Za Nemanju ne postoje granice

Osamnaestogodišnji Nišlija Nemanja Tadić, kome je sa 7 godina zbog raka amputirana noga iznad kolena, osvaja brojne medalje na takmičenjima, a plan mu je da pliva i na Paraolimijadi u Riju.

Kada upoznate Nemanju, dobijete utisak da je sve moguće, uz veliku volju, trud i rad. Počeo je da se rekreativno bavi plivanjem pre 3 godine u Plivačkom klubu osoba sa invaliditetom Delfin u Nišu, a već donosi medalje sa raznih takmičenja po Srbiji i Evropi. Poslednja u nizu je bronzana medalja na Evropskim paraolimpijskim igrama u Brnu.

- Bio sam treći na trci 100m slobodno, a četvrti na 50m slobodno. Bilo je teško jer je konkurencija bila žestoka - priča Nemanja Tadić.

Nemanja i trener Marko Aleksandrović

On je na ovom takmičenju bio sa trenerom iz kluba Markom Aleksandrovićem i selektorom Borisom Maleševićem. Kako priča Aleksandrović, Nemanju Paraolimpijski komitet Srbije prati od prve trke.

- U saradnji sa selektorom Maleševićem, ja Nemanji pravim plan treninga. On je podigao svoje rezultate. Ima veliku podršku Komiteta, a prošlog meseca je bio u Berlinu gde je bila klisifacija i tako dobio priliku da uđe na svetsku listu - kaže Marko Aleksandrović, trener i PAK OSI Delfin.

Želje ovog mladića su velike, ali ne i neostvarive. Ima cilj, ima plan, a sigurno pliva ka tome.

- Paraolimpijske igre u Riju je želja i moguće je ako ispunim normu. Daleko smo, ali smo sve bliže normi - kaže Nemanja.

Nemanja i trener Marko Aleksandrović

Osvajanje medalje na Evropskim paraolimpijskim igrama je najveći uspeh ovog mladog Nišlije. Nemanja je državni prvak na 50m slobodno i viceprvak 100m slobodno iz 2012, dvostruki sveskandinavski prvak na na 25m i 50m slobodno iz februara, a doneo je i jedno zlato i dve bronze sa Otvorenog prvenstva Grčke.

Do ovih rezultata nije bilo lako doći, a Nemanjina priča pokazuje da uz jaku volju nijedan cilj nije daleko.

- Treniram dva puta dnevno kada mi vreme to dozvoli. Uključio sam se u klub 2010. godine, ali do avgusta 2011. je bilo samo rekreativno. Dosta vremena mi oduzima odlazak do škole i bazena. Živim u Čokotu, pa mi do autobuske stanice u Novom Selu treba 45 minuta, ali se uklopim nekako. U školi imaju dosta razumevanja za mene i izlaze mi u susret - kaže Nemanja.

Sada sledi pauza, koju će Nemanja iskoristiti da se odmori i pripremi za naredne obaveze. Treninzima se vraća 15. jula, a 20. jula ga očekuje postavljanje nove proteze koju je dobio od svetske kompanije koja proizvodi protetičke, ortopedske i ortotičke materijale "Ottobock".

- Klub je na budžetu Grada, a Nemanja i dobija stipendiju. Prezadovoljni smo uslovima u Sportskom centru Čair, nema barijera za osobe sa posebnim potrebama. Svlačionice su napravljene prema potrebama. Imamo slobodne termine od 8h do 18h kada poželimo - priča Marko Aleksandrović, trener.

Ipak, podrška ne stiže sa svih strana.

- Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu pomoć koje je opredeljivalo sredstva za osobe sa invaliditetom, nije dalo novca za udruženja južno i istočno od Jagodine. Nismo ni ranije dobijali, a konkretnog odgovora od njih nema - kaže Aleksandrović.

Ove godine će učestvovati na Otvorenom prvenstvu Hrvatske u Rijeci oktobra, a mesec dana kasnije čeka ga i Državno prvenstvo sa ostalim članovima niškog Delfina.