U niškom JKP Naissus zaposleno je 750 ljudi i samo za bruto zarade ove godine utrošeno je oko 1,2 milijarde dinara. Pojedini opozicionari su na prošloj sednici gradske Skupštine upravo Vodovod naveli kao najproblematičnije javno preduzeće u Nišu zbog velikih gubitaka vode, pucanja cevi i stranačkog zapošljavanja. Pored dokazanih profesionalaca, prema nezvaničnim informacijama, Vodovod godinama […]
U fabrikama velikih stranih investitora u Leskovcu i Vlasotincu uvrede i ponižavanja od strane šefa doživelo je 45% učesnika i učesnica ankete koju je sproveo Centar za istraživanje bezbednosti (CIB), dok je fizička bezbednost ovih radnika bila ugrožena u 25% slučajeva zato što firma nije sprovela odgovarajuće mere zaštite i bezbednosti na radu. Položaj, prava, […]
Tim naučnika iz Beograda i Niša uveliko istražuje eroziju zemljišta u slivu Malčanske reke nedaleko od Niša i to kako bi razvili digitalni alat kojim bi se predvidela erozija i koji bi mogli da u budućnosti u praksi koriste donosioci odluka i korisnici zemljišta širom sveta.
Na rang-listi opština i gradova, niška lokalna samouprava je po transparentnosti u radu nazadovala za pet pozicija u odnosu na prošlu godinu, pokazuje istraživanje koje radi „Transparentnost Srbija“ i sada zauzima skromno 48. mesto. Od drugih većih gradova na jugu, najbolje je rangiran Leskovac, koji je na četvrtom mestu.
Nakon što se u javnosti podigla bura oko istraživanja bakra i srebra kraj Niške Banje i to u blizini vodoizvorišta Studena, opozicija je predložila da se o tome raspravlja na današnjoj sednici Grada Niša, ali je vlast to odbila. Iz opozicije traže javnu raspravu i lokalni referendum o ovom pitanju, dok gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović kaže da nema mesta panici i navodi da je izveštaj inspekcije Ministarstva rudarstva pokazuje da je sve urađeno po zakonu i da vodozahvat nije u opasnosti.
Na prostoru kod niških sela Gornja Studena i Bancarevo, koje se nalaze na obroncima Suve planine, australijska kompanija Apolo Mineral Limited je počela bušenje u potrazi za mogućim nalazištem bakra i srebra. U blizini je vrelo Studena, jedno od izvorišta kojim se vodom snabdeva Niš. Iz Ministarstva rudarstva i energetike kažu da će se istraživanja i radovi izvoditi jedino u skladu sa uslovima koje je propisao Zavod za zaštitu prirode Srbije.
Geološka istraživanja zlata, srebra, bakra, olova, cinka i molibdena rade se na dve lokacije u blizini Crne Trave, potvrđuju iz Ministarstva rudarstva i energetike. Navode da su u početnoj su fazi i da se još ne može govoriti o otvaranju rudnika.
U poslednjih 20 godina nadležna ministarstva u Srbiji izdala su ukupno 130 rešenja koja se tiču istraživanja litijuma, navode iz Udruženja “Prvi prvi na skali”, pozivajući se na zvaničnu dokumentaciju. Među rešenjima su i ona koja se odnose na Blace, Krajkovac kod Niša, kao i na Pčinjski okrug. Iz Ministarstva tvrde da rešenja nisu važeća i da na tim lokacijama nema istraživanja litijuma.
Nakon što je narodna poslanica Stranke slobode i pravde Jelena Milošević uputila javno pitanje Ministarstvu rudarstva i energetike ko i šta kopa u Nišavskom okrugu, iz Ministartva su joj odgovorili da nikakvog „kopanja“ nema i da to što neko istražuje ne znači da će do „kopanja“ doći. Potvrđuju da se u Nišavskom okrugu rade geološka istraživanja mineralnih sirovina bakra i zlata na tri polja i to u opštinama Niška Banja, Ražanj i Svrljig.
Informacije da se u Nišavskom okrugu rade ili planiraju rudarska istraživanja navele su narodnu poslanicu Stranke slobode i pravde Jelenu Milošević da pita Ministarstvo rudarstva i energetike ko tu kopa i šta jer, kako kaže, građane niko nije pitao za saglasnost. Da li se i šta kopa, pitali su ministarku i novinari Južnih vesti.
