Branislav Pecarski

Skupština Grada Niša odbila je sa gnušanjem predlog izvesnih nezrelih političara i neprijatelja ove zemlje koji su hteli da našu decu liše mogućnosti da svake godine dobiju nove udžbenike, najnovija prefarbana izdanja te da uskrate roditeljima mogućnost da obraduju svoju decu kupovinom novih udžbenika uoči početka školske godine.

Privatni auto-prevoznici i vlasnici autobusa zatražili su od niškog MUP-a da zabrani prosvetnim radnicima da njihovim autobusima odlaze na protest u Beogradu. Kažu da vozači ne mogu da podnesu toliki broj nastavnika na jednom mestu, neprestano pričaju (fizika, hemija, biologija, a naročito matematika), te izazivaju kod vozača ozbiljne psihosomatske smetnje što je potencijalno opasno u vožnji. Druga situacija je kad voze decu na ekskurzije, ipak je to manje opasno!

U čast Filmskih susreta ove godine, gospodin Predsednik najavio je javno, 400-to vanredno obraćanje građanima Srbije, koje će biti organizovano prenošeno na Trgu Kralja Milana, poslednje večeri festivala. Predsednik je obećao da će, za tu priliku, dramske pauze praviti posle svake druge, a ne , uobičajeno, posle svake treće rečenice, kako bi naglasio opasnosti koje prete Srbiji a od kojih će nas On sačuvati. Istom prilikom Predsednik će odabrati i proglasiti dobitnike glumačkih i ostalih nagrada na festivalu!

Minuli školski raspust, između ostalog, proveo sam pokušavajući da svojim ćerkicama pomognem u traženju poente, u naslovu navedene pesme; valjda je to bio neki domaći zadatak ili obavezna lektira za peti razred.

Počela je još jedna, neobičnije od mnogo prethodnih, bez tradicionalnog štrajka prosvetnih radnika, školska godina uz prethodno medijsku pomamu za informacijama o tome kako će i gde lik iz najmračnije i najtužnije srpske stvarnosti nastaviti svoje školovanje, na šta ima pravo, a i obavezu.

U iščekivanju najvećeg skupa ikad, protesta protiv protesta , protiv nasilja, ne mogu, a da se ne potrudim da predložim neke detalje koji mi se čine simbolom blagostanja u kome smo, a koje se ovde gradi tridesetak godina unazad, sa istim političkim stvaraocima pomenutog blagostanja i njihovim nesebičnim podržavaocima.

Kad se svi skupe, došla bi i gradonačelnica, postavljenica i templarica ogrnuta svečanim belim čaršafom sa crvenim križom i templarskim mačem u ruci, kao krilcima anđela ili već krilcima kakva ko misli da joj pristaju, da preseče sve nedoumice i da znak za početak. Neophodno je da tu bude i počasni stanovnik naše varoši, gosn Sima Spasić, nosilac zlatnog megafona i ekspert za selekciju novinara koje treba nabiti na kolac, a koje samo umlatiti jer su izdajnici koji ne poštuju Boga na zemlji – velikog vođu.

Postoji, po pričama nekih eminentnih niških istoričara, u katakombama niškog Istorijskog arhiva, dobro sakrivena knjiga legendi i proročanstava nastala još u vreme Velikog Nemanje a koja se duboko dotiče današnjice pa i budućnosti našeg lepog grada.

Da li je novogodišnja žurka eksperata pri ministarstvu prosvete bila u onoj Jovanjici u cilju proslave ali i edukacije o duhu preduzetništva u našim školama, ili je to deo nekog dila sa jednim mudrim Grkom oko uvođenja STEM obrazovanja, kako bi se malo izmuzle pare od lakoverne EU u ime perspektivnih projekata iz oblasti „kako se igrati sa sistemom obrazovanja svoje države“.

Postoji neproverena priča o tome da je drug Tito, preko svojih najodanijih DB-ovaca, naručio studentsku pobunu davne 1968, poznatu kao „Antibirokratska revolucija“, da bi se oslobodio dela sebi sumnjivih boljševičkih kadrova koji su počeli previše da „puštaju krilca“.

U jednom balkanskom toru došlo vreme staroj ovci-predvodnici da se povuče u miran život. Dosadilo joj da pazi na ostale ovce i dovodi u red nestašnu jagnjad. Na Balkanu, inače, ovnovi se najčešće malo prave važni i jaki, ponosno nose rogove, ali su ovce ipak glavne.

Što ne bismo predložili komšijama Albancima da se ujedinimo i pripojimo Kosovu kao njegov severni deo, a pod nazivom Kosovska Srbija? Ova zemlja se poslednjih decenija svakojako nazivala, zavisno od projekta u kome je učestvovala, pa što ne bi još jednom, dolazeći tako pod okrilje svog srca?!

Potrebno za testo: Izgubljena, besperspektivna masa, nesigurna u budućnost, nespremna da se bori ili pobegne (prati zadruge, parove, sve na Pinku); penzioneri koji pristaju na sve, uplašeni da ne izgube i to malo što imaju; zaštićeni nosioci nanogica i drugih državnih priznanja…

Možda izgleda da doprinos obrazovnom sistemu nije u skladu sa bezbednošću sve dece, ali deci će svakako biti zanimljivije u školi i manje će hteti da napuštaju nastavu. I dualno će se obrazovati na temu korišćenja interneta, sem prepisivanja.

Pa, srećna nam nova 1933/34. Ili tako nešto.

Već tradicionalno i ova školska godina počinje protestom nas, zaposlenih u prosveti, iz više nego opravdanih razloga. Iako je, kao krucijalnu stvar u našem obrazovnom sistemu, najavio uvođenje đačkih uniformi, gospodin Ministar prosvete je malo zakazao, te je nas, a i naše učenike i njihove roditelje, doveo u veliku nedoumicu kako će te uniforme izgledati, […]

Ne mogu, a da, pročitavši vesti iz januara 1942. godine o zabrani šminkanja, a koje je ovaj sajt objavio kao arhivsku građu, ne uočim tendenciju voljenog mi Ministarstva prosvete, da januara 2017. godine uvede sličan propis, a sa važenjem za đačiće srednjih, a bogami i osnovnih škola.

Dok polako pada jesenje lišće na kišom raskvašeno dvorište moje škole (bljak), a moji nesrećni đaci pokušavaju da nešto prepišu na mrskom im testu, na ivici da padnem u tešku tugu shvatih koji je dan i da za par dana u naš velegrad dolaze ONI. I srce mi zaigra od radosti. Ipak ima nade!

Ovo, naizgled jednostavno otkriće, nosi u sebi mističnu poruku koju je, izgleda, samo gospodin Predsednik razumeo u prvi mah – knjige su bogatstvo! A knjige su i znanje, dakle znanje je bogatstvo!!

Gospodin premijer verovatno, svaki dan čeka kišu i, kad stigne, odlazi bez kišobrana pod oluk kod Narodnog pozorišta, kako bi pokisao i nakvasio se bar malo više nego na Paradi.

Pre nekoliko dana, ozbiljno dirnuti paničnim strahom pojedinih koleginica od miševa i buba koje šetaju kroz našu školu (uprkos drastičnoj fizičkoj i umnoj nesrazmeri koleginica i pomenutih štetočina), počesmo, neke kolege i moja malenkost, da se bavimo novonastalim problemom.