Redovni profesor Pravnog fakulteta u Nišu.
Sve u smemu, slobodnomisleći ljudi, uključujući i naučnike i intelektualce, očito nisu prijemčivi vlasti. U krajnjem, i ne moramo da budemo. To nije toliko bitno. Bitno je sledeće: ne sme se dozvoliti da atmosfera u društvu bude u toj meri konfliktna da podseća na ratno stanje! Mi protiv drugih!
Ono što nama nedostaje jeste prepoznavanje i povinovanje takvom snažnom autoritetu, a njegova personifikacija jedino i samo mogu biti PRAVILA, i to počev od kućnoga reda, do reda u državi!
Da ne zalazimo previše u medicinska pitanja (jer to nije moja struka) i vratimo se na postavljeno pitanje. Odgovor bi bio: vrlo teško je dokazati odgovornost, skoro nemoguće! Teško je prihvatiti i argument da će se, recimo, sud u Americi osloniti na presude iz drugih jurisdikcija. To znači da bi najverovatniji ishod parnice bio: neodgovornost tuženog, Famoznog NATO-a!
E zato je ovo mučna politička scena sa svim pratećim štetnim posledicama! I onda ‘ajde da budemo pasivni. Što se mene tiče, neću, a vi sami odlučite, uz opasku da je pasivnost, de fakto, pristajanje da nam drugi, političkim uticajem i odlukama, kroje život! A bar da ga kroje kako treba!
Velika najava, veliki događaj konačno u Nišu! Nakon toliko glavobolja Ministra zdravlja i Predsednika države, kao psihosomatska reakcija na osećanje tuge i žaljenja zbog kašnjenja radova, otvara se novi zdravstveni centar u našem gradu!
Sloboda je vrhunska vrednost i kada bude prezentovana u najvišem predstavničkom domu onako kako dolikuje slobodno mislećim ljudima, imaćemo jasan dokaz da smo kao narod sazreli. Do tada, gledajmo razne dobro uvežbane eksperimente i, ako ništa drugo, izložimo ih bar poruzi i kolektivnom podsmehu!
Da li je neko od Vas bio u sudnici? Da li neko video taj prvi „užasavajući” prizor gde treba da sedne tužilac, a gde tuženi? Obično jedan naspram drugog i bitka može da krene! Da li je neko primetio da se sudija (sa porotom) najčešće fizički nalazi „iznad” stranaka u postupku? Da li je neko […]
I šta možemo očekivati ubuduće? Pa još lepih vesti iz drugih delova Srbije, odnosno da se i drugi gradonačelnici otvoreno (kao vožd Boško), ili kroz neke prikrivene ili sofisticirane forme (recimo, kao neki vid saradnje), umile vlasti!
Bolji život kreće od promena u kulturi i institucijama, a ne od lažnih obećanja koja samo imaju instrumentalnu vrednost!
Sve se ovo dešava pod okriljem važenja novog zakona koji reguliše ovu materiju, a koji je i donesen, između ostalog, da spreči ili ublaži povećanu stopu ubistava žena i nasilja u porodici. Reklo bi se da je zakon iznuđen situacijom u kojoj se našlo srpsko društvo i porodica opterećena brojnim latentnim ili vidljivim konfliktima i sporovima.
U nervoznom iščekivanju predloga imena novog srpskog premijera, kao po običaju, strasti se uzburkaše i počeše da sevaju varnice. Vatru je ovoga puta zapalio dovitljivi i lucidni Jagodinac, svima nama dobro poznati Palma.
Naš mali ekonomski kolač, i ekonomska nejednakost, kao „jahači apokalipse”, potvrđuju da naša ekonomska stvarnost nije nimalo svetla. Ipak, budući da smo kao narod, s pravom ili ne, poznati po ulepšavanju stvarnosti, naročito onda kada je ona tako gorka, završiću, ironično ili ne, u nešto vedrijem tonu: „Ma, da smo mi živi i zdravi”!
Nameće se pitanje: šta da menjamo, mentalitet ili institucije? Da li jedan racionalni poredak zavisi od osobina pojedinaca ili kvaliteta institucija?
U radu se, između ostalog, spominje da „Prva Srbija” faktički i ne postoji, nego da ju je stvorila „Druga Srbija”, ali i da ova „Druga” ima jasnu ideološku orijentaciju, koja još više ojačava prisustvom „Prve”.
Posle dugogodišnje parnice, stranka, koja je izgubila, izlazi iz suda i rezignirano priča svome advokatu: „Ovi naši sudovi nisu samo korumpirani, nego i neefikasni; tri godine mlatim se u ovoj parnici, potroših silne pare, i na kraju, šta – ništa, izgubih sve”. Za to vreme, pobednička strana u sporu razdragano svome prijatelju iskazuje hvalospeve o srpskom pravosuđu.
Zaigrao Toma igru, hoće nešto, samostalno ili po nagovoru nekoga. Da li će i njemu „zaigrati mečka“ ostaje da se vidi. No, budimo realni, ipak će sve ovo Premijer ispeglati. Dovoljan je jedan „Crni labud“ za Premijera nesklonog riziku i sa željom da sve kontroliše.
Poznato je da je Nikola bio samo jednom u Beogradu davne 1892. godine. Jednog dana će se pričati da je Novak, to čudo od čoveka, boravio u Nišu, hladne zime 2017. godine!
Iako nam Ivan Klajn i Milan Šipka u svom „Rečniku“ jasno ukazuju da je, kao vrsta kockarske, hazardne igre, trange-frange zastarela kovanica nepoznatog porekla, poslednjih dana, veoma učestalo, u medijima bruji ovaj izraz, uz dodatak „politika“.
Moralna hrabost je jedna od manifestacija hrabrosti, pored fizičke i intelektualne, uprkos tome što se one prepliću. Moralno hrabar je ovaj čovek koji ostaje čvrsto uveren u sopstvena uverenja uprkos raznim spoljašnjim rizicima ili unutrašnjim dilemama.
Koliko će ta ljubav trajati? Kao i svaka intenzivna, neobuzdana i nekontrolisana ljubav: određeno vreme, nakon čega sledi mržnja ili prezir. S tim u vezi je i pitanje: šta je to što može uticati na ovaj „sindrom zapletenih rogova“? Iskustvo nam daje odgovor: pojava novog lidera koji će ponuditi „novu ljubav“ i delovati otrežnjujuće na već uspostavljenu prvu.
VladicaKoliko ja vidim Niš će dobiti još jedan ginisov rekord po građevinskim radovima.
Novi pokušaj Ministarstva da završi Studentski dom u Nišu započet još 2009. godine
Čitalac