Za samo dve godine, firme „Sim puk gradnja“ i „Vodomonteri“ dobile su iz budžeta Niša ukupno skoro 5 miliona evra za radove na vodovodu i kanalizaciji preko Štaba za vanredne situacije, bez tendera i bez dostupnih referenci. Jedna osnovana samo godinu dana pre prvih prihoda iz gradske kase, druga sa skromnom zaradom pre poslova sa Štabom – dobile su novac za koji se u Nišu mogu kupiti 62 stana od po 50 kvadrata.
Kako je u Leskovcu 2022. godine tekao konkurs za finansiranje ili sufinasiranje projekata u oblasti socijalne zaštite, kao i šta je 26 organizacija kojima su projekti odobreni uradilo za skoro 31 miliona dinara, istraživalo je Udruženje „Tim 42“. Navode da je ceo postupak izbora bio netransparentan, da je bilo identičnih predloga različitih organizacija, a da je najveći utisak to što nema dokaza da su uopšte nešto radili za građane ili sa njima.
Projekat antropološke analize, rekonstrukcije lica i digitalizacije svih preostalih lobanja junaka uzidanih u Ćele-kuli nalazi se u završnoj fazi. Zbog manjka istorijskih izvora o izgledima ljudi tog vremena, ceo projekat neće biti završen do 31. maja i 215. godišnjice Bitke na Čegru. Ipak, rezultate antropološke analize Nišlije će moći da vide nakon izbora.
Jedna firma iz Malošišta pre 4 godine nije ni postojala, dok je druga iz Lalinca imala skromne prihode u odnosu na danas, a onda su ih dva papira gradske vlasti učinila “posebnim”. Počeli su da “spasavaju” Nišlije preko Štaba za vanredne situacije i da dobijaju unosne poslove preko tendera. Bez referenci dobili su milione iz gradskog budžeta. Lalinački „Vodomonteri“ uvećali su prihode 17 puta za 4 godine, a vlasnik „Sim puk gradnje“ kaže da je član SNS-a, ali ne vidi vezu između članske karte i svojih poslova.
Boje za obeležavanje puteva, od kojih neke i nisu propisane pravilnikom, niški JKP „Parking servis„ kupiće za više od 10,6 miliona dinara od beogradske „Tehnohemije“, firme čiji je generalni direktor hapšen zbog nameštanja tendera baš u Nišu. Firma koja je ponudila znatno nižu cenu odbijena je jer njena „koverta nije stigla blagovremeno“. „Tehnohemija“ je povezana i sa vlašću i Grad Beograd u njoj ima akcije od skoro 60 miliona dinara.
Maja Živković, koja radi kao doktorka na Klinici za očne bolesti u Nišu i kao docentkinja na Medicinskom fakultetu u tom gradu, dobitnica je međunagradne nagrade za medicinska istraživanja “Medis”.
Promo tekstTeme na DIDS-u 2024: Istraživanje o prevenciji bezbednosnih rizika, društveni inženjering kao bezbednosna pretnja.
Više od 40% žena doživelo je neki vid nasilja na javnim mestima u Nišu, a kao najnebezbednije lokacije izdvajaju Tvrđavu, kej, podzemni prolaz, Autobusku i Železničku stanicu, pokazuje istraživanje Centra za devojke. U Srbiji je na svakih 10 dana ubijena jedna žena, a kriminološkinja Vida Vilić kaže da je problem što institucije ne reaguju dovoljno, kao i to što ne postoji krivično delo femicid.
Programi ustanova u Vranju nisu adekvatni za mlade i ne podstiču razvoj talenata kod njih i mladi nisu zadovoljni mogućnostima za kvalitetno provođenje slobodnog vremena, zaključci su istraživanja koje je sprovelo udruženje „Aktivisti iz komšiluka“. Rešenje problema mladi Vranjanci vide u osnivanju Omladinskog centra.
Na osnovu podataka iz 26 gradova iz regiona, o kojih je 9 iz Srbije, a među njima i Niš, međunarodni tim istraživača je uradio istraživanje koje je pokazalo da je u zemljama zapadnog Balkana smrtnost usled zagađenja česticama PM 2,5 gotovo dvostruko veća nego u zemljama Evropske unije.
