Ivan Blagojević

Zadnjih meseci me poznanici s čuđenjem pitaju kada sam izašao iz zatvora. Očigledno da nikakvi moji demanti da nisam bio ni priveden ni uhapšen nemaju snagu prvobitne informacije.

Omiljen vic Nišlija je onaj o paklu. U njemu đavo dežura pored nekoliko kotlova sa ključalim uljem i svakog ko pokuša da izroni vraća nazad u ključalo ulje. Jedino nema potrebe da dežura pored jednog kotla jer su u njemu Nišlije, a oni sami povuku one koji pokušavaju da izrone.

Po šeširu me je podsetio na nezaobilaznog uličnog svirača juga Srbije, često prisutnog i u Knez Mihailovoj. Niko mu nije znao pravo ime, a najčešće su korišćena Tomi Stil ili Mungo Jerry. „Minimalistički“ je svirao gitaru koja često nije imala sve žice. 

Kada sam pre nekoliko godina, u pokušaju da izvučem prijatelja iz psihijatrijske ustanove, ušao na odeljenje za lečenje od šizofrenije u čuvenoj niškoj Toponici, iznenadio sam se da su me uopšte pustili iza zaključanih rešetaka. Bez problema sam se probio do višekrevetne sobe sa mojim prijateljem, usput srdačno pozdravljen od starosedeoca.

Pomislio sam da se istorija upravo ispisuje. Evo brenda. „From Niš to the World“ – pisalo je na scenografiji ispod velike Zemljine lopte. Levo i desno smešio se Majkl Džekson u srebrnom odelu sa omota konzerve „Mystery“ napitka.

Da termin jazz znači sex na nigerijsko-kongoanskom dijalektu najlakše poverujete u Amsterdamu. Prošle nedelje sam boravio u Holandiji kao gost jazz festivala u Amersfortu. Iskoristio sam priliku da obiđem čuveni amsterdamski Bim Huise.

Dok su jula 1958. godine, tačno u 10 sati,  najznačajniji umetnici zlatnog doba džeza strpljivo pozirali fotografu Esquire magazina Art Kane-u, uz znatiželjnu gomilu prašnjave dece Harlema, ja sam maštao da bezbrižnost statusa fetusa zamenim stresnom direktorskom funkcijom Nišville jazz festivala i jednog dana pozovem u goste sve preživele džezere sa fotografije.

Boris je stoički podnosio moj rediteljski instinkt sve do završnih scena. A onda se pobunio Boro Drašković u njemu i nije prihvatio glumački zadatak – da ga šamara lično Duško Dugouško. Uzalud sam pokušavao da mu objasnim da frustracije svih islednika potiču iz detinjstva i da element sadizma u nas ugrađuju vragolasti junaci crtanih filmova.

  Ove godine će biti ukinuto služenje vojnog roka i većini muškaraca biće uskraćena omiljena tema u muškom društvu: komično-tužni događaji iz JNA.

  Uspeh se teško prašta. Priznati sugrađaninu da je uspeo je ponekad toliko teško da vam se čini da time automatski priznajete da vi za tako nešto niste sposobni.

Retko se ko sećao razloga zašto je Nišvil radio zabranjen: da li je bila nekompletna dokumentacija kod RRA ili je urednicima dato previše slobode u izbegavanju zaglupljivanja slušalaca.