Predrag Blagojević

Malopre sam pročitao tekst koji bi mogao da se zove i „U čemu je tajna bavljenja politikom?“. Novac, slava, službeni auto sa šoferom..?

Republička izborna komisija veoma ažurno je na svom sajtu objavljivala sve potvrđene izborne liste. Tako svi mogu videti raspored kandidata, njihova imena i prezimena, zanimanje i odakle su. Međutim, sa spiskova je uklonjen jedan veoma bitan podatak – ko je iz koje stranke.

Ozbiljno razmišljam da predložim da Agencija za borbu protiv korupcije promeni ime u Agencija za TEORIJU borbe protiv korupcije. Nekako bi mi bilo lakše da objasnim zbog čega glumim „većeg katolika od pape“.

Zaključile su mudre glave, iste one za koje je pre samo mesec dana utvrđeno da su zloupotrebile milijardu dinara novca poreskih obveznika, da mogu sami sebe da kontrolišu.

Verovatno sam jedan od retkih koji se trudi da račune plaća unapred. Ali, kod Telekoma Srbija to očito može da predstavlja tehnički problem zbog koga na kraju ja ispadnem kriv i platim kaznu.

Jedni su do juče štrajkovali na račun običnog naroda, a drugi već danas prete primenom sile. Ko ovde kome služi?

Šta to utiče na one koji bi trebalo da čine društvenu elitu, da misle da su iznad građana i zakona?

Pre nekoliko dana pročitao sam izveštaj jednog državnog organa o pritiscima na medije, i još ne mogu da verujem da je takav dokument uopšte objavljen! Valjda zbog toga i niko nije čuo za to.

Ni posle skoro dve godine rada Južnih vesti nismo uspeli da ubedimo nijednog visokog javnog funkcionera da sa građanima, kroz pisanje kolumne, podeli svoja razmišljanja. U čemu je fora?

Pre tačno godinu dana formirani su Ujedinjeni regioni Srbije, nevladina organizacija koju predvode funkcioneri Vlade.

Hoće li u ovoj zemlji neko ikada da odgovara za svoj nerad ili loše obavljen posao, a da pri tom radi u držanoj firmi ili instituciji?

– Hoću da mi kupiš ovu igračku!

– Sine, to je mnogo skupo, nemamo toliko para.

– Ali, tata, ja hoću, hoću, hoću! 

Ovako se ponašao moj sin kad je imao 3 godine. Jel samo mene ponašanje prosvetara, policije i ostatka javnog sektora podseća na trogodišnje dete?

Sva pozorišta su u centru. Sve galerije su u centru. Svi bioskopi (koji su nekada radili) su u centru. Svi trižni centri su u centru. Čemu služi ostatak grada, da bude spavaona gde će građani da provode vreme u u pauzi između života u centru grada?

Osim što oni koji zakone sprovode često sebe vide kao nekog ko je valjda iznad tih zakona i sami građani ne poznaju dovoljno svoja prava i često trpe samovolju gore pomenutih. Jedan od primera sa kojim sam se susreo pre par dana je obaveza nošenja lične karte.

Robin Hud je krao od bogatih i davao sirotinji. Superhik je krao od siromašnih da bi davao bogatima. Od koga krade i kome daje niški super-junak i šta kaže zakon?

Otkrivanje statue Šabana Bajramovića je slika koju će preneti sve veće svetske novinske agencije i samo bi trebalo da se zapitamo kakvu poruku šaljemo tom svetu ako spomenik bude otkriven na kamionu.

Pogledajte vest o ostavci visokog službenika britanske Vlade, jer je zakupljeni stan u Londonu plaćao, pazi sad, „novcem poreskih obveznika“. Jel Britanac troši iste pare ko i ovi naši u Srbiji? Naravno, samo se to kod njih zove „novac građana“ a kod nas „državni novac“.

Prošlog maja sam, na poziv Evropske komisije, bio u Estoniji. Evropljani su želeli da novinarima iz 6 zemalja Balkana pokažu kako izgleda zemlja koja je nepunih pet godina bila član Evropske unije.

Danas, kada se sastanemo na nekom porodičnom skupu, moj otac uvek u superlativu govori o Nemcima i nemačkoj disciplini, a ja o Estoniji i njihovom, iz mog ugla neshvatljivom napretku.