Mitsko čudovište iz Vrmdžanskog jezera dovodi sve više turista u selo

Većina meštana sokobanjskog sela Vrmdže ne veruje da, prema staroj legendi, u njihovom jezeru živi ogromna neman, ali su joj bez obzira na to ipak dali ime. Tako priču o čudovištu Vrmdžila, koje niko nikada nije video, rado prepričavaju gostima i turiste pozivaju da dođu i pronađu ga.

Za razliku od čudovišta iz Loh Nesa, za koje mnogi tvrde da su ga fotografisali ili snimili bez ozbira na to što je autentičnost snimaka uglavnom sumnjiva, Vrmdžila se i dalje skriva i nikakvih tvrdnji da zaista i postoji još nema. Međutim, legenda o njoj poslužila je organizatorima planinarske akcije, koja baš po Vrmdžili i nosi ime, da je u šali predoče javnosti.

Kada smo organizovali prvu planinarsku akciju pre 4 godine, rešili smo da na fotografiju jezera dodamo čudovište koje liči na aždaju ili dinosaurusa i tako poziv na akciju učinimo zanimljivijim - kaže predsednik Mesne zajednice Vrmdža Slaviša Krstić.

Šala koja je naišla na odličnu reakciju

“Vrmdžila... Mitsko čudovište koje „spava“ u Vrmdžanskom jezeru, niko ga dosad nije video, možda to budete upravo Vi, dragi planinaru, ukoliko dođete na našu akciju”.

Tako je Vrmdžila postala prava maskota sela, a da li zbog nje ili iz drugih razloga, planinarska akcija “Vrmdžila”, koja se održava svakog marta, ove godine je okupila skoro 1.000 učesnika.

Mističan i Rtanj nad Vrmdžom

Za ovo selo vezuje se još legendi, a neke je podstaklo to što se selo nalazi u podnožju planine Rtanj, koju mnogi smatraju mističnom. Vodeničar iz Vrmdže Mija Nikolić: "Ja to čudovište nikada nisam video. Dobro, pričaju ljudi… "

Ne znam šta da kažem, ja to čudovište nikada nisam video. Dobro, pričaju ljudi… Lakše ću da poverujem da se na Rtnju dešavaju neobične stvari, da postoje neka zračenja. Ne znam ni to da li je istina, ali znam da mnogi dolaze da tu nešto istražuju - priča 71-godišnji vodeničar Mija Nikolić.

Priče o Rtnju bile su inspiracija za novu ilustraciju - biciklistička akcija kroz okolinu sela najavljena je slikom kojoj je, pored Vrmdžile u jezeru, dodat leteći tanjir nad Rtnjom. Za većinu ljudi - šala, a za neke realna mogućnost, s obzirom na to da je, prema zaključku svetskog kongresa ufologa iz 2012. godine, Rtanj "centar vanzemaljskog života".

Leteći tanjir nad planinom Rtanj ukazuje na verovanja da ovu planinu posećuju vanzemaljci

Bogata istorija i prirodna bogatstva donose još legendi

Kako piše na sajtu ovog sela, ono se prvi put u pisanim dokumentima pominje u 3. veku, kada je u njemu izgrađeno rimsko utvrđenje za odbranu carskog druma - Latin-grad. Grad je, kako tu piše, dograđivan u 6. veku da bi se Vizantija branila od najezde slovenskih plemena, a u 14. veku on se pominje kao stanište bogatih vlastelina, koji su trgovali sa trgovcima iz Dubrovnika. Ostaci grada se i danas mogu videti.

Ostala su dva zida starog utvrđenja i mnoge tajne. Seljaci svedoče da su nalazili široke rimske cigle sa brojevima, delove kopalja, strelice, kovani bakarni novac, ljudske kosti - piše na sajtu Vrmdže.

Vrmdža je 1413. godine pala u ruke Turcima, tačnije - baš Muse Kesedžije.

A činjenica, zbog koje će oni koji lako poveruju u “više sile” verovatno postavljati mnogo pitanja, jeste to da je prvi registrovani meteorit na ovim prostorima pao 1877. godine nedaleko od ovog sela.

Vrmdža je još po čemu jedinstvena. Dok sela uglavnom ostaju sa samo starijim meštanima, jer se mladi iseljavaju u gradove, Vrmdža se može pohvaliti time da se tamo od 2008. godine doselilo oko 40 porodica iz Srbije i inostranstva koje su tu kupile kuće i imanja. Tokom godine kroz selo sa 570 stanovnika prođe i do 8.000 turista. Postoji obeležena biciklistička staza od 15 kilometara.

Od ove godine za njih ima više sadržaja, u selu je na Devojačkoj steni otvoreno prirodno penjalište visoko 40 metara. Za ovaj kraj vezuju se priče koje se u selu prenose generacijama.

Stena je dobila ime po kaluđerici iz manastira koji se, prema predanju, nalazio oko 500 metara odatle. Legenda kaže da je skočila sa nje bežeći od Turaka jer nije htela da im se da, a priča se da negde na steni još stoji njena duga kosa - kaže predsednik sela Slaviša Krstić.

Na Devojačkoj steni prirodno penjalište; foto: FB Slaviše KrstićaNa steni je napravljen 21 smer za penjanje, a i ovde su legende i mitovi iskorišćeni za turističku promociju - svaki od smerova nazvan je prema nekom staroslovenskom bogu.

Radimo na unapređenju usluge, infrastrukture, ali svakako i na promociji - dodaje Krstić.

Pored stene protiče mala reka Oravica koja se uliva u Vrmdžansku reku, a preko puta je “Nikolin kamen” za koji se takođe vezuje legenda.

Priča se da je jedan Nikola u proleće isključivo tu brao cveće za svoju ljubav jer je na tom mestu bilo najlepše i jakog opojnog mirisa - kaže Krstić.

U selu je na letnjoj pozornici izgrađenoj juna ove godine održan Festival ekološkog filma - jedini te vrste u Timočkom regionu.

Zajednički cilj meštana je, kako kažu, da stvore uslove za život u 21. veku, ali da sačuvaju kulturno nasleđe zajedno sa legendama, i prirodu ostave netaknutom.

Turisti i izletnici očarani prirodom sela; foto: JV