Aleksandar Stankov

Ako prelistate sve rečnike i leksikone srpskog jezika teško da ćete igde naći reč “zagazdelI”. Nećete imati sreće ni sa oblikom “zagazdili”. Karakteristična je, čini mi se, za ovaj naš niški govor, a danas je više nego aktuelna, posebno iz ugla takozvanog malog čoveka.

Da je kultura, nažalost, “poslednja rupa na svirali” izgleda da su ozbiljno shvatili i gradski oci Niša. Evo prođe već pola jula, a u gradu ništa od kulturnih manifestacija. Da je to tačno potvrđuju i mladi koji večeri u sveopštoj besparici provode na keju, uz limenku piva i gitaru, za one koji su imali novca da je kupe i naučili da sviraju.

“Funkcionerski dodatak” vodi se kao koeficijent za obračun plate, kojih inače ima dosta, ali za razliku od ostalih koeficijenata koji su različiti i definisani funkcijama, platnim razredima i slično, ovaj “funkcionerski” nema nikakva pravila i ograničenja.

Najjačoj stranci u Nišu u samo tri dana pošlo je za rukom ono što malo ko uradi u jednoj godini ili jednom mandatu, a možda i nikad u političkoj karijeri.

Za političku teoriju, praksa dovođenja nestručnih na važne funkcije po prijateljskoj, partijskoj ili bilo kojoj drugoj liniji, nije neuobičajena stvar i označava se pojmom kronizam, koji, kao vrsta zloupotrebe položaja, spada u korupciju.

Sedim ja u velikoj sali Gradske kuće u Nišu, nakon sednice Gradskog veća u petak 29. avgusta i lagano ćaskam sa kolegama sa drugih medija. Kad eto ga zamenik gradonačelnika Ljubivoje Slavković. Pita me dal’ sam ja iz Južnih vesti i kada rekoh da jesam on poče da viče.

Sve ono što su na malim ekranima i velikim binama u predizbornoj kampanji prošle godine obećavali čelnici Niša, ali i njihovi lideri iz Beograda, pogaženo je u jednom danu odlukama Gradskog veća i Odbora za imenovanja.

Nije važno ko sam, važno je da znam za bolje. Za mnogo bolje – reče ovaj tihi čovek sa brkovima koji je stalno nešto zapisivao. Pošao je nekoliko koraka ka ulazu u Pozorište i pretvorio se u bistu. Opet sam onako zbunjen pritrčao, a na njoj je pisalo STEVAN SREMAC.

Rebalans republičkog budžeta je bio takav da je giljotina pala na Aktivnu politiku zapošljavanja, pa je tako ova stavka sa planirane 3,4 milijarde dinara umanjena na 1,18 milijardi.

I tako oni svi, kako kažu, rade u interesu naroda, muče se sa brojnim funkcijama, jure po belome svetu i širom naše lepe Srbije, a narod i dalje gladan i besposlen, pa valjda od muke prekida košarkaške derbije.

Otkrivena su politička i predizborna obećanja. Obećanja o kulama i gradovima, o departizaciji i nestranačkom zapošljavanju. Ostala su otkrivena obećanja koja su mnogima od nas „pomogla“ da 6. maja odlučimo ko će i naredne 4 godine upravljati našim novcem.

Tačno je da Niš najviše poštuje glumca i to je istorija, to je tradicija i uvek će tako biti. Ovaj grad za glumca uvek mora da bude najlepši. Ali Grad Niš mora obema rukama i u svom najlepšem odelu da dočeka i džezere. Podela nema.

Ne znam da li se još neko prevario da iz Beograda put Niša krene Niš-ekspresovim autobusom koji staje u Jagodini, Ćupriji, Paraćinu, Ražnju, Aleksincu i napokon stiže u Niš.