Pagonisovu promociju knjige posetili kik-bokseri i trener: Zbog njega sam na pripreme nosio šah

Desetostruki svetski šampion u kik-boksu Nenad Pagonis u Nišu je promovisao autobiografiju U ringu sa životom, a iznenađenje mu je priredilo pedesetak mladih kik-boksera, koji su na promociju stigli predvođeni trenerom Srđanom Radulovićem. On je dugo bio i Pagonisov trener u reprezentaciji, a kik-bokser kaže da je zbog Radulovića na pripreme stalno nosio šah – jer ih je učio da pored mišića razvijaju i vijuge.

Potencijalni naslednici Pagonisa došli su na promociju knjige kako bi se slikali sa njim, ali i čuli neke savete. Sve ih je doveo trener kluba Niš Srđan Radulović, koji je dugo godina bio Pagonisov trener u reprezentaciji i koji je na Novosađanina, kako sam kaže, imao veliki uticaj.

Ne mogu da vam opišem kako se osećam u ovom momentu. Srđan Radulović je čovek zahvaljujući kome su nastale neke od najlepših stranica moje knjige, odnosno uz čije savete sam postajao bolji borac i osvajao brojne medalje i priznanja. Njegov pristup nije bio samo sportski, već i pedagoški, sećam se da sam na pripreme stalno nosio šah i nadao se da ću ga barem jednom pobediti. On nas je, osim mišića, terao da razvijamo i moždane vijuge, a vidim da se pristup nije promenio – priča Pagonis.

Među okupljenima se našao i jedan od najboljih niških kik-boksera Novak Radulović, o kome je Pagonis izrekao pregršt pohvala, baš kao i o madim kik-bokserima.

Kada vidim koliko dece i mladih ljudi voli i želi da se bavi sportom srce mi je puno. Oni sa velikim poštovanjem slušaju svoje trenere, vidim kako upijaju svaku reč koju im Novak Radulović kaže, jer znaju da će tako naučiti prave stvari. Najbolje stvari se ustvari i uče od najboljih boraca, a Novak je pokazao da je jedan od onih na koje sve Nišlije treba da budu ponosne. Njegovi mečevi i borbe tek slede i ja mu od srca želim još mnogo medalja – rekao je kik-bokser.

Deca su razgovarala i slikala se sa desetostrukim svetskim šampionom, ali su i uzela knjigu U ringu sa životom.

U njoj Pagonis piše o teškom detinjstvu i putu ka svetskim visinama. Kaže da je od treninga do kuće prelazio kilometre kroz sneg dubok do kolena i da je mnogo puta poželeo da odustane. Ipak, na kraju je uspeo, zbog čega ovu autobiografiju sam autor smatra vodičem za mlade, kojim želi da pokaže „da je moguće izabrati pravi put, bez obzira na prepreke“.