Aleksandar Stankov

Niški budžet je, kako smo uglavnom i navikli, usmeren na pokrivanje plata i ostalih potreba javnog sektora. Ostatak je delimično spisak lepih želja i praćenje pojedinih projekata, a deo je vizija aktuelne garniture koja vodi grad. Tako se, dok je gradom upravljao Darko Bulatović koji voli sport, novac gurao u ovaj sektor, a sada se, kada je tu Dragana Sotirovski kao master turizmolog, više novca pumpa u turizam.

Što je Ustav za državu, to je Statut Grada za grad. Najviši pravni akt koji ne bi smeo da se menja kao čarape tj. sa svakom promenom vlasti. I to, ali i najavljena rekonstrukcija Uprave pokazuju koliko je za naprednjačku garnituru, koja zajedno sa socijalistima već 8 godina upravlja Nišom, sve to samo igrarija.

Niš nije Kent, niti je Leskovac Lankašir, a vode ih džentlmen i dama. Naravno, kao što gradovi koje vode nisu grofovije, ni oni nisu to po rođenju. Mnogi misle da nisu ni po čuvenju, ali žiri “Prvog kluba dama” je odlučio da Dragani Sotirovski i Goranu Cvetanoviću dodeli ove nagrade. Uz prigodne statue za vitrine, police i stočiće studija lokalnih televizija.

Bojkot je uspeo i vladajući SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem je to priznao najavom novih izbora do 3. aprila 2022. godine. I njemu je jasno da je parlament demokratski disfunkcionalan. Ko zna ko mu je sve od Pekinga do Vašingtona na to skrenuo pažnju. I ko zna koliko puta.

U niškom parlamentu se poslenjih 10 godina dešavalo sve i svašta – od frulica i nargila, blokiranja govornice, silovanja demokratije do oduzimanja reči, ali ovakvo nepoštovanje kolega odbornika i narušavanje dostojanstva tog doma još nije viđeno.

Predsednik je dogovorio, a možda i osmislio, državni praznik, koji nigde nije ni izglasan, ni upisan, a njegovi stranački simpatizeri su to obeležili svadbarskom kolonom vozila, vijorenjem zastave i trubljenjem.

Oni koji malo bolje razumeju politiku sada shvataju da im je SNS 21. juna prodao „šarenu lažu“. Ili mačku u džaku. Tako se žargonski kaže kad nam nešto podvale. Kada nas prevare. Jer glasači su mislili da će, na primer, Medijanu voditi doktorka Bojanić, a opet su dobili Kocića – uspešnog organizatora manifestacija.

Tako bi i za sve što bi logično, normalno, ljudski, građanski, demokratski, a pre svega u skladu sa zakonom pitali i očekivali, odgovor ove vlasti bio “Pa?”. Uz dodatak, možda u sebi – “može nam se”.

Ovog puta je drugačije. Dosta drugačije. Ovog puta je reč o ljudskim životima. Ljudi koji tamo rade su potencijalno bili ugroženi. Mogli su da se zaraze i završe možda i na respiratoru. Neko je to uvideo i zažmurio. Napravio zapisnik i prosledio dalje. Bez ikakve kazne, zabrane, naloga ili slično. Zašto? Zar je strani investitor vredniji od života ljudi?

Spekuliše se da zaista ratuju, da se zapravo bore za svoje mesto u fotelji gradonačelnika i nadaju se da će neko, možda lider SNS-a Aleksanar Vučić, prstom pokazati baš na jednog od njih.

U Nišu se poslednjih godina dosta gradi. Puno je ulica asfaltirano u prethodnom mandatu, ali mnoge su zapravo dobile samo šminku. Samo površinski sloj asfalta dok je kanalizacioni sistem ostajao onaj isti od pre više decenija. A i novi asfalt je kiša znala da ponese nizbrdo. Dodatno u nekim novoasfaltiranim ulicama situaciju otežava pogrešan ili suprotan pad, pa imamo šahte na suvom, a bare na kolovozu i trotoarima. Čišćenje kanalizacionih odvoda je posebna priča.

Pored sluđivanja informacijama, friziranog nasilja i korone još jedna bitna stvar uticala je na gašenje protesta. To je neartikulisanje zahteva. Na jednom od poslednjih okupljanja u Nišu govornica je podsticala antivakserstvo, a jednog dana se čulo i “nećemo 5G”. To sve govori o šarenolikosti ideja i razloga zbog kojih je neko bio na ulici prethodnih dana.

A kakvih ljudi ima u toj masi pokazuju snimci iz Niša na kojima, pretežno mladi, sakupljaju đubre koje su napravili gađajući Vučićevu sliku. Bacaju ga u kontejner i nastavljaju dalje. Pokazuju i povici većine pojedincima koji bi da gađaju ili vređaju kordone policije. Pokazuju i pristojni razgovori sa policajacima.

Naprednjaci zaista jesu apsolutni pobednici ovih izbora, ali samo prema preliminarnim rezutatima, jer zvaničnih još nema. Ni više od 10 dana od glasanja. Izbori za republički parlament ponovljeni su čak na 234 biračka mesta i to je sve što treba da znamo o njihovoj regularnosti.

Naprednjaci su čitavu kampanju za parlamentarne i lokalne izbore ukrasili Vučićevim likom i delom, ali su tako, svesno ili ne, zapravo obmanuli birače. Vučić na ovim izborima ne učestvuje jer je već na funkciji predsednika države. Građani neće birati njega, već Nedimovića, Rističevića, Orlića i armiju njima nepoznatih imena.

SNS će odneti ubedljivu pobedu i u to niko ne treba da sumnja. Ovo su njihovi izbori. Zapravo njihovo glasanje. Njihova je i “konkurencija”.

Tako je nedavno premijerka Ana Brnabić izjavila “da bismo bez Vranja imali jedan od najboljih rezultata” u Srbiji na dnevnom nivou u borbi protiv korone. Bez želje da se premijerka razočara, ali mora da sazna jednu bolnu istinu – Vranje jeste deo Srbije. Sa sve svojim, nažalost, lošim rezultatima sa virusnom infekcijom.

Ne mogu svi da žive u centru. Pogledajte na šta nam liči Šećer mala. Ima dovoljno prostora za nova naselja na sve 4 strane Niša. Grad postaje grad kada i ako se širi, a ne kada se gužvamo u kvartovima koji su već bili tesni i generacijama pre nas.

Razlika je u tome što sada postoji jaka osuda javnosti. Građani su odreagovali na vandalizam. Da li ih je samo to nagnalo na reakciju ili ih nosi bes koji ispoljavaju kroz “šerpovanje” pokazaće vreme, ali nisu, kao milion puta do sada na “spontane akcije”, ostali nemi. Okrenuo se, nažalost, i komšija na komšiju, pa se stvar otrgla kontroli.

Da posledica ima samo zbog toga što “šerpuju” pokazala je plagijatorska akcija u kojoj su učestvovali članovi, funkcioneri i simpatizeri Srpske napredne stranke, a spekuliše se i da stoje iza organizcije.