Teodorović o telećim repovima, Bulatoviću i lupanju patikama i cipelama u zid

Nije čest slučaj da u srpskom sportu treneri obavežu klubu na duži period, a samo sedam meseci od dolaska u Rukometni klub Železničar iz Niša selektor kadetske reprezentacije Đorđe Teodorović produžio je ugovor i za narednu sezonu u klubu koji je obezbedio plasman u plej-of i igra četvrtfinale Kupa. Zadovoljan što će ostati u Nišu, Teodorović je pomenuo da voli ovaj grad jer ima kafane koje podsećaju na 1980. godinu, teleće repove koji se ne mogu pojesti u Oslu, a pričao je i da mu prija neposredan kontakt sa gradonačelnikom Darkom Bulatovićem koji ume da nakon pobede uđe u svlačionicu i "skine cipelu i udara je u zid kako bi se radovao sa igračima".

Uz osmeh na konferenciji; foto: Lj. J.

Na vanrednoj konferenciji za medije, kako su je najavili u niškom klubu, objavljeno je da će se saradnja mladog stručnjaka, koji je 23 godine proveo u zapadnoevropskom rukometu, a od toga 19 u Norveškoj, i "Želje" biti nastavljena i sledeće sezone.

U svom dugom i emotivnom izlaganju Teodorović se osvrnuo na sedam meseci koje je proveo u Nišu, a koje su na njega ostavile snažan utisak.

Postoji strana koja je jako važna u mom životu, a to je socijalni život. U Nišu sam doživeo izuzetan prijem. Verovatno zbog dužeg boravka u inostranstvu, nedostajao mi je ovaj naš mentalitet. Kada dođete u Niš, imate i najluksuznije, "fensi" prodavnice, šoping centre, lokale, ali i kafane koje podsećaju na 1980, koja je meni falila. Taj južnjački duh ne možete naći u Oslu. Ne možete u Oslu pojesti teleće repove. Taj odnos sa konobarom, koji postoji u Nišu, ne postoji nigde. Osetio sam ljubav i toplinu, koju pokušavam da na svoj način prenesem na ekipu i publiku koja dolazi u halu - priča Teodorović.

Teodorović sa prvim saradnikom Nebojšom Bokićem (sedi, desno); foto: JV / Vanja Keser

Grad Niš ulaže mnogo u rukomet, dodaje Teodorović, a kaže da je sreća što je Železničar jedan od projekata grada Niša. Sa gradonačelnikom Niša Darkom Bulatovićem, kaže nema direktan kontakt, ali desi se da prvi čovek Grada uđe u svlačionicu i učestvuje u proslavi pobede.

Zaista sam imun na politiku, smeta mi kada se 80 % vremena priča o politici. Nemam taj pristup, ali moram da pohvalim ljude koji su na vrhu vlasti u Nišu. Osećam neki neposredan kontakt, koji je takođe nemoguće ostvariti na nekom drugom mestu. Imate gradonačelnika i vidi se da kada dođe na utakmicu, izgara u svakoj našoj akciji. Mi pobedimo, odemo u svlačionicu i imamo običaj da proslavljamo tako što svako od nas skine po jednu patiku i udaramo u zid, praveći buku. Ja u jednom momentu se okrenem i vidim gradonačelnika da i on sa nama tako proslavlja - priča Teodorović.

Taj momenat je, kaže trener, njega dirnuo u najpozitivnijem smislu.

Imate gradskog većnika Baneta Kačara, kome priđeš, kažeš neki banalan organizacioni problem sa kojim se suočavaš, on kaže naći ćemo neko rešenje, i stvarno bude rešeno - dodaje Šapčanin.

Zavoleo Niš lako i brzo; foto: JV / Vanja Keser

Podsetio se Teodorović kako je odlučio da letos pređe iz rodnog Šapca na jug Srbije u grad rukometa.

"Na prvu loptu“ stekao sam poverenje u predsednika Ljubu Pavlovića. Kako je vreme odmicalo, dokazivalo se da je to čovek od kredibiliteta. Zatim, administracija kluba je bila vrhunski organizovana. Imamo u kancelariji generalnog sekretara Dušana Jocića koji radi na potpuno drugačiji način nego što je to standard za srpske rukometne klubove. Imali smo izuzetnu sreću da stručni štab čine ljudi poput Nebojše Bokića, Ivana Gajića, Stevana Stamenkovića i Dragana Milojkovića. To su odani saradnici, požrtvovani profesionalci, dobri ljudi, svi guramo u istom smeru i onda je to jako lepa priča - priča selektor kadeta Srbije.

"Divna igračka grupa mladih ljudi"

Pohvala i za igrače; foto: JV / Vanja Keser

I o igračima je imao reči hvale:

Tu je divna igračka grupa mladih ljudi. Oni u početku glume mangupe. Malo su navikli na nerad, pokušavaju da kada dođe neki novi trener postavljaju sebe na neka mesta i to im uspe ako vi nemate iskustvo, autoritet i znanje. Ali kada uspostavite sistem i vrednost rada, onda vidite koliko su ti mladi ljudi vredni. I sa te strane, ja sam očaran onim što ekipa postiže. U Nišu je toliko toga pozitivnog, da nisam ni minut razmišljao kada su me pitali iz kluba da nastavimo saradnju - priča Đorđe Teodorović.

Dalje u nove pobede; foto: JV / Vanja Keser

Na povratak u Srbiju odlučio se jer mu je bilo dosta da "sedi u toploj fotelji u Norveškoj i bavi se potpisivanjem dobrih novčanih ugovora koji će samo njemu obezbediti prijatnu egzistenciju"

Tamo se ljudi bave smislom života. Ja sam tamo gradio karijeru koja je imala veliki uspon i završila se sa tri godine na funkciji direktora u Dramenu. Međutim, čovek sedi i razmišlja šta je to što ti u stvari želiš da ostvariš u svom pozivu. Probudila se želja da počnem ozbiljno da razmišljam o povratku u srpski rukomet i onda je to sazrelo pre dva leta i ja sam čvrsto odlučio da narednu deceniju poklonim srpskom rukometu. Smatram da sam u Norveškoj mnogo naučio i stekao radne navike koje su tamo normalne, a, vidim, ovde ne tako uobičajene - kaže Teodorović.

Uigrani tim Teodorović i Železničar već sutra imaju priliku da odu korak više - u sredu, 4. marta od 17:30 igraju protiv Partizana u Beogradu u četvrtfinalu Kupa Srbije.