Nišlija najmlađi fudbalski trener u Saudijskoj Arabiji: golgeterski fudbal, kafa sa urmom, pesak i vrućina

Iznenadnim pozivom da se preseli u Saudijsku Arabiju i postane prvi pomoćnik u Fudbalskom klubu Arar, Andrija Andrejić nije očekivao da će mu trebati manje od godinu dana da postane, prvi put u karijeri, glavni trener nekog kluba. Pored novog posla u Al Takadumu, koji mu je doneo mnogo više odgovornosti, kaže da mu je najviše vremena trebalo da se navikne da preko dana nema ljudi na ulicama, samo pesak i vrućina, a priča o ritualu ispijanje kafe sa različitim dodacima, hrani i životu.

U trenutku kada je preuzeo posao glavnog trenera, ekipa Arara nalazila se u zoni ispadanja; foto: Andrija Andrejić; privatna arhiva Fudbalski trener iz Niša poslednjih šest godina svoju karijeru gradi van granica Srbije. U glavnom gradu Kine radio je u raznim fudbalskim akademijama, gde je upoznao Rajana Nortmora, kome je bio prvi izbor za pomoćnika kada je dobio posao u Saudijskoj Arabiji. U razgovoru za Južne vesti Andrija se priseća dolaska u ovu azijsku zemlju.

Dolazak u Saudijsku Arabiju dogodio se potpuno slučajno. Povratak u Kinu se nije realizovao usled okolnosti izazvanih pandemijom, tako da sam u tom trenutku postao slobodan u izboru nove sredine. Usledio je iznenadni poziv od kolege sa kojim sam već sarađivao u Pekingu. Rajan me je pozvao da mu se pridružim kao pomoćnik, što sam bez dileme prihvatio - priča Andrija.

Za svoj boravak u Saudijskoj Arabiji, kaže da je, iako pun oscilacija i pritiska, ipak veoma uspešan. Nakon što je kolega, koji ga je pozvao da bude deo njegovog stučnog štaba, napustio klub, Andrija je “preko noći” postao glavni trener i to zvanično najmlađi.

Otišao sam sa željom da što duže ostanem kao pomoćni trener jer i pored ambicije da u budućnosti postanem glavni trener, nisam smatrao da je pravi trenutak. Želeo sam da iskoristim taj period za dodatno usavršavanje. Odluka čelnika kluba da mi ukažu poverenje i postave me na mesto šefa stručnog štaba je i za mene bila iznenadna, ali na tome je insistirao sportski direktor i veliki broj igrača. To je odigralo ključnu ulogu - dodaje ovaj Nišlija.

Fudbal u Saudijskoj Arabiji je veoma slabiji od evropskog; foto: Andrija Andrejić; privatna arhiva U trenutku kada je preuzeo posao glavnog trenera, ekipa Arara nalazila se u zoni ispadanja i imala negativan skor - najviše primljenih golova.

Mi smo odavno bili otpisani i viđeni u nižem rangu. Međutim, ostvarili smo niz od 10 utakmica bez poraza i pobedili 4 prvoplasirane ekipe. Uzeli smo 25 bodova i osigurali opstanak, mimo svih očekivanja - priča Andrija.

Ostvareni rezultati i opstanak u ligi nisu ostali nezapaženi, već su mu pružili priliku da pregovara sa mnogim drugim klubovima. Potpisao je ugovor sa klubom Al Takadum.

Početak u novom klubu je zapravo bio teži, jer od starta imam znatno odgovorniju ulogu. Očekivanja su drugačija, drugačije je koncipiran tim. Sezona je tek počela, mi smo solidno krenuli, trenutno smo treći, ali ako nastavimo u ovom ritmu, možda već i ove sezone izborimo plasman u viši rang - dodaje Andrija.

Andrejić: Prilika da vodim prvi tim je došla mnogo ranije nego što sam planirao i očekivao; foto: Andrija Andrejić; privatna arhiva Za fudbal u Saudijskoj Arabiji, Andrija kaže da je sa taktičkog aspekta i dalje veoma slabiji od evropskog fudbala, ali da je mnogo “otvoreniji” od srpskog, pa se može videti mnogo više golova na utakmicama. Međutim, poslednjih godina Saudijska Arabija ulaže mnogo novca u fudbal, pa je i pritisak uspeha mnogo veći.

Činjenica je da su 3 kluba smenila trenere još u pripremnom periodu, a nakon nekoliko odigranih kola još 2 trenera je ostalo bez posla. Bez obzira koje su ambicije kluba na početku sezone, kada se ne pobedi na dve, tri utakmice često dolazi do promene trenera. Dodatan pritisak jeste pravilo da u istom rangu takmičenja trener može voditi samo jedan tim u toku sezone - priča Andrija Andrejić.

Kako kaže, ne razmišlja previše o tome koliko često se smenjuju treneri, već je fokusiran da nauči što više jer je svestan da nema previše tridesetogodišnjaka na pozicijama glavnih trenera.

