Petko Nišavac

Dokle će bre da me l’žu a ja da ćutim? Ajd što me l’gaše tatko i majka, dok beo dite, toj razbiram. Toj je bilo za moje dobro. A i dite, k’ko dite, za č’s ga zalažeš s’s niko čibuče ali igračku. 

Ako imaš golemog dušmanina, što te je za srce uapaja, što te je u crno zavija, što ti je život zagorčaja, nemoj da ga pcuješ pa u crno zavrzuješ, nemoj mu praiš mađije i ispraćaš ajduci da ga tepaju. Prokuni ga, pred  ikonu i kandilo, da se cel život pisuje u katastar.

Jedva čekam da po Srbiju pa bidnu niki izbori. T’g će se Beligrađani i Prečani setu da od Bubanj potok ponadole živu niki Srbi s’s dobru dušu, kratak pamet i k’ko gi s’s malko l’ganje i naplakuvanje pa mož’ pretupaš da glasaju za teb. 

Tam po Beligrad s’lte ćutu i glasaju. Da gi niki rekne, od ovija njiovi  prisednici, k’ko Ćele-kula mora da se prenese na Terazije, s’s obe ruke bi glasali, s’lte da gi bije glas k’ko mlogo poštuju partiju i prisednika na partiju.

Uskukala se ovaj moja domakica da idemo na more, pa da idemo na more. Probi mi glavu s`s onoj njojno vikanje: „Ete, svi otidoše. I ćoravo i sakato i kuso i repato, s`lte mi ostadomo u Niš“. „Ete, onomad na slavu kod kum Dušana, živ sram me izede, sve žene se falu, s`lte si ja […]

Braćo Nišlije i sestre Nišlike, mislim se ništo na ovaj moj pamet kol’ko je toj ubavo i k’k’v je toj merak k’d si vlas’. Ideš takoj po sokak, a ono ti se pričinjava k’ko si pojak, k’ko si povisok, k’ko si poubav, k’ko si popametan. 

U ovuj srpsku politiku ne biva onaj filosofija na stari Grci, k’ko se niki neje dvaput banjaja u istu vodu. Jok! Srpska politika ti je k’ko ringišpil na Pantalejski vašar. Ukačiš se, pa se vrtiš. Č’s te ima, č’s te nema.

Istin je, toj smo potpisuvali al’ ga nesmo takoj razbrali. Sve će potpišemo al’ ništo neće priznavamo bez „fus-notu“.

Lele, ‘edva dočeka taj  d’n. Uvatili me niki kondrci pa ič nemoga da spijem. Ustado pređi zoru, obriči se, umi oči s’s svetenu vodu, zapali kandilo, kusnu slatko od smokve i toj od onoj u devet vode vareno, turi džezvu za kafu, pa vikam si ovuj moju domakicu da u drustvo popijemo jedno kafe.

A jed’n d’n, ako Bog da, pa otvorimo kupleraji po čaršiju, će bidne rabota i za onija što su menjali partije k’ko gaće, pa se s’g zatekli u ovuj partiju što je na vlas’.

Mlogo ubavo zboru tija političari, onakoj s`s dignute ruke na kud nebo, ič ne trepkaju, ne zamuckuju, s`lte malko ukrstu sas oči k`ko Čapa k`d ide ponapolje. Od takvija ljudi, od takvija domaćini ovaj katil, Sveti Petar nijednog nepušti u raj, nijed`n nedobi krilca pa s`g s nas da litka po ovuj ubavivinju i lepotinju.

Narod gi je biraja, narod gi je vikaja bravos, narod gi je tapšaja i s’s ruke i s’s noge, narod gi je u pesne turaja i slike gi po čaršiju nosija. Tuj poparu si je narod sam nadrobija i sam neka si gu kusa. Toj neje božja rabota.

Najprvo će biramo direktora, i za toj zbramo najgolemi eksperti iz našu partiju: Žiku Švalera, Stanu Vrtirepku, Desu Pezu, Mitu Gospojicu i još niki členovi što gi nesam zapamtija imiki jer su tek onomad u Kamenicu i Zubin Potok stanuli eksperti.

A, što će ni tija izbori, mislu si onija što su na vlas’, s’lte si praimo trošak i arčimo pare. Na narod će si bidne isto, a vladaja Murta, a vladaja Kurta. 

Molim se na ovuj zajedničku konkursnu komisiju od braću, drugovi i gospodu, da me turu za direktora na jedno niško javno preduzeće.