U Nišu uz rukomet "obavezan" i nadimak: Piki, Cobi, Šminker...

Pravilo “Ko nema nadimak, nije iz Niša” važilo je nekada u ovom gradu, a to se može primeniti i na niški rukomet koji je iznedrio Tutu, Muškog, Belog, Pikija, Cobija, Šminkera, Kuzeta, Džerija, Bimbu, Kobca, Slavujce i druge.

Vladimir Arsenijević Muški, jedan od pionira niškog rukometa

Jedan od pionira niškog rukometa Vladimir Muški Arsenijević pojasnio je da je “imati nadimak bilo obavezno u Nišu”.

Moj otac je rekao da ako dobije muško dete daće mu nadimak “Muški” jer Nišliju odmah pitate koji mu je nadimak. On mi je objasnio zašto me je tako “krstio”. Hteo je da spreči da mi u školi daju neki nakaradni nadimak jer đaci daju takve nadimke koji ostaju do kraja života - objašnjava Muški Arsenijević.

Zoran Tuta Živković, jedan od najboljih jugoslovenih golamana i trenera; foto: JV arhiva

Početak priče o nadimku jednog od najboljih jugoslovenskih golmana i trenera Zorana Tute Živkovića niko nije znao, ali je taj nadimak neodvojiv od ove niške legende.

Devedesetih godina ekipa Železničara bila je poznata po triju “Piki-Cobi-Šminker”.

Levo i desno krilo i bek niškog tima bilu su daleko poznatiji po svojim nadimcima među ljubiteljima rukometa, nego po ličnim imenima.

Kada sam bio mali, bio sam mnogo mršav, pikljav i zbog toga pokojni stric me je nazvao Piki. Deca na ulici su čula i sada me niko ne zna kao Vladimira - objašnjava svoj nadimak Vladimir Piki Stanojević.

On je obajasnio i kako je njegov dugogodišnji saigrač i saradnik u trenerskom radu Goran Stevanović dobio nadimak Šminker:

Pogledajte mu oči, kao da je našminkan - kazao je Piki.

Treći iz trija Slobodan Cobi Milosavljević dobio je nadimak u školi.

Nadimak mi je iz školskih dana u “21. maju”. Ime Slobodan je dugo, a prezime Milosavljević duže, onda su me drugovi u trećem razredu prozvali Cobi. Bilo im je mnogo dugačko da me zovu “Slobodane”. Mnogo mi je drago što nisam Cobe, nego Cobi - istakao je Cobi.

Grga i Beli zajedno u Naisi; foto: Vanja Keser

I nekadašnji igrači, sada treneri, nisu zaobišli “modu” prepoznatljivih nadimaka. Svetislavu Jovanoviću, treneru koji je Naisi doneo sve njene trofeje, u početku nije prijalo oslovljavanje sa “Beli”.

Kada sam bio u osnovnoj školi mnogo sam se ljutio kada su me zvali Beli ili Žuti. Čak sam se i tukao zbog toga, nisam dozvoljavao da me zovu tako. Zvali su me Sveta, ali u “Grobarskoj” je bio još jedan Sveta i bilo je cimanja kada neko pozove. Nadimak sam dobio od pokojnog čika-Miće Mladenovića. Čim sam došao na prvi trening Železničara 1983. godine, on je rekao “Beli”. Njemu nisam smeo reč da kažem i onda sam ostao Beli - objašnjava Beli koji naglašava da je nadimak samo zbog boje kose.

Mića Mladenović je i nekadašnjem igraču i treneru Železničara Miroslavu Džeriju Đorđeviću kumovao za nadimak.

Nadimak mi je još iz igračkih dana. Čika Mića, stvaralac rukometa na jugu Srbije, nadenuo mi je nadimak Džeri zbog brzine i visine - objašnjava Đorđević.

Kuze dobio nadimak od Pikija i Šminkera; foto: Vanja Keser

Dugogodišnjem igraču Železničara Bojanu Stefanoviću nadimak Kuze dali su Piki i Šminker.

Kada sam se sa 14 godina priključio prvom timu na pripremama oni su me prozvali Kuze - priča Stefanović.

Njegov nadimak pojasnio je Miroslav Đorđević Džeri.

Slobodan Kuzmanovski je tada, u Jugoslaviji, bio jedini levoruki bek sa visinom od 2 metra, kao što je i Bojan - priča Đorđević.

Nadimak Džeri Miroslav Đorđević je dobio u igračkim danima, foto: Vanja Keser

Neki igrači su poneli i porodične nadimke, pa je Boban Živković poznat i kao Kobac, a Aleksandar i Bratislav Stanković su Slavujci.

Često su niški rukometaši i treneri poznatiji po nadimku nego po punom imenu i prezimenu, a takav slučaj je sigurno i sa čovekom sa najdužim stažom u ženskom rukometu Slobodanom Dimitrijevićem Grgom.

Kad sam bio mlad, popularna je bila radio emisija "Glas Amerike", koju je vodio neki novinar Grga Zlatoper. Ja sam često voleo da ga imitiram, prozvaše me Grga i tako ostade do dana današnjeg... - pričao je Grga.

Poznati po svojim nadimcima su i Slobodan Mladenović Bimba, Goran Stoiljković Kine, Petar Stamenović Pera Čuješ, Andraš Mađar Bata, Igor Milosavljević Mačak, Nebojša Veljković Beli, Ivan Veljković Fildža i Miloš Milosavljević Sava.

Ova “tradicija” nastavila se i kod mlađih igrača, pa tako su u Železničaru igrali Pevac i Tica, tačnije Stefan Jovanović i Marko Milosavljević.