Prilika da vodim prvi tim je došla mnogo ranije nego što sam planirao i očekivao. Usudio sam se da pokušam, iako to nosi i određene rizike, za sada sve deluje kao da sam doneo dobru odluku. Značajno je u biografiji imati dva profesionalna kluba, jer je dolazak na tu poziciju pretežak, s obzirom na to da se retko ko odluči da zaposli trenera bez iskustva - dodaje Andrija.

Ovaj niški trener za sebe kaže da se ne plaši nijednog protivnika i da mu je cilj da pobedi u svakoj utakmici. Smatra da najveći problem posla kojim se bavi nije potencijalni otkaz sa kojim se njegove kolege često susreću, već neprestano prilagođavanje na život u drugim sredima i odvojenost od porodice.

“Široke ulice bez ljudi, pesak, vrućina”

Pustinja se nalazi u regiji Al Kasam; foto: Andrija Andrejić; privatna arhiva Prvi put je u Saudijsku Arabiju stigao avgusta, kada su najveće temperature u ovom delu sveta. Već na aerodromu ga je dočekalo 50 stepeni.

Prvi grad u kome sam živeo je Arar koji se nalazi na severu zemlje, totalno drugačiji od svih ostalih mesta u kojima sam živeo. Stigao sam početkom avgusta sa osećajem da mi je konstantno uperen fen u lice. Široke ulice, pesak, vrućina, nema ljudi na ulicama. Tek posle deset sati uveče moguće je videti ljude da izlaze i šetaju. Inače, grad funkcioniše u totalno opuštenoj atmosferi, nema žurbe, niti tenzije. Grad zaživi i možeš ga upoznati tek kada padne mrak.

Veliki deo adaptacije na novu sredinu, pored kulturoloških razlika, je ishrana. Međutim, Andrija nije imao tih problema u Saudijskoj Arabiji.

Hrana je poprilično slična našoj. Tako da sam se brzo navikao na novu ishranu. Na svakom koraku možete videti da se jede piletina i pirinač. Najpoznatije jelo, a i moje najdraže je kabsa. To se ovde jede svakoga dana i ukus je odličan - kaže Andrija.

Kabsa, najrasprostranjenije jelo u Saudijskoj Arabiji; foto: Andrija Andrejić; privatna arhiva Andrija Andrejić je pred dolazak pokušavao da sazna što više o njihovoj kulturi, običajima i tradiciji, o kojoj nije mnogo znao, a i to što je znao bilo je bazirano na ustaljenim predrasudama.

Postoje kulturološke razlike, naravno, međutim izuzetno su gostoprimivi i druželjubivi, bezbednost je na maksimalnom nivou. Nema tuča, krađa, razbojništva. Ne nameću nam ništa, imaju 6 molitva dnevno tada ceo grad stane na pola sata, to moramo da poštujemo. Što se provoda tiče, počinje da se razvija noćni život u većim gradovima. Mesta u kojima sam živeo provodom se smatra okupljanje i konzumiranje kafe i čaja uz šišu - priča niški trener.

Kafa u Saudijskoj Arabiji se pije uz urme; foto: Andrija Andrejić; privatna arhiva Kako kaže, kafa uopšte nema isti ukus kao kafa koja se pije u Srbiji, međutim način na koji se uživa u kafi je identičan. Razlika je u tome što je kafa na Bliskom istoku braon boje i sadrži biljku kardamom i obavezno se konzurima uz urme, koje su veoma zastupljene i čine ukus kafe boljim.

Ispijanje kafe je velika stvar u Saudijskoj Arabiji. Ljudi se okupe, sedi se na podu obavezno. Zapali se vatra, oko nje se sedi. Nakon što sam promovisan u glavnog trenera kluba, pre prve utakmice sa klupskim doktorom otišao sam da popijem kafu. Nakon što smo krenuli ka trening centru, našalili smo se da ćemo, ukoliko pobedimo, pre svake utakmice otići na isto mesto i piti kafu. Vezali smo 10 utakmica bez poraza i ostali u ligi. Možda je bilo zbog kafe - priča on.

Za Andriju ne postoji dan bez fudbala, ali svoje vreme voli da organizuje da svaki dan može da se barem na kratko isključi i ne razmišlja o poslu.

Ukoliko se dogodi da imam slobodno vreme više od jednog dana, volim da odem do glavnog grada Rijada, koji je uređen kao sve ostale svetske metropole. Tamo je moguće imati više zabavnih aktivnosti. U mom gradu, volim da kada završim posao prošetam pored veštačkog jezera koje se nalazi u blizini stana u kojem živim - dodaje.

Iako je udaljen od porodice i još uvek nije video sina koji se rodio, ima potpunu podršku najbližih, jer smatra da samo čovek koji radi posao koji voli može da bude srećan. Srećan čovek može mnogo više da doprinese svojoj porodici, makar to bilo i sa drugog kontinenta, a tada ni pesak, ni 50 stepeni, ne mogu da poremete planove.