Predrag Blagojević

Navodni vernici, koji navodno slede nešto što bi trebalo da su najviše životne vrednosti, religiju zasnovanu na ljubavi i toleranciji, a oličenu u liku svetaca koji su i sami stradali suštinski se boreći za istu stvar, tada su nosili ikone. Šta god da je trebalo da one predstavljaju – oružje, štit ili nešto treće, i dalje mi je često na pameti „Ikonama protiv ljudi!“.

Definicija osigurača je: „Namerno oslabljeno mesto u električnoj instalaciji“. On je i osmišljen tako da u slučaju da naiđe jača struja, on „izgori“, ali time sačuva ostatak električnog sistema. A mi smo samo na korak od toga da Tužilaštvo postane „osigurač vlasti“.

Ovo što danas kao profesionalci i društvo živimo, jeste – jako ružno vreme. Ali to nije ni kijamet ni nevreme, pa da možemo stati, negde se skloniti ili sakriti pod strehu i sačekati da prođe. Biti danas javno ravnodušan znači, pre svega, biti – sebičan, pa i nečovečan, ako hoćete.

Poslovično troma Evropa kao da zaostaje za naprednom Srbijom. Njene lidere, nekada na crnoj listi za evropske vize, ekstremne desničare, ratne huškače i zločince – Evropa je proglasila za nove garante mira i stabilnosti na Balkanu. Koristeći oprane biografije, oproštene grehe i naučene lekcije iz devedesetih, učenici su višestruko nadmašili učitelje. Vatreno i hladno oružje su zamenili neuporedivo ubojitijim – administrativnim. Metak ubija, palica lomi, a državni aparat polako drobi – to ova ekipa odlično zna.

Nisam siguran u poreklo reči “Vlada”, kako se u Srbiji zove institucija koja predstavlja izvršnu vlast u zemlji, ali iz ove reči proističe da ministri i premijer “vladaju” zemljom, a ne da njome “upravljaju”, kako proističe iz engleske reči “Government”.

Problem smo mi, veverice, koje glasamo za njih, plaćamo da oni nas služe, da oni nama pomognu da živimo bolje, a u stvarnosti zapravo prihvatamo da smo mi njihov plen. I, prosto, ćutimo i slušamo dok nas gledaju u oči i obećavaju srećan kraj.

„Namerno ste ovo sa Dačićem objavili baš sada jer…“ Navikao sam da ovakve gluposti lupaju političarčići i njihovi pioni, ali me kada to makar i pomisle novinari.

„Zašto na Marsu nema festivala, utakmica, koncerata…? Zato što nemaju atmosferu“. Da li je Niš Mars ili samo gradske vlasti svoje građane doživljavaju kao marsovce?

Kako će se Nišlije nositi u sezoni jesen/zima 2015, kakvi ih trendovi očekuju i šta će biti hit sezone – uživo sa modne revije najpopularnijih modnih kreatora, čuvenog dvojca „Doktor&Banana“.

Osigurač je, po definiciji, „namerno oslabljeno mesto u elektro-instalaciji“. Njegov zadatak je da po potrebi zaštiti ostatak sistema. Počinjem da verujem da je u srpskom pravosudnom sistemu ta uloga poverena tužilaštvima.

Pretnje, psovanje, fizički napad na novinare u zadnjih godinu dana u Nišu… Ne, svega toga nije ni bilo. Ne verujete? Pitajte tužilaštva i sud.

A, ako onaj preti, a ovaj psuje novinare – koji imaju zaštitu novinarskih udruženja, pa čak i posebnu zakonsku zaštitu,.. da li je neko razmislio: Kako se te iste kabadahije ponašaju prema zaposlenima ili prema „običnim“ građanima?

Jedan moj prijatelj zna često da mi kaže „Propustio si fantastičnu priliku da oćutiš“, ali gradski oci Niša nisu propustili još jednu priliku da nas sve obrukaju.

Posle višedecinijskih obećanja departizacije i izbora direktora javnih preduzeća na konkursima, konačno su skupili hrabrost da nam se ispleze u lice.

Poslednja dva slučaja korupcije u Nišu ne samo da pokazuju nemoć države, već ohrabruju i sve koji su u situaciji da nešto ućare, da to iskoriste.

Niš je na pragu izuma nezabeleženog u svetu, da vlast sama imenuje ljude koji će da je nadgledaju.