Nemanja Velikić

Srbija je polarizovana na fanove Miloša Bojanića i Firčija. Ljudi unose svoje emocije, stavove, braneći jednog ili drugog. Unose, što je posebno zanimljivo, i pare za glasanje koje, kako bar sami kažu, nemaju ni za osnovnu potrošačku korpu?!

Za razliku od prethodnih pisanija, u ovom ću se pozabaviti analizom nekoliko tema! Najsvežije… takmičenje za valjda, najbolju pesmu Evrope!

Ruku na srce, pobedila je jedna od najboljih pesama! “Satelit”. Najčešće pominjana reč u srpskim vestima poslednjih nedelja. Eto, ko posle kaže da ne idemo u korak sa svetom??!! Šta više… mi smo prvi “provalili” pobedničku reč “satelit”! Da li Nemce “satelit” u Oslu košta 36 miliona evra kao nas naša afera (koja nas goni kao duh iz prošlosti)? Čisto sumnjam!

 Medijima postaju bitne samo sekunde pomnožene sa cenom reklame u određenom teminu, oglašivačima zarada (sasvim legitimno!), a o potrošačima i gledocima, brine ko??

 Svaki put kada čujem onu narodsku: „Batina je iz raja izašla!“, krenem sa preispitivanjem sopstvenog mišljenja! Da li su mene pogrešno učili kada sam bio mali, da je je Raj nešto dobro, blagonaklono i da tamo ne idu loši ljudi??!! Otkud onda batine izlaze iz raja??!!!

I posle pet godina, Veliki brat u Srbiji ne miruje! Da li je Orvelovska ideja konačno shvaćena u Srbiji? Ogledalo društva ili podilaženje publici? Šta pobeđuje: taktika ili vox populi?…