Za 2 dana napamet naučio 286 decimala broja Pi

Na takmičenju u memorisanju decimala broja π, koje se u Nišu povodom Međunarodnog dana tog broja održava jedino u Gimnaziji "Bora Stanković", ove godine je briljirao Aleksandar Đorđević koji je napamet i pravilnim redom izdeklamovao 286 decimala.

Međunarodni dan broja Pi u ovoj školi se obeležava već tri godineOvaj đak III razreda je u učionici, u kojoj su ostali takmičari i novinari gotovo zadržali dah da ga ne bi dekoncentrisali, počeo redom: 3,1415926535... I tako do 286. decimale, a znao ih je još - samo je u sledećoj grupi cifara greškom zarotirao dve.

Dok sam učio, razvrstavao sam decimale u grupe od po 5 i sve ovo uvežbao za 2 dana. Na prvom takmičenju pre dve godine naveo sam ih 111, prošle godine 150 i evo, sad sam pobedio. Cilj mi je da sledeće godine oborim školski rekord, odnosno da ispričam bar 447 - kaže Aleksandar.

A taj školski rekord drži Dejan Petković koji je pobeđivao dve godine zaredom, prve izgovorio 299, a druge 446 decimala. Ove godine nije učestvovao jer je bio zauzet obavezama oko pripremanja za takmičenje iz fizike.

Đaci su posetiocima škole pričali zanimljivosti i ovom iracionalnom brojuOstali ovogodišnji takmičari pokazali su da će mu biti žestoki konkurenti sledeće godine. Magdalena Jovićević, učenica I razreda, ispričala je 218 decimala, a njen vršnjak Aleksa Đorđević - 106.

Svako od njih imao je svoj sistem učenja, Magdalena je brojeve raspoređivala u redove, što joj je olakšalo pamćenje jer su mnogi, kako objašnjava, počinjali ciframa 8 i 2.

Aleksa je cifre grupisao i pamtio ih dve po dve ili tri po tri, a nekad je nailazio baš na onakav niz kakav ima neki od njemu poznatih brojeva telefona.

Na Međunarodni dan broja π, koji se obeležava 14. marta, i drugi učenici pokazali su značaj koji u nauci ima Arhimedova konstanta, Ludolfov broj ili odnos obima i prečnika kružnice.

Priča o broju π stara je oko 4.000 godina. Počela je onda kada se pojavila potreba da se izmeri dužina jedne kružne linije. Mnogi naučnici su proučavali ovaj broj, a najuspešniji je bio Arhimed - pričali su gimnazijalci u holu svoje škole.

Učenice su ispisale i povezale u niz više od 500 decimala broja PiPitali su se da li je slučajnost što je baš 14. marta, koji se u američkom formatu prikazivanja datuma obeležava kao 3.14, rođen Albert Ajnštajn, i pričali zanimljivosti o ovom broju.

Rekli su da nijedan matematički simbol nije izazvao toliko znatiželje i čuđenja kao ovaj broj. Njegov niz je toliko dug da se negde u njemu nalazi datum rođenja svakog od nas, jedan od razloga za napredovanje računara upravo je nastojanje da se odredi što više decimala ovog broja, a da sada je izračunato 13 triliona decimala za šta je računaru bilo potrebno 208 dana.