilo što sam uglavnom provodio vreme van te gungule - kaže Raković.

Raković je isti rezultat iz Atlante ponovio u Sidneju 2000. godine (11. mesto), a četiri godine kasnije u Atini je bio 23 što je visok plasman u kraljici sportova.

Bio sam na otvaranju u Atlanti i Sidneju, kada su bile Igre u Atini išao sam kasnije, a i tada sam već bio iskusan. Nosim lepa iskustva sa Igara, imam puno anegdota i prijatelja iz tog perioda, a to je poseban osećaj jer si sa najboljim sportistima sveta - dodaje Raković.

Te 2000. godine u Sidneju Niš je u reprezentaciji Jugoslavije imao pet predstavnika. Pored Rakovića, atletičar Marko Janković je nastupao u štafeti 4x400 m (kvalifikacije), a vaterpolisti Aleksandar Šoštar i Petar Trbojević osvojili su bronzanu medalju.

foto: Vanja Keser Najsjaniju, zlatnu je doneo Nišlija Ivan Miljković koji se sa odbojkaškom reprezentacijom upisao u istoriju našeg sporta.

Četiri godine kasnije, u Atini, učešće su ponovili Petar Trbojević (srebrna medalja) i Ivan Miljković (četvrtfinale), kao i Aleksandar Raković (23. mesto) kome su to bile treće Igre.

Lidija Mihajlović u Pekingu 2008. godine; foto: privatna arhiva Prvi put kao samostalna država, posle 96 godina, Srbija je nastupila u Pekingu 2008. godine i tada je Niš imao četiri predstavnika. Lidija Mihajlović, strelkinja, ponovila je učešće, ali za razliku od 1992. godine i Barselone, sa opremom države i potpuno drugačijom pripremom.

Peking je bio potpuno drugi svet. Ja sam se plasirala na Igre dve godine ranije i imala sam vremena da se mentalno, ali i fizički spremim. I radila sam sve drugačije nego pred Barselonu. Imala sam drugačiju taktiku, a to je dalo rezultata jer sam ušla u finale kao četvrta i na kraju je jedan hitac odlučio da budem sedma. Peking, iako je bio pre 16 godina, kao da je bio juče. To mi je najlepši sportski događaj. Bili smo i na otvaranju, stvorila sam brojna prijateljstva. Potpuno prelepo iskustvo - kaže Lidija Mihajlović.

Rođene Nišlije Aleksandar Živković i Miljan Mrdaković bili su deo fudbalske reprezentacije koja je eliminisana u grupi, a treće učešće je imao Ivan Miljković je sa odbojkaškom reprezentacijom igrao četvrtfinale.

London, Rio i Tokio - zlatni dani Save Ranđelovića i srebro Stefana Jovića

U Londonu 2012. godine, 100 godina nakon nego što su srpski sportisti prvi put učestvovali na Olimpijskim igrama, Niš je pod trobojkom imao samo jednog predstavnika - Milana Rašića koji je sa odbojkaškom reprezentacijom osvojio deveto mesto.

foto: JV / Vanja Keser Rio de Žaneiro i 2016. godina doneli su Nišu velike uspehe i slavlje - na najviše postolje sa vaterpolo reprezentacijom popeo se Sava Ranđelović, sportista rođen u Nišu gde je i stekao afirmaciju, a košarkaš Stefan Jović doneo je "srebro što se zlati". Njih su Nišlije dočekale kod Gradske kuće.

Stefan Jović opet na spisku reprezentacije; foto: fiba.basketball Naredne Olimpijske igre, zbog pandemije korona virusa, održane su 2021. godine i Tokio je bio domaćin. Tu je Niš imao samo jednog predstavnika u dresu Srbije i to Savu Ranđelovića koji je ponovo osvojio zlatnu medalju.

Ja sam ovde proveo stvarno prelepe godine, od 17. godine radio sam sa više trenera i njima dugujem veliku zahvalnost. Sigurno da, bez jakog vaterpolo kluba, ne bi bilo ni mene, tako da se nadam da će ubuduće da se vrati na stare staze slave slave i da imamo jedan jak vaterpolo klub koji će nas predstavljati u Evropi i nadam se, u budućnosti, i nekog novog reprezentativca izbaciti - rekao je tada Sava Ranđelović.

Sava je i sada jedini rođeni Nišlija pod zastavom Srbije koji se bori na Igrama koje počinju u Parizu.

Nišlije “branile boje” i Francuske, Australije, Hrvatske i Crne Gore

foto: JV / Marko Pekić Sigurno jedan od najpoznatijih i najuspešniji rođeni Nišlija u novijoj istoriji Olimpijskih igara jeste Francuz Nikola Karabatić. Ovaj rođeni Nišlija je pet puta učestvovao na Igrama, a tri puta se popeo na najviše postolje sa reprezentacijom “galskih petlova”.

Pored zlata iz Pekinga (2008.), Londona (2012.) i Tokija (2021.), ima i srebrnu medalju iz Rio de Žaneira (2016.).

Bojana Popović je sa Olimpijskih igara u Londonu donela Crnoj Gori srebrnu medalju, a na istom takmičenju bila je i Emanuela Salopek koja je sa hrvatskom košarkaškom reprezentacijom bila deseta.

Deo rukometne reprezentacije Australije na Igrama 2000. godine u Sidneju bila je Vera Ignjatović, rođena u Nišu. Australija je bila deseta.