Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

17:18, 24. 4. 2018.

| Sport

Radnički slavi rođendan - još 5 do 100

Autor:M. ZirojevićIzvor:Južne vesti
Radnički stadion Čair
Srećan rođendan; foto: JV/Lj.J.

Burna istorija Fudbalskog kluba Radnički, ispunjena evropskim usponima i niželigaškim padovima, počela je 24. aprila 1923. godine. Tada je niški klub osnovan pod imenom Iskra, da bi preko Proletera stigao do imena koje je postalo jedno od simbola Niša.

Proistekao iz opozicione Komunističke partije, kako piše na sajtu kluba, bio je trn u oku tadašnjem režimu. Prvi predsednik bio je Miloš Marković, a među osnivačima bili su i poznate Nišlije Josip Kolumbo i Stanko Paunović. Zbog crvene boje dresova, petokrake u grbu i političkog pedigrea, prolazio je kroz represije vlasti, navode iz niškog kluba. Uvođenjem šestojanuarske diktature 1929, Radnički je zabranjen.

Suočen sa zabranom, Radnički ne odustaje. U narednim godinama, klub će nastaviti sa delovanjem u okviru fuzije i pod imenom Građanski, ali će nakon sedam godina, 1936. godine vratiti ime Radnički i nastaviti sa radom, ovoga puta u Trupalu. Borba za zvaničnu afirmaciju trajala je do oktobra 1938. godine kada klub uspeva da se vrati u Jugoslovenski nogometni savez - piše na sajtu kluba.

Radnički je u Drugom svetskom ratu prestao sa fudbalskim, ali počeo sa gerilskim delovanjem. Rukovodstvo i igrači priključili su se partizanskom pokretu. Posle rata, nastavili su da igraju pod svojim imenom. Pedesetih je “rastao”, da bi 1962. postao prvoligaš. Uskoro je dobio i svoj nadimak - “Real sa Nišave”.

Ime „Real sa Nišave“, kao simbol snage niškog prvoligaša, pojavilo se prvi put na transparentu 14.aprila 1963. godine na utakmici FK Radnički – OFK Beograd. Ovo laskavo poređenje sa Real Madridom, započeto među 13 studenata, a kasnije i opšteprihvaćeno, najbolje pokazuje koliko je niška publika volela svoj klub, ali i cenila postignute rezultate - piše na sajtu kluba.


Slavni dani “evropskog” "Radničkog"

Nakon jesenje titule 1973, dve godine kasnije Radnički je osvojio i svoj prvi međunarodni trofej - Balkanski kup. Ipak, najznačajniji uspeh Radničkog je polufinale Kupa UEFA 1982, koje je ušlo u legendu među niškom fudbalskom publikom.

U svom drugom učešću u Kupu UEFA u sezoni 1981/82, pamtiće se velike utakmice „Reala sa Nišave“ sa Napolijem, Grashopersom, Fejnordom, Dandi junajtedom. Velika podrška i euforija koja je tih godina pratila FK Radnički u sezonama evropskih kupova kulminirala je 7. i 21. aprila 1982. godine kada je ekipa zaustavljena u polufinalnom dvomeču Kupa UEFA od strane nemačkog Hamburga - podsećaju na sajtu.

Do kraja osamdesetih, klub je imao promenljive rezultate, ali je iznedrio i po mnogima, jednog od najboljih srpskih i jugoslovenskih fudbalera - Dragana Stojkovića Piksija.

Kriza devedesetih koja je pogodila državu, pogodila je i klub. Jedini vredan rezultat bilo je polufinale Kupa 1994, pobeda nad Crvenom zvezdom na Čairu 2-0, pa poraz na Marakani u revanšu 4-0.

Prelazak u treći milenijum doneo i veliku tragediju za Radnički, 2000. Od udara groma za vreme treninga poginuo je jedan od najtalentovanijih niških fudbalera svih vremena - Ivan Krstić Beli.

Novi vek doneo je i loše rezultate, ispadanje u treću ligu, ali i konačnu rekonstrukciju stadiona.

Radnički poslednjih godina juri povratak u Evropu, a ove sezone je i najbliži tome.

Podeli sa prijateljima
Povezane teme:
Komentari
Poslednji komentari
  • Иван

    21:49 // 24. 4. 2018.

    Рднички је љубав Ниша!

  • Naisa

    20:43 // 24. 4. 2018.

    Predlazem da klub poklonimo drzavi kako bi nam zamenili zapadnu tribinu na stadionu...

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.

KOMENTAR DANA
Pronađite nas na: