Pirotska paraolimpijka: Presrećna bih bila da izborim finale

Bacačica koplja Saška Sokolov, jedina predstavnica sa juga Srbije na Paraolimpijskim igrama u Riju, pokušaće da sutra prođe kvalifiacionu fazu takmičenja.

To što je deo olimpijskog tima, za aktuelnu juniorsku prvakinju Evrope u bacanju koplja i bacanju kugle predstavlja čast i privilegiju, budući da se atletikom bavi manje od godinu i po dana.

Za tako kratko vreme sam uspela da uđem i postanem deo tog tima gde su vrhunski sportisti. Gde se sve radi na vrhunskom nivou. Što se tice takmičenja, očekujem od sebe da dam maksimum i da bacim što bolje. Presrećna bih bila da uđem u finale - kazala je ona.

Treniranje rukometa podiglo samopouzdanje i fizičku spremu; foto: S. S.

Mlada Piroćanka ističe da je konkurencija prejaka.

Paraolimpijske igre se dosta razlikuju od Svetskog i Evropskog prvenstva. Ipak, ovde je cela planeta. Naravno, ništa ne mora da znači. Odlučivaće da li je nekome dan ili nije. Pre svega, odlučivaće faktor srece. Ipak su ovo moj prve igre, dok su ostale takmičarke daleko iskusnije - realna je Sokolov.

Takmičenje počinje u 11:25 po našem vremenu.

Jedan pogrešan korak skrati hitac za 3 do 5 metara; foto: S. S.Rukomet prva ljubav

Srpska paraolimpijka atletiku je počela da trenira tek maja 2015. godine. Do tada je godinama trenirala potpuno drugi sport.

Rukometom sam se bavila od malih nogu, skoro 12 godina. Bavljenje u redovnom sportu i igranje u Super A i Super B ligi mi je puno pomoglo. Pre svega zbog fizičke spreme i sportskog načina života - jasna je ona.

Ali, kako kaže, atletika i rukomet se dosta razlikuju.

Sama tehnika je drugačija, zahteva mnogo toga da se uskladi. Počev od načina trčanja, samog zaleta, ulazak u ukrštene korake, prestizanje sprave, način držanja koplja, sam položaj tela. Samo jedan pogrešan korak i hitac je skraćen za 3 do 5 metara - objašnjava Saška.

Juniorski prvak Evrope u dve konkurencije; foto: S. S.

Činjenica da je jedina takmičarka sa juga Srbije koja je na Paraolimpijskim igrama u Riju joj imponuje, i to opisuje kao čast i privilegiju.

Naravno podrška je tu. Pre svega porodice i najbližih, kao i trenera Ivane Minić koja nazalost nije sa mnom, što bi mi itekako značilo. Sada je sve na meni, ali Bože moj, kako ja volim da kazem - ko zna zašto je to dobro, u svakoj nesreći ima sreće. Iz ovog cu izaći hrabrija, sigurnija u sebe, bogatija za još jedno veliko takmičenje - poručila je Saška.

Ona je na kraju dodala da će dati sve od sebe da ne izneveri svoje pristalice.