U 2023. godini u Srbiji je 145.843 osoba promenilo prebivalište, odnosno trajno se preselilo iz jednog u drugo mesto u Srbiji, a kada je reč o jugu zemlje, od 36 opština i gradova jedini u „plusu“ su Niš, Žitorađa, Doljevac i Gadžin Han. Najveći „minus“ je u Pčinjskom okrugu gde je razlika između doseljenih i odseljenih građana 741.
Meštani Knez Sela protestovali su protiv dolaska migranata u nekadašnju Kliniku za plućne bolesti, iako ih je gradonačelnica Dragana Sotirovski uveravala da objekat nije uslovan „čak i za migrante“, a nakon njihovog protesta Komesarijat za izbeglice u kratkom saopštenju navodi da nema nameru da otvara Prihvatni centar u ovom kraju. Komesarka Nataša Stanisavljević je potom obišla Pirot i najavila proširenje kapaciteta u Prihvatnom centru u ovom gradu, koji sada ima 200 mesta.
Demografsko “pražnjenje” juga Srbije rezultat je dugogodišnje niske stope rađanja i odlaska ljudi u velike centre, smatra demograf Vladimir Nikitović. On ne očekuje da će u narednim godinama doći do velikog priliva stanovnika u Niš i da će se trend odlazaka nastaviti. Ističe da veliki broj stanova nije problematičan jer su ti stanovi mali i namenjeni malim porodicama, kojih takođe ima sve više, a da bi se to promenilo demograf kaže da država treba da promeni odnos prema porodicama i ruralnim sredinama.
Pripadnici Fronteksa – Evropske agencije za graničnu i oblasku stražu, ubuduće će pomagati srpskim graničarima u borbi protiv ilegalnih prelazaka granice, a prva njihova destinacija je granica sa Bugarskom i Granični prelaz Gradina.
Nadmetanjem u malom fudbalu, kriketu i basketu, te zajedničkim uređenjem i čišćenjem javnih površina u okviru projekata „Zajedno“, migranti i meštani gradova u kojima se nalaze prihvatni centri upoznaju se i zbližavaju, a sve sa ciljem da nestanu predrasude. Kada dođu u stranu zemlju izbeglice se osećaju uplašeno, kaže psiholog Dunja Božović, a čak 90 % njih reklo je da najviše pomaže kada se osete dobrodošlo.
Više od petine građana Srbije želi da se iseli u inostranstvo, kažu istraživanja, a 90% onih koji su već otišli, budućnost svoje dece vidi u zemlji u kojoj sada žive. Od građana Srbije koji žele “preko”, njih 85% hoće na Zapad, a samo 2% u Rusiju.
Prostor juga Srbije se prazni, mladi odlaze u potrazi za boljim životom, a natalitet je na niskom nivou. Da bi se to promenilo, prema zaključcima učesnika okruglog stola SANU, potreban je i ravnomeran regionalni razvoj, jačanje porodice i reproduktivnog zdravlja, bolji položaj žena, ali i pozitivna selekcija najdarovitijih pri zapošljavanju, kao i da se poslodavci stimulišu da podrže proširenje porodice svojih zaposlenih.
Tražioci azila iz Avganistana, Libije i drugih zemalja, koji su privremeno smešteni u Prihvatnom centru „Divljana“ kod Bele Palanke, posetom Konjičkom klubu Čegar u Niškoj Banji, upoznali su se konjičkim sportom u Srbiji, dok su najmlađi imali priliku da jašu konje i igraju se u zabavnom parku.
Izbeglice, kojih je u Srbiji od 2014. godine mnogo više, osećaju se izolovano, smatraju ljudi koji su bili u kontaktu sa njima. Centri u kojima su smešteni na jugu Srbije su daleko od naselja, što je uzrok ovakve situacije. Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže da kulturni obrasci koji važe u Srbiji treba da se promene i da građani moraju da budu spremni da prihvate izbeglice ali i emigraciju svojih potomaka, jer postaje migrantsko društvo.
Tragična i komplikovana sudbina afričkih i bliskoistočnih izbeglica, ali i stanovništva u državama u koje odlaze, tema je diskusije koja će biti održana u Niškom kulturnom centru, uz koju će biti prikazan i dokumentarac “Požar na moru”. Sa građanima će razgovarati oni koji prate migrantsku krizu u svetu, u utorak 6. juna od 19 sati.
Zahvaljajujući zajedničkim patrolama policija više država na srpskoj granici sa Bugarskom postignuta je bolja kontrola migracije, sprečavanje ilegalnih prelazaka granice i krijumčarenja ljudi, zaključili su u Dimitrovgradu ministar policije Nebojša Stefanović i šef delegacije EU u Srbiji Majk Davenport.
Iako je pre nekoliko meseci Dečije odmaralište “Divljana” renovirano i posle 2 godine osposobljeno za prijem učenika, ekskurzije za osnovce ovde neće biti organizovane još najmanje godinu dana, jer će, kako je najavila većnica Tijana Đorđević Ilić, uskoro postati privremeni Centar za smeštaj 220 migranata.
Od početka 2016. u Crnoj Travi i svim okolnim selima je rođeno samo 7 beba, u 2013. nije bilo nijedne, a 6. razred u celoj opštini pohađa samo jedno dete! Ukoliko se trend nastavi, u Crnoj Travi, poznatoj po vrsnim građevincima, više neće imati ni ko da popravi već izgrađene kuće.
Iako je „balkanska ruta“, jedan od puteva kojim su izbeglice i migranti sa Bliskog Istoka i Afrike stizali do Evrope, zatvorena još pre 3 meseca, migracije kroz Srbiju nisu zaustavljene i u nju, uglavnom ilegalno iz Bugarske preko Dimitrovgrada, dnevno dospe oko 300 migranata.
Niški policajci uhapsili su jednog Bujanovčanina u čijem vozilu je pronađeno devetoro Pakistanaca.
„U očajničkoj potrazi za boljim životom, migranti su se susreli sa diskriminacijom, netolerancijom i nepoštovanjem, a veliki broj njih je izgubio živote. Da li smo zaboravili šta je poverenje, tolerancija i ljubav?“ – poruka je pesme Marka Markovića i benda “New Age”.
Četvoro Piroćanaca uhapšeno je zbog krijumčarenja 43 državljana Sirije, među kojima je i 12 dece.
U zadnja 24 sata u Preševo stiglo oko 5.000 izbeglica, što je znatno više od dosadašnjeg proseka od oko 2.000. Prihvatni centar je spreman da primi „sve izbeglice koje zatraže pomoć“, tvrde u preševskom Crvenom krstu.
Policija je u toku vikenda na Železničkoj stanici u Nišu otkrila 58 migranata, od kojih su 32 državljani Avganistana, 15 Sirije i 11 Pakistana.
Policija je pronašla ilegalne migrante u Nišu među kojima su 36 Avganistanaca, 17 Sirijaca, dvoje Somalijaca i po jedan državljanin Pakistana i Jemena.
