Zona Zamfirova i Mane kujundžija u braku gordi i nestašni

Nastavak filma “Zona Zamfirova”, koji je rađen po romanu čuvenog srpskog klasika Stevana Sremca, prati priču iz knjige “Dukat i divlji pelin” Dušice Milanović Marike. Likovi su, kaže autorka, temperamentniji i upadaju u neočekivane životne situacije.

Knjiga govori o braku Zone i Maneta, Sremčevih likova koji u delu s kraja 19. veka završavaju svoju priču venčanjem, iako potiču iz različitih slojeva društva. Do 2010. pisala pod pseudonimom Stevana Sremac; autorka romana "Dukat i divlji pelin"

Priča se odvija u ambijentu starog Niša, u lavirintu uskih ulica, kamenih ograda i orijentalnih lukova. Iz novih doživljaja glavnih junaka izvire tipičan južnjački humor zaodenut jezičkim koloritom i prožet sentimentalnošću, ističe autorka knjige. 

Zona je, dodaje, i u njenom romanu gorda, dok je Mane i dalje malo divlji, što ih baca u nova iskušenja kojia treba da savladaju da bi nastavili svoju ljubavnu priču. Njihova ljubav je, ističe autorka, velika i beskompromisna.

Ne može velika ljubav bez ljubomore. Ljubomora, bila opravdana ili ne, kad se udruži sa sujetom i gordošću jedne lepotice kao što je Zona može 300 čuda da napravi – objašnjava Milanović Marika.

Zona i dalje ponosna i gorda; Foto: Muzej ponišavlja Pirot Ova tema joj se, dodaje, sama nametnula. Junaci priče su je, kako objašnjava, presretali, pa se potrudila da im omogući dalji život. O liku glavne junjakinje je najviše razmišljala, kao i o tome zbog čega je ona toliko popularna. Kaže da je bilo rizično nastaviti knjigu velikana domaće književnosti kakav je Sremac ali da su je čitaoci odlično prihvatili. 

U ovom podneblju je svaka od nas pomalo Zona. Žene su borbene, strastvene i temperamentne, a pritom su i lepe. Zato je roman popularan - kaže autorka.

U njenoj knjizi su, dodaje, i junaci starije generacije koji imaju paralelne dramatične i dinamične životne priče.

Junaci moje knjige su možda malo nestašniji nego kod Sremca, pa lako upadaju u različite situacije – govori autorka Milanović Marika.

Govor starih Nišlija i u nastavku

Knjigu je napisala na jeziku starog Niša, koji se, kaže, mnogo razlikuje od savremenog govora ovog podneblja. Ovo joj, dodaje, nije bilo teško jer je rođena u Sokobanji, a roditelji su joj iz pirotskog kraja.

Živela sam u Nišu, Prizrenu, nekako tragom Zone Zamfirove. Zato mi nije bilo teško da uđem u govor starog Niša – dodaje.

Priča je nastavak Sremčevog romana, što je smešta u početak 20. veka. Mane kujundžija koga u nastavku tumači Milan Vasić i lepa Zona koju glumi Brankica Sebastijanović, žive u kući koji im je darivao njen otac Hadži Zamfir.

Scene u njihovoj kući već su snimljene u Pirotu u Muzeju ponišavlja, a ovih dana ekipa filma “Vrati se, Zone” snimala je u takozvanoj Ruskoj crkvi u okolini Aleksinca, kaže autorka. Snimanje će se nastaviti i u Nišu, najavljuju u produkciji. Nastavak romana Stevana Sremca; drugo prošireno izdanje

Film režira Jug Radivojević, dok su scenario napisali Ivana i Miroslav Mitić. Ekipu čini 60 glumaca i 400 statista, među kojima su Ljiljana Dragutinović, Nikola Ristanovski, Milan Lane Gutović, Tanja Bošković, Nela Mihailović, Rada Đuričin, Gorica Popović, Milan Kalinić.

Film prati priču knjige, ali je drugačiji jer priroda medija to zahteva, kaže Marika.

Ni jedan roman ne može da se prenese na film u celosti, ali se oni drže glavnog toka priče. Na njemu rade drugi ljudi, a pored režisera tu su scenaristi i glumci koji daju priči svoj doprinos – dodaje.

Prvi film koji je rađen po romanu Sremca snimljen je 2002. godine, a režirao ga je Zdravko Šotra. Osim Katarine Radivojević koja je glumila Zonu i Vojina Ćetkovića koji je tumačio lik Maneta, u filmu su glumili mnogi velikani domaćeg glumišta poput Dragana Nikolića, Milene Dravić, Radmile Živković, Ružice Sokić, Danice Maksimović, Svetlane Bojković i drugih.