Dopisnik Južnih vesti iz Beograda.
Moj je subjektivni osećaj da, kad god bih izgovorio: „Željko Veljković, Južne vesti, Kakva je situacija u Nišu i okolini i koliko…“ govornici na konferenciji počnu da dremaju i čuju kako izgovaram: „Željko Silabanda, Bulavajo Njuz, Kakva je situacija u Harareu i okolini…“ A onda shvate „a to je onaj mali negde s juga, kazaćemo mu da je sve u redu.“ I kažu. Niš ili Zimbabve, delovalo je najčešće kao da im je ravno sve do Kosova i još dalje.
Konferencije za novinare u Vladi Srbije biće ubuduće bez novinara, saopšteno je iz Vlade. Tom tiranstvu slobodnih novinara prema bezgrešnoj vlasti moralo se stati nogom za vrat. Bilo je više pokušaja.
Poslednjeg dana marta, konferencija za medije trajala je kraće nego što traje put od ulaska u Palatu Srbija, do sale u kojoj se konferencije održavaju. Trajala je kraće nego što je bilo potrebno da pročitate ovaj tekst od naslova do ovde. Trajala je od „Dragi građani, braćo i sestre“ do „Hvala vam puno“. Trajala je 1 minut i 42 sekunde, slovima: jedan minut i četrdeseddve sekunde. Oni koji su došli da, u ime javnosti, nešto pitaju, to nisu mogli da urade.
CokaSrećna vam Nova godina studenti! Želim da i nama bude srećnija zahvaljujući vama. Hvala vam na istrajnosti.
“Nema dočeka dok se pravda ne dočeka”- studentskom tišinom na mostu Niš ušao u 2025.
Čitalac
