Radnički i publika: Godine kada je "Čair" bio mali da primi sve i kada su beleženi neslavni rekordi

Odbor za hitna pitanja Fudbalskog saveza Srbije odlučio je da se fudbal na stadione vrati 30. maja, ali bez publike. Prazne tribine na poslednja četiri kola Supelige biće i na niškom "Čairu", stadionu koji je za više od pola veka postojanja nekada primao više ljudi od kapaciteta, nekada i beležio neslavne rekorde. To nije uvek imalo veze sa uspehom, jer je, prema arhivskim podacima, jedino finale nekog međunarodnog takmičenja Radnički odigrao pred svega 1.000 gledalaca.

Bilo je to 12. oktobra 1975. godine kada su Radnički i turski Eskisehirspor igrali prvi meč finala Balkanskog kupa. Nišlije su slavile sa 1:0, a prema izveštaju Narodnih novina, koje prenosi sajt Media i reform, prodato je svega 569 ulaznica.

Tako mala poseta i mali prihod nisu nisu zabeleženi još ni na jednoj utakmici koju je Radnički odigrao poslednjih godina na "Čairu" - stoji u antrfileu izveštaja sa utakmice.

"Real sa Nišave" je mesec dana kasnije u Turskoj i podigao trofej Balkanskog kupa, pošto je u revanšu slavio sa 2:1. Pravila su tih godina nalagala da prolaz u finale obezbeđuje prvoplasirani tim grupe, a niški sastav je u grupnoj fazi zabeležio po dve pobede i remija.

Trofej Balkanskog kupa, koji su osvojile još tri ekipe iz tadašnje Jugoslavije, bio je i ostao jedini značajni trofej u vitrinama Radničkog.

Usledile su najuspešnije godine u klupskoj istoriji, a prazne tribine su bile samo prošlost.

Pred duel polufinala Kupa UEFA sa Hamburgerom 1982. godine, na stranicama štampe stajao je naslov "Ulaznica ni za lek". Na dan utakmice, časovi u školama bili su skraćeni, popodnevna smena u nekim organizacijama odrađivala se u subotu, a kolone navijača koje su iz centra išle ka "Čairu" krasilo je, prenosili su mediji, "karnevalsko raspoloženje".

Tribine su bile krcate navijačima i rekvizitima dva sata pre početka meča.

Nismo ni išli u školu, kakva škola kad igra Radnički. A na stadionu, ne da nije moglo da se sedi, nego je jedva moglo i da se stoji, maltene na jednoj nozi stojiš - prisetio se Nišlija koji je tog 7. aprila bodrio Radnički.

I nije tako bilo samo na ovom meču, na kome je niški sastav slavio sa 2:1. Kako piše na Twitter nalogu Crveni crveni, koji se bavi istorijom Sportskog društva Radnički, šezdesetih godina "Čair" je bio mali da primi sve poklonike kluba.

Čair je šezdesetih bio tesan da primi sve one koji su želeli da gledaju Radnički u prvoligaškim mečevima. Kapacitet stadiona je iznosio 25.000 a na utakmicama je znalo da bude i celih 30.000 ljudi. pic.twitter.com/5DeaUBxOx0

— Crveni_Crveni (@Crveni_Crveni) April 15, 2020

To su bile godine "procvata" niškog fudbalskog kluba i prvog velikog uspeha - ulaska u Prvu saveznu ligu. Brojna publika bila je na tribinama stadiona, a su neki sedeli na samoj ivici terena, a drugi su pratili mečeve sa okolnih zgrada.

Veliku podršku sa tribina niški tim je imao na putu za povratak u Superligu 2012, kao i prvih par sezona na rekonstruisanom stadionu "Čair".

Broj gledalaca na tribinama "Čaira" poslednjih godina se smanjivao, iako je niški tim aktuelni vicešampion Srbije i klub koji je dve godine zaredom bio predstavnik Srbije u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Sada je pandemija virusa korona stavila publiku u drugu situaciju - nevezano za volju i kapacitet stadiona, neće moći da budu uz teren.

Ostaje da se vidi hoće li se Nišlije uželeti stadionske atmosfere nakon pauze, koja će ih držati van "Čaira" sigurno bar do početka naredne sezone.