Petko Nišavac

Ljubezni braćo Amerikanci, najprvo iskam da vi reknem jedno golemo fala, što ni barabar s’s žuto sirenje, Trumanova jajca i prašak za mleko, ispratiste i loptu za tuj košarku. Dok je svet i vek, mi će vi alalimo za taj sevap i će ve blagosiljamo: „Gospode daj gi da si izaberu prisednika a da se ne potepaju“.

Braćo Nišlije i sestre Nišlike, čeprkam onomad po ovej moje artiške što sam gi pisuvaja od naš si Niš, od naši si Nišlije, od naši si adeti, merakluci i sojt’rluci. Iskam da gi proberem, pa da najubave turim u jed’n sand’k i skutam u niki budžak na tavan. Ubavo znajem da će ga nađu unučiki i paraunučiki k’d se ukaču na tavan da iskaju kude je deda skutaja zlato. Ako bre, nek vidu deca k’ko je bilo u onoj vreme k’d smo imali majku i tatka a ne roditelja 1 i roditelja 2 , k’d se znalo koj je muško a koj je žensko i k’d smo misleli s’s naš si pamet a ne s’s veštačku inteligenciju.

Čatim ovej novine, buljim u ovaj televizor, i nema d’n a da ne pisuju i zboru od niki preletači. K’kvi su bre tija preletači? Ja znajem za golubi, al’ ovoj čoveci, pa preletači, nes’m znaja.

Od’mno vi nesam pisuvaja pa se mlogo nabralo i za pisuvanje i za smejanje i za kukanje. Misle si ništo na moj pamet, najprvo ću vi pisujem od ovija izbori al’ se brgo popišmani i seti se što mi je zborija moj pokojni deda Sveta Nišavac: „Sinko, manjuj se od politiku, toj ti je pogan zanat i kurvinska rabota. Neje te Gospod daja za tuj rabotu. Ćuti si, gledaj si kuću i dečicuj i što ti je gajle koj će legne pod krušku da bere kruške, Kurtini ili Murtini.“

U onim posleratnim vremenima, kad su se svodili računi, prebrojavali mrtvi i kad je tuga za onima koji nisu preživeli bila još uvek sveža. U vremenima kada je još uvek tinjala nada da će se ožaljeni, kome smo već dali sve parastose i uklesali ime u nadgrobni spomenik ipak, jednog jutra pojaviti na kapiji. U vremenima kad su još uvek stizala pisma iz Crvenog krsta sa obaveštenjem da je „taj i taj“ pronađen u nekoj bolnici u Nemačkoj, doduše ne u najboljem stanju ali živ.

U onoj starinsko vreme k’d Niš iskaše da zabatali turski adeti i stane jevropejski varoš, mloge gazdinske i čorbadžiske kuće dovedoše elektriku u kuću. Zasijaše sijalice, ubavinja i lepotinja. Gazda se fali u drustvo, časti kafanu i vika: „Braćo, priznavam, koštalo me je, neje da neje, al’ pa si mislim na ovaj moj pamet, jed’n put se živi a merak cenu nema.“

Celo leto ide zborenje po Srbiju, k’ko će se zbira Krizni štab. Te će se zbira, te se neće zbira, i takoj dok se oni nakanjuju, Srbija iskoči “ inkubator“ za koronu.

Ljubezni Golemi brate, pisujem ti ovoj pismo k’ko na staroga kardaša i iskam ništo da ti se molim. Ti ubavo znaješ da se mi od’mno poznavamo, još iz onoj vreme k’d mi se nezvan uvuče u kuću i poče da mi brojiš zalčiki, da mi talaškaš po šlajpik, da mi vospitavaš decu s’s rijaliti silikonke.

I ete,nakanjujem se k’ko da ću zbiram KRIZNI ŠTAB. Te daj malko da razmislim, te daj malko da počekam, te danas je praznik greota je od Gospoda, jutre je nedelja ne raboti se i jedva se reši, u tornik ću počnem s’s pisuvanje pa ako da Gospod ću ga završim tam do drugu nedelju. A k’d odstoji desetinu d’na ću mu ga ispratim.

Lele, lele, kude ste bre niški političari, skutali ste se k’ko poganci u duvar, ućutali ste se k’ko ribe Morune, usta imate jezik nemate. Ajd što vi niki neće po srpsku skupštinu, ajd što ni direkturi na javna preduzeća neste mogli da bidnete, toj razbiram. Al ne razbiram zašto ve ovej naše si Nišlike neće da uzmu ni za načalnici na nišku upravu.

Braćo Srbi, od’mno vi nesam pisuvaja, a u ovoj vreme od k’ko udari ovaj čuma i kolera, tol’ko se je nabralo da ima i za pisuvanje, i za smejanje i za kukanje. Potikaja mi se merak i na plajvaz i na artiju, k’ko da su mi dušmani mađije naprajili ili da me je fatija ovaj drugi virus, vikan autozenzura. Ovej moje muze za pisuvanje, načičkale se na pendžer i s’lte š’pkaju: „Nišavac, manjuj se od toj pisuvanje. Neje s’g vreme za sojtrlci i komendije.“

Braćo Amerikanci, u ovoj teško vreme, k’d su vi obrnuli grbinu svi l’žovni pobratimi i kardaši, i k’d vi gledaju sair svi belosvetski dušmani i k’d ste se zapleli, k’ko pile u kučinu, s’s ovaj vaš zakon za izbori, Srbija misli na vas.

Prođoše dva meseca od k’ko glasamo i praimo onija bojkoti a ništo. Nit imamo skupštinu nit imamo vlas’. A bre političari, za toj li smo se junački s’s gole grudi probijali kroz koronu s’lte da ve zaokružimo s’s plajvaz, a vi se s’g pretoparate i premišljujete k’ko selske mladeneveste.

Ako onaj Leonardo da Vinči iz PINK televiziju može da vi leči snagu od koronu s’s sijaličke i truje dušu s’s Zadrugu, mogu i ja, s’s ovuj moju priču, od depresiju lek da vi bidnem.

Ovija dni ideše golemo zborenje po niški sokaci. Svi se pituju, koga li će Beligrađani da turu za gradonačelnika na naš si Niš. Takoj si je bilo od kralja Milana pa na ovam.

Malko li je, č’s po č’s pa ete ti gi ovej naše iz Brisel, što gi ujdurisamo i namazamo s’s belilo i rumenilo, pa gi ispratimo da tam po Brisel otvaraju taj poglavlja. Još na aerodrum se razvikaju: „Narode srpski, mlogo smo se namučile, tri put se preznojimo, sve ni se belilo i rumenilo rasteče po lice, al’ ga otvorimo.“

Svaka partija sklepala od plastični štapčiki po jedno san’dče i na njeg turila nike šarene artiške. K’d gi pogledaš, odma pomisliš ovija iskaju semenke i leblebije da prodavaju a od ovej artiške će praju fišeci.

Prođe ovaj karantin a i korona se ništo ućutala, pa reši da se malko promajem do Kazandžisko sokače i da se vidim s’s ovija moji kardaši. Uželeja sam se bre, da onakoj domaćinski prozborimo niki reč a i od’mno nesmo bocnuli ništo na č’čkalicu i plaknuli gušu s’s ćurlinsko vino.

Gledam ovoj pa si mislim, fala ti Gospode, ni korona gi neje promenila.

Svi su praili onej reforme da na narod bidne poubavo. Najprvo okreču kancelarije i viknu popa da gi očati molitvu i ispudi duh od nečastivog što se četiri godine majaše po tej iste kancelarije.